Протеклог викенда поновно повишене вредности ПМ 10

Панчево шамипон по броју загађених дана у 2017. години

Током суботе, 16. фебруара, градски мониторинг ваздуха забележио је повишене вредности суспендованих честица ПМ 10 на мерном месту Ватрогасни дом, регистровано је д 58,72μg/m3. На мерном месту Стaрчево регистровано је прекорачење 24-часовне концетрације PM 10 од 119,97μg/m3.

У извештају градског Секретаријата за заштиту животне средине према прогнози РХМЗ, метеоролошки услови тог дана били су пре подне генерално неповољни док су после подне и током ноћи били неповољни за разблаживање емитованих загађујућих материја у атмосферу.

Како је пише дневни лист Данас, највећи број дана са прекорачењем граничне вредности загађења ваздуха у Србији током 2017. године забележен је у Панчеву – 157 дана, Ужицу – 122 дана и Ваљеву – 114 дана, речено је порталу Данаса у Агенцији за заштиту животне средине. За прошлу годину још нема званичних података.

Како додају у Агенцији за заштиту животне средине, комплексан процес анализе података за 2018. годину је у току, а оцена стања на основу прелиминарних резултата би била непоуздана и могла би довести до погрешних закључака и активности.

Они наводе да, према истраживањима Светске здравствене организације, честице ПМ 10 и ПМ 2.5 су најодговорније за негативан утицај аерозагађења на здравље људи у свету. Додатан проблем је што су ове суспендоване честице често носиоци тешких метала и других загађујућих материја, којих мозе бити у ваздуху посебно у градовима.

„Не постоји критеријум за утврђивање најзагађеније средине, али највише средње годишње концентрације ‘најзаступљенијег’ полутанта ПМ10 су у 2017. биле у Ваљеву (59 микрограма по кубном метру – µг/м3), Панчеву (57 µг/m3), Краљеву (54 µг/m3), Београду (54 µг/m3). Гранична вредност на годишњем новоу је 40 µг/м3. Највећи број дана са прекорачењем граничне вредности за средње дневне концентрације од 50 µг/m3 за ПМ10 забележен је у Панчеву 157 дана, Ужицу 122 дана и Ваљеву 114 дана“, наводи се у одговору Агенције.

У овој институцији објашњавају да су концентрације полутаната у зимском периоду последица емисија из индустрије, саобраћаја, али доминантно из локалних ложишта и котларница на фосилна горива које су врло често лошег квалитета.

„Познато је да су зими чести периоди стабилног времена са ниским температурама, без ветра и падавина, па тада долази до кумулативног повећања концентрација полутаната у приземном слоју ваздуха. Додатни негативан утицај на квалитет ваздуха је географски положај појединих градова и насеља у долинама и котлинама, као што су Ваљево, Ужице, Косјерић, који у зимској половини године имају ваздух изразито лошијег квалитета у односу на летње месеце“, оцењују у Агенцији.

На питање може ли се квалитет ваздуха у Србији поредити са претходним годинама, у Агенцији кажу да анализа стања квалитета ваздуха подразумева и праћење његовог тренда у зонама, агломерацијама и градовима.

„С обзиром да су концентрације полутаната врло варијабилне јер зависе и од спољних фактора, као што су метео услови, потребно је континуирано пратити све параметре и подићи просторни ниво мониторинга, што је управо тренутна активност Агенције и ресорног министарства. Пример очигледног побољшања квалитета ваздуха интервенцијом државе је пуштање у рад нове топионице у Бору која је довела да су средње годишње концентрације сумпор диоксида вишеструко смањене“, наводи се у одговору Агенције за заштиту животне средине.

Опширније на линку.

Оставите коментар

PANpress
%d bloggers like this: