Одговор из ЈП „Војводинашуме"

Сеча дрвећа у Девојачком бунару има за циљ обнову шуме

Зрела и презрела шума није еколошки ефикасна као млада шума

Уклањање стабала у Девојачком бунару, део је процеса редовног газдовања шумама, који проистиче из врло детаљног система планирања газдовања шумама, све у складу са законодавним и институционалим оквирима, обавестили су нас из ЈП „Војводинашуме”.

Девојачки бунар је део специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара”, који се простире на површини од  34.829 ha. На наше интересовање због чега је дошло до сече великог броја дрвећа у оваквом заштићеном подручју, из јавног предузећа „Војводинашуме” речено нам је да се ради о сечи која за циљ има обнову шуме, и да се спроводи у складу са Основом газдовања шумама за газдинску јединицу ,,Делиблатски песак – Карловачке шуме”, као и у складу са Извођачким пројектом за 13. одељење у поменутој газдинској јединици.

Додају да је газдовање шумама и сваки део који се тиче тога, у складу са условима заштите природе.

Планирани радови су усаглашени са захтевима заштите природе, јер се прибављају услови заштите природе који се уграђују у основу, а пре усвајања основе надлежни завод за заштиту природе даје мишљење о уграђености услова заштите природе. Радове контролишу осим шумарске инспекције (за шумарство) и инспекција заштите животне средине (део који се односи на заштићена подручја и примену уграђених услова). У конкретном случају поштују се услови заштите природе који су прописани и уграђени у Основу газдовања шумама за ГЈ, ‘Делиблатски песак – Карловачке шуме'”, објашњава за наш портал др Марко Маринковић, дипл. инж. шум., извршни директор за шумарство, екологију и развој у ЈП „Војводинашуме”.

На наше питање да ли је реч о здравом дрвећу и које врсте, Маринковић одговара да се ради о багрему, шуми која је достигла своју зрелост, што значи да шума стагнира и у будућности би почели процеси разградње. Из тог разлога се врши обнова шуме – сеча и вегетативна обнова, каже наш саговорник и додаје да се уклања дрвеће на површини од укупно 7,59 ha.

На месту где је дрвеће посечено, биће иста таква шума – тврди наш саговорник. Он је појаснио и процедуру, која мора да се испоштује пре сваке врсте активности:

Свака активност је планирана до детаља и то: просторно, временски и натурално. Постоје стратешки и оперативни планови и сваки корисник и/или власник шуме их мора имати (Закон о шумама, чланови од 17 до 38 регулишу планирање газдовањна шумама). Сваки план се након израде (шумарски стручњаци са лиценцама) усваја од стране надлежног Министарства/Секретаријата”.

Радови у шумарству се планирају на најмање три нивоа. Први ниво је стратешки – ту се дају стратешки оквири и планира обим коришћења шума за шире подручје. Други ниво је оперативни – подразумева израду десетогодишње основе газдовања шумама (плански документ) где су планирани радови за сваки појединачни локалитет односно одсек. Планирани радови су усаглашени са захтевима заштите природе, јер се прибављају услови заштите природе који се уграђују у основу, а пре усвајања основе надлежни завод за заштиту природе даје мишљење о уграђености услова заштите природе. Трећи ниво је, такође, оперативни ниво и садржан је у годишњим плановима газдовања шумама и извођачким пројектима којима се ближе разрађују активности планиране основама газдовања шумама. Њихова примена се перманентно контролише од стране Шумарско ловне инспекције”.

Уклања се дрвеће на површини од укупно 7,59 ha

Маринковић додаје да је ЈП „Војводинашуме“ једино предузеће у региону које је цертификовало своје шуме према ФСЦТМ међународним стандрадима по индивидуалном моделу газдовања, које подржава, између осталих, и Светски фонд за заштиту природе WWF, што подразумева да се шумским ресурсима газдује на одржив начин, који је економски исплатив, еколошки прихватљив и социјално праведан (сваке године се сертификат контролише од стране међународне комисије).

Наш саговорник је додатно појаснио и процес сече дрвећа, као саставног дела процеса обнављања:

„У конкретном случају шума је достигла своју зрелост и потребно је обновити исту. Багрем има јаку изданачку моћ и након сече се пањеви третирају па се багрем вегетативно обнавља/без сетве или садње. У односу на шумске комплексе упознајем Вас да сече увек представљају или меру неге, уколико се ради о проредним сечама, или меру обнове, уколико је реч о обнови шума, тј., подизању нових шума. Сеча увек има свој циљ и сврху која значи стабилне и здраве шумске екосистеме (јавности је ово увек чудно). Сече представљају део процеса газдовања шумама који је одржив (замислите један одржив круг који се окреће и никада се не зауставља) и који је значајан са два аспекта. Прво, обновили смо шуму, односно стару и физиолошки зрелу састојину смо заменили младом те смо на тај начин добили еколошки ефикаснију састојину, јер млада шума расте, ствара биомасу везујући на тај начин угљеник и ослобађајући кисеоник, доприносећи смањењу негативног ефекта стаклене баште, односно климатских промена. Зрела и презрела шума није еколошки ефикасна као млада шума (када дрво заврши свој животни век почиње да се разграђује и враћа угљеник у атмосферу), те је важно просторно и временски на шумском подручју равномерно и благовремено обнављати шуму како би имали ‘равномеран распоред шума свих старости’ – стручан израз: равномеран размер добних разреда. На тај начин имамо виталне и здраве шуме које дају ЕКОлошки и ЕКОномски максимум. Са друге стране, зашто се шума сече пре него престари односно на крају животног века? Одговор: УВЕК ПРЕД почетке одумирања, док је још увек здрава, да би се спречило одумирање, сушење па онда појава штетних фитопатолошки и ентомолошких последица и тако даље.

Али јако је важно да се разуме да смо благовременом сечом искористили дрво (сачували везан угљеник/сваки дрвени производ је складиште угљеника), које је једини еколошки прихватљив материјал за даљу индустријску прераду. Дакле, пласирали смо дрво према друштву на даље поступање, стварајући еколошку и економску корист. То је најбољи пример зелене економије, а знамо колико су те теме данас актуелне у друштву”.

Наш саговорник закључује да је потребно што више површина под шумама које се одрживо користе, а не конзервација истих, што доводи до подизања еколошке одговорности.

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress