Заштита животне средине у граду на Тамишу

Како се троши новац од еко-такси у Панчеву?

Локална самоуправа одваја средства за озелењавање површина, подизање ветрозаштитних појасева, контролу и заштиту ваздуха, воде и земљишта, као и на едукацију. Ипак, од великих планова у области заштите животне средине, реализује се тек 70 одсто предвиђених активности. Прошле године у Панчеву није било испитивања квалитета површинских, нити отпадних вода, као ни мониторинга полена

По износу прихода, Буџетски фонд за заштиту животне средине Града Панчева је међу највећима у Србији, и у дужем низу година се после Београда смењује са Пожаревцем на другом и трећем месту, показују подаци еколошког удружења Станиште из Вршца. Ипак, силни милиони који се сливају у панчевачки буџет наплаћен од посебне локалне накнаде за заштиту и унапређење животне средине, и накнада загађивача, остају неупотребљени. Тако парадоксално у граду чији је загађење годинама својеврстан бренд, и који се деценијама бори са свакојаким проблемима у области животне средине, новац се не утроши у потпуности и средства се пребацују у наредну годину.

Студија Еколошког центра Станиште под називом „Стање система финансирања заштите животне средине у Србији у периоду 2010-2018. године”, показала је да у том периоду Град Панчево имао преко 550 милиона динара неутрошених средстава од еко-накнада. Са том цифром Панчево је било у самом врху локалних самоуправа које нису потрошиле предвиђени новац, одмах иза Београда, Пожаревца и Бора.

Тај феномен Дејан Максимовић, експерт удружења Станиште објашњава на следећи начин:

„Наше друштво је састављено од појединаца који су занемарили циљеве заједнице, зарад личних циљева и користи, а ту спада и животна средина“.

Извори прихода Буџетског фонда за заштиту животне средине прописани су Уредбама Владе Србије о врстама загађивања, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнаде и Уредбом о одређивању активности чије обављање утиче на животну средину.

На основу последње наведене Уредбе, локална самоуправа може прописати Одлуку о посебној накнади за заштиту и унапређење животне средине, што је Град Панчево и учинио.

Најзначајнији извор прихода остварен је од локалне накнаде за заштиту и унапређење животне средине, која је у периоду 2014-2016. године, чинила између 95 и 98 одсто укупних прихода фонда. Приходима највише доприносе НИС Рафинерија, са 91 посто прихода од посебне локалне накнаде, ХИП „Азотара” и ХИП „Петрохемија”.

Изменама Закона о буџетском систему од 2015. године, општине и градови више нису у обавези да новац прикупљен од накнада за заштиту животне средине наменски троше. Због тога није ретка слика да еколошки динар локалне самоуправе троше на расходе који немају везе са екологијом. То је била пракса и Града Панчева. Тако је на пример 2011. године из средстава од еко-таксе реконструисан водовод у Качареву и Глогоњу, израђен пројекат снабдевања водом северних села, док су јавно комунална предузећа попут „Хигијене” и „Грејања” финансирали текуће субвенције и део зарада за запослене.

Та пракса је међутим последњих година промењена. Новац из еко такси се сада распоређује за активности из области екологије, али се неретко новац не потроши током буџетске године.

Шта показују извештаји?
Град Панчево редовно доставља Министарству заштите животне средине програме коришћења, као и годишње извештаје о коришћењу средстава Буџетског фонда за заштиту животне средине.

На наш захтев, Министарство нам је доставило предлоге програма коришћења буџетског фонда за заштиту животне средине Града Панчева и извештаје о реализацији тих програма, за 2019. и 2020. годину, као и план о томе како ће се новац од еко-такси потрошити ове године.

Према предлогу програма за 2019. годину предвиђено је укупно 98,7 милиона динара (37,5 милиона пренетих из 2018. године). Ипак, у извештају о реализацији, тај број износи 86,7 милиона, а од те цифре употребљено је 63,7 милиона, што је учинак од 73,42 одсто. У следећу годину пребачена су 23 милиона динара.

Новац у оквиру програма у вези са квалитетом ваздуха, потрошен је између осталог за одржавање система за континуално мерење квалитета ваздуха (6,2 милиона), набавку анализатора из претходне године (11,3 милиона), додатна мерења квалитета ваздуха на Новој Миси и Стрелишту (2,8 милиона), за мерења у Народној башти (четири милиона), и додатна мерења квалитета ваздуха на ове две локације, које нису били предвиђени буџетом. Програмом је предвиђено 4,5 милиона за систематско мерење буке са аутоматским бројањем саобраћаја, али та активност није реализована.

Када је квалитет воде у питању, у 2019. години урађено је само испитавање квалитета површинских вода, док за испитивање подземних вода јужно од индустријске зоне, као ни за контролу квалитета земљишта програмом нису била предвиђена средства. Контрола квалитета земљишта је ипак реализована од средстава пренетих из претходне године – 3,5 милиона. Иако планирана, активност израде техничке документације за ревитализацију и израду нових пијаземетара (инструмента за мерење притиска течности или гаса) вредна 5,5 милиона, није остварена.

У оквиру програма управљања отпадом, реализована је изградња бедема и опремање друге етаже и надоградња биотрнова на Новој депонији, уз помоћ пренетих средстава из 2018. године у износу од 1,8 милиона динара, као и центар за комунални отпад који води ЈКП „Хигијена” – 1,9 милиона, такође из претходне године. Активност која је била предвиђена програмом, а није реализована од 2018. године је ревизија Локалног плана управљања отпадом, вредности 500.000 динара.

За програм унапређења зелених површина, од предвиђених 14,7 потрошено је 14,5 милиона и то на унапређење шумског фонда и заштитних појасева у Војловици и Тополи – 1,7 милиона, за уређење парка Поњавица – 12 милиона, и одржавање пет споменика природе, међу којима је Ивановачка ада – укупно 1,1 милион динара.

Од 15,3 милиона за програм енергетске ефиксаности утрошено је 10 милиона, и то на подстицајне мере за коришћење гаса (5,5 милиона), израду документације за унапређење ефикасности јавих објеката, подршку пројектима енергетске ефикасности за месне заједнице, школе, јавно-комунална предузећа (1,7 милиона), док новац у износу од 500.000 динара за соларна аутобуска стајалишта није утрошен. Прекограничи пројекат у области енергетске ефикасности у сарадњи са Румунијом, реализован је у износу од 3,5 милиона динара.

Средства у износу од 21,6 милиона за одржавање острва за одрживи развој (електроаутомобили, бицикли на електрични погон, ветрогенератори, фотонапонски панели), који је пренет из претходне године, у 2019. години је искоришћен.

Програм едукације реализован је 89 одсто – од 4,1 милиона утрошено је 3,6 милиона, за издавање часописа Екопедија, едукативне пројекте по конкурсу (1,5 милиона), подршку такмичењима и пројектима и манифестацијама из области животне средине. Нису утрошена средства за обележавања важних датума из области животне средине, а новац за пројекте сарадње са удружењима грађана није био ни предвиђен.

Без контроле квалитета воде у којој се грађани купају
Према предлогу програма за 2020. годину, било је предвиђено је 58,3 милиона динара за коришћење средстава за заштиту животне средине, од чега је 18 милиона пренето из претходне године. Ипак, у септембру исте године долази до прве измене плана, када се укида новац за издавање часописа Екопедија (500.000 динара) и новац за обележавање значајних датума у области животне средине (400.000 динара), едукативни програми за предшколску и школску децу (150.000 динара), конкурси за манифестације у области животне средине (1,5 милиона), док је додата набавка паметне клупе – 400.000 динара. Додаје се и израда документације за јавне објекте (школе), у вредности од 895.800 динара.

Програм је поново измењен само седам дана касније, тако што су повучена средства од 2,3 милиона динара за испитивање квалитета површинских вода, и систематско мерење буке са аутоматским бројањем саобраћаја (1,8 милиона). Због тога су Панчевци први пут после више година били ускраћени за информацију о квалитету воде у којој се лети купају (Тамиш, Дунав, Поњавица, Качарево, Иваново). Ове године расписана је јавна набавка за контролу квалитета воде, као и за меру систематско мерење буке са аутоматским бројањем саобраћаја после паузе од две године. Мера која је додата након друге измене плана су субвенције за коришћења гаса као енергента, у износу од четири милиона динара.

Након ревизије програма, укупно је предвиђено 76,3 милиона динара, од тога 52,2 милиона из претходне године.

Из Извештаја о коришћењу средстава буџетског фонда града Панчева за 2020. годину, у који смо имали увид, стоји да су предвиђена средства износила 59,8 милиона, утрошено је 41,4, пренета средства су 18,3 милиона. Од 100 одсто планираних активности, реализовано је само 69,28 одсто.

Тако је на пример за програм Контрола и заштита ваздуха и сузбијање инхалационих алергена, од планираних 16,4 милиона, потрошена само половина средстава. Слична ситуација десила се и са пројектом рекултивације и санације Старе депоније за коју је предлогом програма издвојено 14,4 милиона, а употребљено је само 5,7 милиона динара. Изменама програма нису опредељена средства за контролу и управљање отпадним водама, контролу, заштиту и квалитет земљишта и контролу и заштиту од буке, као ни систематско мерење буке, са аутоматским бројањем саобраћаја. Новац није додељен ни за контролу и заштита нејонизујућег зрачења.

Прошле године извршене су обавезе из 2019. године које се тичу израде пројектно-техничке документације, ревитализација постојећих и израде нових пијезометара, у вредности од 5,4 милиона динара. За позицију Енергетска ефикасност и алтернативни изворе енегрије потрошено је 5,3 милиона динара.

Предлог програма за 2021. годину, готово је идентичан са програмом за прошлу годину. Планирано је 70,2 милиона, од тога 15,6 милиона динара из претходне године. За пројекат рекултивације и санације Старе депоније ове године је обезбеђено 8,6 милиона, и још 5,7 милиона динара, пренетих из претходне године.

За програм енергетске ефикасности обезбеђено је три милиона, а за подстицајне мере за увођење гаса 5,5 милиона динара.

Дејан Максимовић, експерт из Еколошког центра Станиште, пак сматра да у складу са Законом о заштити животне средине средства, и Зеленим фондом Републике Србије, да се средства из еко-такси не могу користити за овакве намене.

Исправно би било да Град Панчево отвори посебан фонд за унапређење енергетске ефикасности, те да овакве програме спроводи и финансира кроз тај фонд, а не кроз фонд за заштиту животне средине, и не средствима од еколошких накнада“, објашњава Максимовић за наш портал.

Активности за прикупљање личних поена
Према мишљењу активиста панчевачког еколошког удружења Зелени мост, у програмима буџетског фонда града Панчева, постоје пројекти који не доприносе унапређењу заштите животне средине, као што су на пример паметна аутобуска стајалишта. Они су, како наводе, не доприносе значајно смањењу загађења, већ су више пројекти за прикупљање личних поена.

Као пример где треба улагати новац од еко-такси, наводе Парк природе Поњавица, за који се новац сваке године издваја, али недовољно, без тенденције повећања.

Потребно је скоро пет милиона евра како би се решио проблем измуљавања Поњавице и тиме вратио водоток у његово првобитно стање, али сведоци смо да се то није догодило, шта више она се полако исушује”, упозорава Теодора Марковић, из удружења Зелени мост.

Она наводи да се еколошки динар мора употребити за решавање горућих проблема, везаних искључиво за заштиту животне средине, а то су: заштићена природна добра на територији Града Панчева; подизање шумских засада аутохтоних врста у оквиру заштићених подручја, и уклањање енормне количине смећа са тих локација, решавање проблема великог броја нелегалних сплавова у зони Споменика природе Ивановачка ада.

Такође, Марковић сматра да треба радити на уклањању депонија по насељеним местима, што се и ради, али како каже та сметлишта се и даље активно користе, као што је депонија у Омољици, уз сам Парк природе. Наша саговорница скреће пажњу и на велики проблем о којем се мало прича, а то је одлагање жвотнског отпада у насељеним местима. Из удружења сматрају да се мора више радити и на едукацији деце, али и подизању свести одраслих о заштити животне средине.

Објављивање ове приче омогућено је кроз пројекат Платформа за одговорно управљање јавним финансијама, који спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП), а финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (СИДА).

Ставови изнети у овој причи су ставови аутора и не представљају нужно ставове Програма Уједињених нација за развој (УНДП), нити Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА).

https://www.pancevo.city/na-granici/kako-se-trosi-novac-od-eko-taksi-u-pancevu/

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress