Деценија борбе за здраву животну средину (ФОТО)

Док патике тону у живо блато, облаци се љуте изнад нас, а кроз ноздрве се пробија непријатан мирис фекалне канализације, размишљам о једном – како људи овде живе?

Суморна река и још суморнији, исушени канали, украшени муљем и жабокречином су „природа“ која их окружује. Ови водотокови нису извори чисте воде, немају улогу бране нити у њима рибе могу да се брчкају. Становници овог дела Панчева, ипак кажу да је пре двадесетак година рибе у Наделу било на претек.

Данас на сваком кораку у каналима су цеви кроз које се испуштају отпадне воде и празне септичке јаме. Немарност индустрије, грађана, али и градске власти, довео је до тога да становници Месне заједнице „Младост“, њих око 16.000, већ деценијама живе у еколошкој катастрофи.

Надел – и рибњак и депонија

Готово половина насеља Нова Миса нема фекалну канализацију, и грађани и грађанке у 21. веку користе септичке јаме. Отпадне воде појединаца, али и великих предузећа и  фирми, као што су АТП, Скробара, Млекара и други, директно се испуштају у канале Панчевачко – 33 и Панчевачко – 33-2 и реку Надел, и деценијама се загађују.

У Википедији стоји да је Надел(а) систем канала и река у северном делу Србије. Потиче са Ботошке бране на каналу Дунав-Тиса-Дунав-Тамиш, на надморској висини од 73 метра. Ово је само прва од многих брана на речним токовима (Томашевац, Уздин, Путниково, Ковачица, Дебељача) чији канали воде у јужном правцу.

„Близу Уздина, Наделине воде се користе за Узиндски рибњак. Док Дебељача на Надели (у овом делу који се назива и Велики канал) ток, као права река, али после Дебељачког слива за потребе наводњавања, река се смањује по обиму и празни до нивоа потока, који у комбинацији са коришћењем воде за индустрију у Јабуци и Панчеву низводно и благим нагибом слива (површине 68 м) значи да без бране која гура воду, река ће престати да тече“, пише на Википедији.

Цео ток Наделе је организован као један хидросистем. Вода се углавном користи за наводњавање око 45 квадратних километара обрадивог земљишта и за коришћење у индустријским објектима у Јабуци и Панчеву. Река се такође користи као дренажни канал за индустријске воде (посебно са снажно развијеним Панчевом), што доводи до Наделиног крајњег загађења у доњем току.

Отпадне воде у водотоковима

О загађењу пише и Википедија, али проблем нико не решава. Већ више од десет година становници насеља „Младост“ организовани у Удружење грађана за заштиту водотока реке Надел и приобалног подручја покушавају да остваре своје право на здраву животну средину. Последњих година то им не полази за руком, јер у локалној самоуправи немају савезнике, и не наилазе на разумевање.

Стојан Томић, председник Удружења објашњава за наш портал да готово половина Месне заједнице Младост (Нова Миса, Кудељарски насип и Новосељански пут), нема канализацију, те да и велике фирме, угоститељски објекти дуж Новосељанског пута отпадне воде испуштају у водотокове.

Изградња фекалне канализације на Новој Миси и Кудељарском насипу започета је 2008. године, а годину дана касније проглашена за капиталну инвестицију. Цео посао требао је да буде завршен 2012. године. Међутим, осим што је на Новосељанском путу у две трећине улице постављена главна канализациона цев још 2010 године, а у једној трећини 2014. године, и уведени прикључци у још неколико улица, које сада имају канализацију (Кајмакчаланска, Пелистерска, Власинска, Борска), даље се није одмакло.

Као и на Новосељанском путу, и у другим улицама постоје матичне канализационе цеви, али секундарне канализације нема. Тамо и где је има, грађани не желе да се прикључују због високе цене. Како наводе представници Удружења, цена у Суботици је до 10 метара, 28.000 плаћа се у 12 месечних рата, док је код нас 70-80.000 динара и плаћа се унапред.

Томић каже да од 2013. године није уведен ниједан прикључак јер и поред вишегодишњих обећања, секундарна канализација није урађена у већем броју улица.

Те године формирана је и Комисија састављена од представника власти и цивилног друштва, која је требала да реши поменута питања. Закључци су унети и у Стратегију града, али се они, како наглашава Стојан Томић не поштују.

Представници Удружења за заштиту Надела су се последњих година више пута састајали са градским челницима, али без успеха. У писму којем су се обратили градоначелнику Панчеву, 27. фебруара, који је остао без одговора, представници удружења наводе следеће:

„После безброј телефонских разговора са претходним већником за стамбено-комуналне послове А. Стевановићем средином 2017. године, одржали смо састанак на коме смо поред осталих неслагања  добили чврсто обећање да ће 2018. сигурно бити изграђена секундарна канализација на Новосељанском путу. Иста уверавања и обећања добили смо и 30.октобра 2017. на састанаку са садашњим већником Мишом Марковићем и директором Водовода Александром Радуловићем“.

Састанак од 12. фебруара ове године, са М. Марковићем, А. Радуловићем и Б. Ђурђевим, према речима наших саговорника није донео решење, већ напротив.

„Обавештени смо да секундарна канализација на Новосељанском путу неће бити урађена током ове године. На нашу молбу да се преиспита цена прикључака за канализацију и на неко начин помогне (макар на отплату) материјално угроженим грађанима, одговор је да око тога нема дискусије. На захтев и молбу да се проблем канала у овоме делу града почне решавати по предлогу Комисије градоначелника 2013. и стратегији града Панчева 2014 -2020. године, схватили смо да се по истом ништа неће радити. А како смо обавештени чишћење канала је немогуће и поново расипање новца“, закључује се у допису Удружења послатом градоначелнику.

Инвеститори важнији од грађана

Последњи покушај да дођу лично до градоначелника, 22. марта, завршио се неуспешно. На мејл у којем су представници Удружења и грађана, најавили свој долазак, ради добијања информација о решавању проблема са канализацијом, градоначелник је писменим путем одговорио:

„У овом тренутку претежно сам ангажован на стварању услова за долазак великог страног инвестититора, јер су ми радна места за нашу децу приоритет. То тренутно окупира скоро моје цело радно време. Што се тиче канала и канализаиције ниједна претходна власт није више урадила од ове, и ти то врло добро знаш… Унапред се извињавам, али 22. нећу бити вама доступан због раније преузетих обавеза“, стоји у одговору градоначелника.

Он је чланове Удружења упутио на директора ЈКП „Водовод и канализација“ и градског већника Мишу Марковића. Састанак је одржан, у петак, 30. марта, између представника Удружења и представника градске власти. Скупу су присуствовали Мишо Марковић, члан Градског већа задужен за комуналну област и саобраћај, Катарина Бањаи, чланица ГВ задужена за заштиту животне средине и Саша Павлов, градоначелник Панчева. Међутим, састанак је завршен без значајних закључака, и требао би бити поново одржан током ове недеље.

У међувремену, како смо сазнали од Стојана Томића, на јучерашњем састанку Удружења одлучено је да ће се спровести петиција међу грађанима и грађанкама насеља Младост, у којој се тражи од Саше Павлова, градоначелника и Тиграна Киша, председника Скупштине града Панчева, да поштују Стратегију града. Представници Удружења ће петицију уручити градским челницима, у четвртак, 5. априла, и уколико до 15. маја не буду добили одговор, обратиће се надлежним министарствима.

Осим поменутих проблема, потребно је решити и имовинско-правне односе канала јер се они налазе на приватном земљишту, што отежава њихово чишћење. Последњи пут они су чишћени пре десетак година.