Реализација активности у оквиру градског Плана квалитета ваздуха

Бројне мере спроведене, а Панчево и даље често у „љубичастој“ зони

Фабрике, саобраћај и индивидуална ложишта, главни су кривци за лош квалитет ваздуха. И док се документа и стратегије пишу и спроводе, грађани остају сведоци честих пикова загађења и еколошких инцидената у граду којем је загађење деценијама заштитни знак

„Нас неће убити корона, већ Јужна зона“, „подавиће нас ко пилиће“, „на Содари не може да се дише“, „отрови над Панчевом“, „ово је страшно колико смрди“ – овако су грађани Панчева коментарисали на друштвеним мрежема прошлонедељно аерозагађење током викенда. Поједини су га пријавили градским службама, а неки и позвали своје суграђане да изађу на улицу и изразе протест због лошег квалитета ваздуха.

Мониторинг је тих дана показивао да је ваздух у граду у „љубичастој зони“, односно да је опасан, оптерећен суспендованим честицама ПМ 10 и ПМ 2,5. Забележене вредности суспендованих честица ПМ10 биле су и до седам пута више у односу на граничних 50 микрограма по метру кубном. Градски мониторинг је током прошлог викенда, 26. и 27. марта, забележио и повишене вредности сумпор-диоксида, азотних оксида и угљен-моноксида  у ваздуху, који су ипак били у граничним вредностима.

Резултати мерења градског мониторнига ваздуха

Суспендоване честице представљају мешавину прашине, чађи, и тешких метала, а када стигну до респираторних органа, до најдубљих слојева плућа, ту изазивају запаљенске промене. То може довести и до хроничних тегоба, које су највише изражене код осетљиве популације, а то су деца и стари, напомињу лекари Завода за јавно здравље Панчево.

Овакви еколошки инциденти нажалост нису ретки у Панчеву, граду којем је загађење заштитни знак већ деценијама. У данима када су активности фабрика веће, а метеоролошки услови неповољнији, долази до повећања концентрације сумпора и азота у ваздуху.

Ипак, загађење од индустрије је у последњих десетак година у благом паду, пре свега због коришћења боље технологије, у раду, али и због смањења броја фабрика у Јужној зони, показују подаци из Плана квалитета ваздуха за град Панчево. Од некадашња три гиганта, сада је остао само један – ХИП „Азотара“ је пре четири године отишла у стечај, ХИП „Петрохемија“ не ради у пуном капацитету док годинама чека приватизацију, а једина фабрика која ради пуном паром је НИС „Рафинерија нафте Панчево“. Како показује Извештај о реализацији мера у оквиру поменутог Плана (Realizacija aktivnosti plana kv.vazduha NIS ), ова фабрика годинама улаже милионе евра у нове погоне који доприносе мањем аерозагађењу, што не значи да загађења нема уопште.

Значајан извор загађења јесу суспендоване честице, које емитују и фабрике, али и ложишта. Мерења градског мониторинга за контролу квалитета ваздуха показују да је ваздух, на територији града Панчева, од 2006 године (од кад се мерења ПМ10 спроводе) па до данас, најоптерећенији суспендованим честицама ПМ10 и ПМ 2,5.

Слично показује и извештај о стању животне средине Агенције за заштиту животне средине – да у периоду од 2015. до 2019. године, ваздух само једне године није био прекомерно загађен. Током 2019. године 80 дана годишње било је са прекорачењима ПМ 10, на мерном месту Старчево, док је на мерним местима Војловица и Ватрогасни дом тај број био око 50.

Стога су као главни загађивачи у Плану квалитета ваздуха у Панчеву наведени индустрија, саобраћај и индивидуална ложишта, топлане и котларнице.

С обзиром на то да град Панчево има велики број мера за спречавање загађења ваздуха и да, како тврде стручњаци са којима смо разговарали, доста раде на унапређењу животне средине, истраживали смо због чега је онда и поред свих мера загађење и даље присутно.

У том циљу анализирали смо План квалитета ваздуха за град Панчево, документ са локалним мерама за смањење загађења, који према Закону о заштити ваздуха, морају да имају све локалне самоуправе у којима је загађење велико, а ваздух треће категорије.

У Панчеву Скупштина града је овај документ усвојила у јануару 2018. године, а сам План је израђен током 2016. године. Из надлежног Секретаријата поручују да су буџетом града Панчева за ову годину издвојена средстава за израду новог Плана квалитета ваздуха, и да ће се након спроведене јавне набавке и одабира стручне куће, приступити изради новог документа.

Стара депонија још није на сметлишту историје

Наша анализа Плана квалитета ваздуха за град Панчево, показала је да је већина активности предвиђених документом, као што су мониторинг квалитета ваздуха, воде, земљишта и буке, обезбеђивање подстицајних мера за коришћење гаса као енергента, смањење аерозагађења пореклом од јавног саобраћаја, ревитализација заштиног зеленог појаса у Тополи, остварена.

Истраживање је показало да је у оквиру Акционог плана за побољшање рада градског мониторинг система (период 2016-2019), од 15 планираних активности, испуњено девет, међу којима су одржавање мониторинг система за који се сваке године издваја 6,2 милиона динара, затим набавка анализатора за мерење бензена, тоулена и ксилена, озона, угљен-моноксида, азотних оксида, и анализатора за прашкасте материје ПМ 10 и ПМ 2,5 на мерном месту Војловица.

С друге стране, надлежни нису успели између осталог да реализују набавку софтвера за израчунавање концентрације на основу емисионих фактора, сервисирање метеролошких станица, израду здравствене студије о последицама контаминираности ваздуха.

У оквиру планираних активности Градске управе града Панчева, реализоване су следеће мере: субвенције за коришћење гаса (о чеми смо детаљно писали), обележавање значајних датума, подршка такмичењима и пројектима који промовишу едукацију деце у области заштите животне средине, уклањање дивљих депонија.

Сметлишта на пољопривредном земљишту у Јабуци, Долову и делом у Банатском Новом Селу, су сређена током 2016. и 2017, а током 2020. године у раду су биле депоније у Глогоњу, Омољици, и Качареву. Ипак, дугогодишњи пројекат санације и рекултивације Старе несанитарне депоније, и даље није реализован. Реч је о депонији изграђеној шездесетих година прошлог века, на само два километра од центра града и 10 метара од реке Тамиш. Након што је санитарна Регионална депонија у Панчеву отворена, 2015. године, Стара је требало да буде затворена и санирана, али се то до данас није десило.

Стара депонија

Према речима Миленка Јовановића, из Агенције за заштиту животне средине, несанирање ове депоније и поред донете одлуке је недопустиво, јер је ово сметлиште, као и све неуређене депоније потнецијално већи или мањи извор загађења, ваздуха, земљишта, воде.

Осим пројекта санације Старе депоније, у 2020. години нису реализовани ни едукативни програми ни конкурси за манифестације и пројекте у области животне средине, а новац у износу од најмање три милиона динара је преусмерен.

Ове године, због епидемије корона вируса, како су објаснили надлежни у Секретаријату за заштиту животне средине, није реализовано испитивање квалитета површинских и отпадних вода, као ни контрола квалитета земљишта.

Када су у питању активности привредних субјеката и градских предузећа у заштити квалитета ваздуха, готово сви њихови планови су испуњени. Тако је током 2016. и 2017. године град набавио 12 возила са еуро 5 мотором, и још десет половних еколошких аутобуса, док  је прошле године у овкиру јавно-приватног партерства, град Панчево добио 60 нових аутобуса са ЕУРО 6 мотором, од којих 10 возила користе природни гас.

Јавно комунално предузеће „Грејање“ у оквиру активности за смањење коришћења фосилног горива и емисије штетних гасова, реконструисало је котлове и горионике на неколико топлана у граду, а реализовали су и пројекат Banat sun 4 all, производње топле воде путем сунчаних колектора.

Неколико пројеката ради смањења аерозагађења реализовала је и ХИП „Петрохемија“, а знатно више НИС „Рафинерија нафте Панчево”. Изградњом нових постројења у Блоку Прерада почело је да се производи квалитетније моторно и авио гориво, а посебно значајан је био пројекат изградње постројења „Дубока прерада“, завршеног прошле године, вредног 312 милиона евра. Основни бенефит овог пројекта је, како су поручили тада из НИС-а, смањење емисије сумпора (98 одсто), суспендованих честица и азот-диоксида.

У подручју Јужне индустријске зоне, као главни полутанти означени су сумпорни и азотни оксиди (SOх и Noх), угљендиоскид, органска једињења, лебдеће чврсте и течне честице. Носиоци непријатних мириса су управо једињења сумпора и азота у нижим оксидационим стањима, у редукованом облику, односно њихова органска једињења: сулфиди, меркаптани, односно амонијак, ароматични амини и слична једињења, као и угљоводоници.

Љубичасто, волим те љубичасто

Градски и републички извештаји о стању животне средине за 2020. годину, још нису усвојени, те стога није познато да ли је и у којој мери квалитет ваздуха побољшан или погоршан у Панчеву.

Ипак, судећи по стању на терену – извештајима локалних медија, и статистици коју прате активисти и стручњаци, квалитет ваздуха у Панчеву није побољшан, а као и претходних година током 2020. године постојали су и дани у којима је концентрација суспендованих честица ПМ 10 била повећана чак и до 10 пута преко граничне вредности.

Иако је загађење у Панчеву вишедеценијско, још од појаве хемијске индустрије у Јужној зони не значи да смо се на то исто и навикли нити да прихватимо да поводом тога не може ништа да се учини“, сматрају у Иницијативи Одбранимо Теслу, неформалном удружењу грађана, које се бори за хуманији град и средину, и додају да поред индустрије, која загађује ваздух, ништа мањи значај нема ни загађење који долази из индивидуалних ложишта.

Активисти Иницијативе су у јануару ове године, преко заједничког пројекта Еко страже и Београдске отворене школе, добили донацију сензора за мерење загађења у два панчевачка насеља – на Тесли и Миси, а ових дана постављен је још један уређај за мерење загађења ваздуха у насељу Котеж 2.

Та мерења показују да је цео фебруар, како кажу, био катастрофалан јер није било ниједног дана у месецу без озбиљног загађења (видети график 1.)

График 1. Мониторинг на Миси и Тесли током фебруара 2021. године

Наводе и да је март био нешто бољи по питању нивоа загађења јер је било више ветра и топлијих дана, што је вероватно за последицу имало и мање ложење ради индивидуланог грејања, али свакако далеко од здравих граница (видети график 2.).

Међутим,  када је Рафинерија стартовала и када је Петрохемија кренула у ремонт, не само да смо осетили велики смрад, него су и грађански сензори показали екстремно загађење. Чак је и нови сензор на Котежу 2 показао велико загађење, иако је најудаљенији од Јужне зоне“, напомињу у Инцијативи. (видети график 3.)

Они кажу да су у разговорима са стручњацима из области метеорологије, заштите животне средине и са Хемијског факултета, дошли до сазнања да се донекле променила и ружа ветрова услед климатских промена, и стога имамо мање дана када ветар дува од правца града ка Јужној зони који би спречавали да загађење у већој мери погађа грађане Панчева.

График 2. Мониторинг на Миси и Тесли током марта 2021. године

Активисти објашњавају да је посебно неповољна ситуација када у граду наступи топлотна инверзија – појава која се првенствено јавља у вечерњим сатима и ноћу када се ваздух најближи тлу пребрзо охлади, постане тежи од ваздуха у вишим слојевима атмосфере и престане да струји на горе.

„Знамо да је испуштање отровних гасова у атмосферу најинтензивније баш у вечерњим сатима када људи највише ложе. Наравно постоје и основана сумња да хемијски комплекси такође у току ноћи интензивно испуштају отпадне гасове, упркос неповољним метеоролошким условима. То свако треба додатно проверити и испитати. Сензори редовно показују јако загађене ноћи и јутра, али већ до поднева вредности се сведу у границе нормале“, сведоче активисти Иницијативе и закључују да су главни и највећи загађивачи и даље фабрике Јужне зоне.

График 3. Резултати мерења сензора на Миси и Котежу 2, март 2021. године

Миленко Јовановић, пак сматра да су „главни кривци“ за загађење у Панчеву, али и другим градовима у Србији индивидуална ложишта. Он сматра да су мере у панчевачком Плану квалитета ваздуха биле адекватне, али да се није довољно утицало на главне загађиваче.

Да би људи прешли са грејања на чврсто гориво на гас или друго еколошко гориво, неопходно је да им се рефундира целокупни трошак, а не само део јер не постоји начин да човека са ‘смедервцем’ стимулишете са 500 евра да пређе на парно грејање или гас ако то кошта 5.000 евра. Ипак, сматрам да ни Панчево, нити било који други град нема довољно новца за то у буџету. То је питање државне стратегије. Тако бисмо сигурно решили проблем и допринели мањој емисији загађујућих материја, и мањем угрожавању здравља становништва. На крају треба знати да да док се не прихвати да је питање аерозагађења директно везано за изгубљене животе огромног броја људи, неће се направити видљив резултат“, сматра Јовановић.

Пантић: Мере у Плану нису обухватиле главне загађиваче

Коментаришући реализацију мера у Плану квалитета ваздуха града Панчева, Огњан Пантић, истраживач на пројектима у области енергије, климе и животне средине у Београдској отвореној школи (БОШ), каже за Панпрес да иако је већина мера спроведена, фактичко стање показује да оне нису обухватиле главне загађиваче.

 „У Плану недостаје прецизан инвентар загађивача. Наводи се индустрија, грејање и саобраћај, али су потом прецизни подаци о емисијама (по тонама по години), дати само за индустријска постројења, не и за остале секторе одакле долази загађење. Представљање емисија по тонама по години и прецизан инвентар извора загађења су обавеза у погледу садржаја Плана, према Правилнику о садржини Планова квалитета ваздуха, а ја то у овом Плану нисам видео“, оцењује Пантић.

Он додаје да не треба потценити ни загађење које Панчеву долази из околине и наводи следећи пример:

У Нацрту плана квалитета ваздуха за Београд за период 2021-2031, који је до прошле недеље био на јавној расправи, цитирају се одређени научни радови који за Београд процењују да загађење изван самог града (шира околина), може допринети загађењу и до 30 посто. Мапирани су избори попут ТЕ Никола Тесла, Костолац и Колубара РБ Колубара, и Железара Смедерево. Неки од ових извора дају свој допринос и загађењу у Панчеву, о чему има тек пар реченица у Плану“.

Котларница на Котежу 2

Где је решење?

Први корак ка решавању утицаја загађења на здравље људи би био да се грађани редовно обавештавају и алармирају када је у присутно повишено загађење, те да им се дају савети како да се понашају, сматрају у Иницијативи Одбранимо Теслу. Једно од решења за умањење утицаја на ваздух је и да се не врше испуштања гасова и други процеси у хемијским комплексима када за то нису повољни метеоролошки услови.

Паралелно треба наставити и још интезивније радити на решавању проблема индивидуалних ложишта. Сиромаштво и низак стандард такође доприноси загађењу јер сиромашнији грађани користе материјале за огрев који су им доступнији, а који негативније утичу на квалитет ваздуха него неки други. Такође ту је и питање ефикасности самих ложишта које грађани користе“, објашњавају наши саговорници.

Сматрају да су стратегија углавном добро написане, али да нема озбиљне политичке воље и организације да се доследно и одговорно врши њихово спровођење. За то је углавном потребан притисак грађана, кажу они, и додају да „очигледно да другачије не може“. Додају да запослени у градском Секретаријату за заштиту животне средине, добро раде свој посао, али да нажалост немају довољно капацитета, те да би корак напред био запошљавање још стручњака. Они ће, како кажу, као грађани којима је стало до побољшања животне средине, надлежнима максимално помоћи у активностима које доприносе смањењу аерозагађења.

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress