Како неко може купити или продати небо, топлину земље?

Како неко може купити или продати небо, топлину земље? Та мисао је нама страна. Ми не поседујемо чистоћу ваздуха или одсјај у води. Како то можете купити од нас? Сва ова земља света је за мој народ. Свака светлуцава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, свака измаглица у мрачним шумама, свако светлуцање и свака буба, свети су у традицији и свести мога народа. Нектар који силази низ дрвеће носи сећање на црвеног човека.

——————————————————————————————————

Жубор воде је глас оца мог оца. Реке су наше сестре, оне гасе нашу жеђ. Реке носе наше кануе и хране нашу децу. Ако вам продамо нашу земљу, морате се сетити да томе истом научите своју децу, да су реке наше сестре – и ваше. И од сада рекама морате пружити негу какву бисте пружили властитој сестри, брату. Црвени човек се увек повлачио када се бели човек приближавао, као што се јутарња магла повлачи од јутарњег сунца. Али за нас је пепео наших предака свет и њихова гробница посвећено место.

Ми знамо да бели човек не разуме наше обичаје. За њега је сваки комад земље исти, јер он је странац који долази ноћу и пљачка земљу. Она није његова сестра, већ његов непријатељ и када је покори он одлази даље. Он оставља иза себе гробнице својих предака али то не гризе његову савест. Он отима земљу од своје деце и не брине се. Гробови његових очева и земља што му децу рађа заборављени су. Понаша се према својој мајци-земљи и према брату-небу, као према стварима које се могу купити, опљачкати, продати као стадо или сјајан накит. Његова похлепа ће једног дана прождрати земљу и оставити само пустош.

Ваздух је драгоцен црвеном човеку, јер све што је живо дели исти дах – животиње, дрвеће, људи. Изгледа да бели човек не опажа ваздух који удише. Као човек који умире много дана он је отупео на загађен и лош мирис ваздуха. Али ако вам уступимо своју земљу, морате се сетити да је ваздух за нас драг пријатељ, да ваздух дели свој дух са свим животом који подржава.

Ветар који је нашим прецима дао први удисај, такође ће прихватити и њихов последњи издисај. Ветар ће и нашој деци улити дух живота. И ако вам продамо нашу земљу морате је чувати као светињу, као место на коме ће и бели човек моћи удахнути ветар заслађен мирисом пољског цвећа. Тако ћемо разматрати вашу понуду о куповини наше земље. Ако одлучимо да је прихватимо, поставићу један услов: бели човек се према животињама ове земље мора односити као према својој браћи.

Ја сам дивљи човек и не разумем неки други начин. Видео сам хиљаде бизона како труну по прерији, напуштени од белог човека који их је убијао из воза. Ја сам дивљи човек и не могу да разумем како гвоздени коњ који дими може бити вреднији од бизона, кога ми Индијанци убијамо само да би се одржали у животу. Шта је човек без животиња? Ако све животиње оду, човек ће умрети од велике усамљености духа, јер све што се догађа животињама убрзо ће се догодити и човеку. Све ствари су повезане. Све што погађа земљу, погађа и земљине синове.

Морате научити своју децу да је земља под вашим стопалима пепео ваших дедова. Да би ваша деца поштовала земљу, морају знати да је земља испуњена душама предака, да је земља са нама у сродству. Научите вашу децу оно што смо ми научили нашу, да је земља наша мајка. Шта год снађе њу снаћи ће и синове земље. Ако човек пљује на тло пљује на себе самога.

Ми знамо: земља не припада човеку. Човек припада земљи. Ми то знамо. Све је повезано као крв која уједињује породицу. Све ствари су повезане. Човек не тка ткиво живота, ми смо само једна нит у ткању. Шта год да чини ткању чини и себи самом.

————————————————————————————————————-

Где су дивљине? Нестале су.
Где је орао? Нема га више.
Крај је живота и почетак борбе за опстанак.