Како град (не)решава проблем аерозагађења

Индивидуална ложишта главни загађивачи ваздуха, мере још не дају резултате

Када су изложени загађењу људи са срчаним обољењима могу доживети бол у грудима, кратко и плико дисање, кашаљ, а загађење може повећати осетљивост и на респриаторне инфекције, кажу лекари. Загађење се доводи у вези са повећаним бројем смртности код болесника који болују од картиоваскуларних и хрночиних респираторних болести. Дугорочна изложеност повећаним концентрацијама чађи може довести до појаве канцера плућа и дисајних органа.

Како бележи мониторинг квалитета ваздуха, готово свакодневно у Панчеву, удисање ваздуха је опасно по здравље. Према анализи Завода за јаво здравље Панчево, најзначајнији извори емисије штетних материја у ваздух су загађење од индустрије, индвидуална ложишта и саобраћај. Ипак, аерозагађење је највише током грејне сезоне, када се бележи пораст концентрација суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5. Вредности тих загађивача ваздуха су тада и до пет пута виши од дозвољених, а основни разлог за то је дим који се ослобађа током сагоревања угља, дрва и мазута.

 

Вредности суспендованих честица крајем фебруара 2021. године

Лекари Завода за јавно здравље у Извештају о стању животне средине у граду Панчеву за 2019. годину, напомињу да су чађ, ПМ10 и ПМ2,5 честице одговорне за многе штетне здравствене ефекте код људи, нарочито код деце, трудница, хроничних болесника, старих људи.

„Када су изложени загађењу људи са срчаним обољењима могу доживети бол у грудима, кратко и плико дисање, кашаљ, а загађење може повећати осетљивост и на респриаторне инфекције. Загађење се доводи у вези са повећаним бројем смртности код болесника који болују од картиоваскуларних и хрночиних респираторних болести. Дугорочна изложеност повећаним концентрацијама чађи може довести до појаве канцера плућа и дисајних органа”, стоји у извештају.

Грејање на чврста горива није еколошки прихватљиво, а град Панчево примењује меру субвенције за гасни прикључак, како би се повећао број домаћинстава који се греју на чисти извор енергије – природни гас, који не загађује околину.

Панчево је први град у Србији који је планирао и одвојио средства за помоћ грађанима за прикључење индивидуалних домаћинстава на гасну мрежу. Од 2016. до 2020. године, субвенционисано је око 330 породица. Висина издвајања средства из буџета кретала се од два милона, колико је опредељено 2016. и 2017. године, преко 3,6 милиона 2018. године, да би 2019. било издвојено 5,5 милиона. Исто толико предвиђено је буџетом за 2020. годину, али је ипак искоришћено само четири милиона.

 

 

Међутим, право на субвенције у износу од 30.000 до 50.000 динара, у зависности од године, имали су становници седам од осам насеља у Панчеву, док је девет насељених места који припадају граду Панчеву, остало без ове помоћи града. Због чега је то тако, нисмо успели да сазнамо јер нам из Градске управе нису одговорили на то, као ни на друга питања.

Ипак, надлежни у Месним заједницама Качарево и Банатски Брестовац, објаснили су нам да у овим насељним местима постоје правни проблеми, због чега годинама уназад није било нових гасних прикључака. У Месној заједници у Качареву рекли су нам да у том насељеном месту влада велико интересовање за прикључак мештана на гасну мрежу, али да та мрежа још није пренета на „Србијагас“, и да то треба да уради локална самоуправа.

У Банатском Брестовцу ситуација је још компликованија. Према речима Мирјане Јовановић, запослене у Месној заједници у том селу, село је гасификовано још 1991. године, тако да велики број домаћинстава има плин. Међутим, већ 20 година нису могући нови прикључци јер је власник гасне мреже Мега пројект у стечају, и према њиховим сазнањима, у спору са „Србијагасом“.

Обраћали смо се и министрима, и Србијагасу, и Мега пројекту, и нисмо наишли да сарадњу и одговоре. Питања су слали и сами житељи Банатског Брестовца, а надлежнима је писала и заштитница грађана града Панчева, али није добила одговоре. Мештани су веома заинтересовани за прикључак на гасну мрежу и с правом су бесни јер деценијама не успевамо да решимо проблем. Тежимо да будемо еколошки чиста средина, а нама то држава не дозвољава иако имамо услове. Парадокс је што многима од нас гас долази до улаза у кућу, а не можемо да се прикључимо“, објашњава наша саговорница.

Гасификације још није дала жељене резултате

Право на градске субвенције имали су становници месних заједница: Горњи Град, Стрелиште, Стари Тамиш, Војловице, Тополе, дела Мисе и дела територије МЗ Центар, у којима је изграђена улична гасна инфраструктура, и који су потписали уговор о прикључењу објекта на систем и дистрибутивну мрежу са ЈП „Србијагаса” у току те године, и уплатили средства за куповину гасног прикључка.

До прошле године, у Панчеву цена гасног прикључка износила је 120.000 динара, а Душан Бајатовић, директор „Србијагаса”, најавио је да ће од 1. јула 2020. године, цена прикључка бити једнака за све општине у Србији и износити 780 евра.

У септембру прошле године, „Србијагас” је упутио позив свим заинтересованим грађанима да се пријаве на гасну мрежу, уз трошак од 780 евра, који је могуће платити на 36 месечних рата.

Иначе, ЈП „Србијагас“ је 2018. године отпочело гасификацију појединих делова Панчева, а у плану је била изградња 150 километара дистрибутивне гасне мреже и око 20 километара гасовода средњег притиска, како је предвиђеном уговором из 2011. године.

Према подацима из 2017. године, 30 до 35 одсто становништва Панчева је обухваћено даљинским системом грејања, док преостали део становништва користи индивидуалне начине загревања. Према врсти горива у употреби су четири врсте енергената (природни гас, мазут, лож уље и угаљ), с тим што је природни гас најзаступљенији.

Подаци показују и да од око 27.900 домаћинстава у Панчеву, само њих 2.100 користи природни гас за грејање, 11.600 домаћинстава је прикључено на даљински систем грејања, док око 14.200 породица има индивидуално грејање (чврсто гориво или електрична енергија).

Грејање на чврсто гориво јесте велики проблем, али се он не може решити док држава и локална самоуправа не спроведу низ мера како би се променио начин загревања у зимским месецима, сматра Теодора Марковић, из панчевачког еколошког удружења Зелени мост.
Она каже да ће градска мера субвенција за гасни прикључак сигурно дати резултате, и да ће аерозагађење бити смањено, али да сматра да до тих првих показатеља морамо још сачекати, док се број прикључених домаћинстава на гасну мрежу не повећа.

„Наведена мера још није дала праве резулате, а доказ за то су параметари загађења ваздуха за град Панчево, где јасно можемо видети да често знају прећи границе дозвољеног загађења, као и да нам је генрално ваздух лошег квалитета”, објашњава Марковић.

Гасификација у Панчеву

Наша саговорница каже да је велики број грађана заинтересован за новчану помоћ за прикључење на гасну мрежу, што је за наш портал потврдила и Катарина Бањаи, чланица Градског већа задужена за заштиту животне средине у Градској управи града Панчева. Она међутим, није одговорила да ли ће се новчани износ за субвенције повећавати, како би се што више се доманћистава у граду и насељеним местима (где постоји гасоводна мрежа) прикључио на гасну мрежу, већ нас је упутила да пошаљемо мејл, на који нам није одговорено.

Осим поменуте мере за смањење аерозагађења, Марковић каже да би држава и локална самоуправа требало да улажу у обновљиве изворе енергије и на нивоу индидвидуланих доманћистава (нпр. соларни панели). Такође, требало би потстицати изолацију зидова, крова, као и нове прозоре, и увођење система централног грејања у домаћинствима која их немају.

Јако битна ставка је и замена старијих и мање ефикасних котлова, за оне са мањим емисијама, потпуна обустава коришћења угља као облика чврстог горива, као и побољшано одржавање димањака уз инспекцијске надзоре. Уместо угља, требало би подстицати продају огрева насталих из биомасе (брикет, пелет), и подизања цене фосилних горива како би се коришћење истих смањило“, поручује наша саговорница.

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress