Пројекат „Београд на води“ са еколошког становишта

Екоцидно таласање на Сави

Овом пројекту се не може оспорити „изузетност” управо стога што потенцира оголели антропоцентризам

Неспорно је да активности које спроводи човек да би опстао увек имају утицај на животну средину – узрокују некакву еколошку штету. Међутим, радње које врши у домену обезбеђивања услова за тај опстанак далеко превазилази његове стварне потребе што може бити, а најчешће и јесте узрок девастације природних добара.

Овај осврт је свакако требало  написати много раније, али уверен сам да та околност не би утицала на доносиоце одлуке о потписивању уговора о реализацији пројекта „Београда на води“. Није ми познато да се ико, макар шале ради, осврнуо и поменуо могуће (извесне!) еколошке  штете које ће настати у речном и приобалном подручју реке Саве.

Дакле, шта је то што са еколошког становишта представља сметњу овом пројекту?

Прво, избор пословног партнера – У. А. Емирати je по мом дубоком уверењу веома проблематичан. Зашто питаће се многи, кад се зна да овај партнер-инвеститор има сјајне резултате постигнуте у градитељству. Изградио је „осмо светско чудо – Дубаи“!

Дубаи јесте грађевинско чудо, али и огледало ружне људске нарави, изопачености, којој је својствена жеља за доказивањем и показивањем финансијске моћи. То је осавремењена, прикривена, „продужена рука“ из времена индустријализације, наравно, посматрано са аспекта еколошке етике. Ваља подсетити да је штета нанешена природи тамо (у Дубаију),  „оправдана“ развојем туризма и реализована у амбијенту огромног слободног пустињског простора.

По мом скромном мишљењу, требало је изградити објекте ниже спратности са затравњеним кровним површинама „окићене“ фото-напонским ћелијама и великим, такође зеленим, окућницама, управо из разлога оплемењивања – ревитализовања пустињског амбијента. Неко може рећи да је то њихова ствар и у праву је, али се ја са тим као еколог не могу сложити. Оваква градња је типичан пример непотребног угрожавања и оштећивања животне средине највишег степена  – девастације акваторија – морског екосистема  (комплекс хотела  „Острва палми“). Градњом је угрожена, и пред истребљењем и једна ретка врста морских корњача.

Друго, за нас много важније питање градње на простору Савамале (околина Савског пристаништа), где планирани објекти неодољиво подсећају на оне у Дубаију. У нашем случају се планирани радови-објекати тешко могу оправдати, а Академија архитектуре Србије је Декларацијом, изнела своје гледиште, став и забринутост због начина урбанизације, техничких могућности, услова градње и могућих последица.

Овом пројекту се, ипак,  не може оспорити „изузетност” управо стога што потенцира оголели антропоцентризам; експлицира финансијско-техничко-технолошку моћ уз потпуни изостанак еколошког сензибилитета. Чини ми се да је ово питање необично важно, поготову у околностима када су расправе о еколошким проблемима актуелне (еколошка  криза) и када је приоритетно питање подизање прага еколошког сензибилитета који треба да прожима све аспекте друштвених делатности па наравно и градњу.

С тим у вези, ваља рећи да је Србија потписница Конвенције о пределу (European Landscape Convention – усвојена  20. октобра 2000. године у Фиренци) чија је јединственост  у томе што се односи на целокупну територију једне земље: на природна, урбана и периурбана (приградска) подручја, свеједно да ли је реч о копну, мору или другим воденим површинама. Њоме су обухваћени сви типови предела (градски, индустријски итд.), а не само предели који се налазе под неким видом заштите. Србија је Конвенцију ратификовала 28. јуна 2011., а на снагу је ступила 1. октобра исте године. Применом Конвенције се поред заштите, управљања и планирања географских подручја, уводи и концепт квалитета предела.

Живимо у ери високо развијених технологија у којој би требало да је заштита људских права, личних слобода и остваривање квалитетнијег живота, најпреча брига сваке друштвене заједнице. Да ли је овај пројекат како се тврди пут ка бољем и квалитетнијем  животу? Тврдим: није! Сасвим сигурно не (барем за огромну већину житеља Београда).

Еколошка свест инвеститора, иницијатора и предлагача овакве градње је контаминирана политичким и економским интересима уз потпуни изостанак елементарног еколошког обзира. Тешко је, готово немогуће, разумети образложења и обећања која се дају овоме у прилог.

Уколико се осврнемо на мантру, заговорника пројекта, која нуди нови „квалитет живота”, „опште добро” и „корист” које ћемо „сви“ имати, поставља се и питање:  шта би то могло бити осим можда констатације да и нисмо сиромашни, али то свакако можемо бити!

Зашто?

Социолог  А. Горц каже: „Сиромаштво, по дефиницији, означава да су једни лишени добара доступних другима, богатима… За разлику од беде која представља немање ресурса неопходних за живот, сиромаштво је суштински релативно“.

А  Природа је, зар не опште добро! Па, имајући у виду поменуту дефиницију, питам се:  колико нам још треба да бисмо достигли ниво беде?

Човек је био-психо-социјално биће па је, сходно томе дефиниција квалитета живота врло комплексна. Треба ли напомињати да то подразумева усклађеност са природним вредностима, њиховим квалитетом? Упркос свему, ми Природу упорно и безочно рањавамо! Не морате бити еколог или просвећени заштитар да бисте разумели и одобрили овакав исказ/став/констатацију која, наравно, није нова али је нажалост још увек актуелна. Чак и онда када нам се пружи прилика да зарад сопственог интереса коригујемо свој однос према Природи, ми то не чинимо. Овакве прилике – „слободан“ простор –  скоро по правилу видимо као могућност за  добит -финансијску или материјалну, свеједно.

Јесу ли природна добра –  ресурси – стварно толико јефтина? Нису, наравно! Тако их виде само неуки и за будућност кратковиди или слепи.

И за сам крај, још једно питање: хоће ли овај осврт забринути „градитеље“? Неће, наравно, али нека се зна да могу како хоће, али не и колико хоће јер, подсетићу: природу можемо рањавати али не и уништити. Она ће наћи начина да опстане – са нама или без нас!

Пише: Никола Угрчић, доктор еколошких наука

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress