Започет процес санирања Старе депоније у Панчеву

Брдо од 18 метара смећа у равници: Више од пет деценија угрожавања животне средине и здравља грађана Панчева

Сметлиште удаљено два километара од центра града, 20 метара од реке Тамиш, 35 метара од првих кућа, и 200 метара од изворишта водоснабдевања, лоше утиче и на природу и на људе. Израда пројекта санације депоније је у току, али за затварање сметлишта и уређење земљишта, биће потребно и доста новца и доста времена

Бес, немоћ, разочарање – то су осећања која обузимају становнике кућа које се налазе тик уз Стару депонију, уређено несанитарно сметлиште које на ободу Панчева обитава већ више од пола века – од 1964. године. Непријатни мириси, кесе које лете по дворишту, и „одмарају“ на дрвећу, и поглед на брдо од смећа високо око десет метара – то је „угођај“, у којем мештани ових улица надомак депоније „уживају“ већ деценијама.

Најгоре је лети, када се обилато шире непријатни мириси, а неподношљиво када се смеће запали, сведоче станари кућа у близини депоније. То није ретка слика, каже станар куће која се налази на само 35 метара од сметлишта. Последњи пожар на Старој депонији избио је прошле године у августу, и тињао је данима.

Из извештаја Завода за јавно здравље Панчево о стручном мишљењу у вези са загађењем ваздуха у току пожара који се десио 31. августа 2020. године, у који смо имали увид, види се да је краткотрајног загађење ваздуха било. Резултати мерења мобилне станице за праћење квалитета ваздуха, показали су да је на локацијама најближим депонији, било једночасовног повећања концентрације бензена, а више су биле и вредности полутаната (тоулен, ксилен, азотни оксиди, амонијак). Ипак, како се наводи у извештају, због тих концентрација „не очекује се значајан утицај наведених полутаната на здравље опште популације“.

Од великог загађења Панчевце је тада изгледа спасила „природна вентилација“, јер je како пише у документу „појачани ветар и до 30 пута смањио средње концентрације азотних оксида и до три пута амонијака“.

Прва кућа налази се на 35 метара од депоније

Мештани кажу да депонија гори скоро сваке године, а наш саговорник који своје имање тик уз депонију последњих година користи као викендицу, истиче да од топлоте приликом пожара, долази до уништавања биљака. Због тога на овом пространом имању које допире до реке Тамиш, и комшијским сличним парцелама, башти више нема.

Додаје да је киван на градску власт јер не ради ништа да им побољша квалитет живота поред дивље депоније, а у овом делу депонија се чак ни не прекрива земљом, због чега је смеће „на изволите“. Каже и да апели и жалбе нису уродили плодом, и да градске службе једино реагује кад депонија гори.

Угрожени вода, ваздух, земљиште и здравље људи

Стара депонија се налази између насеља Горњи град и Караула, уз реку Тамиш, на простору некадашње циглане, у депресијама из којих се узимала земља за производњу опеке. Лоцирана је на ободу Улице Димитрија Туцовића, које даље води преко надвожњака у Јабуку.

Ипак, одавде није далеко ни град – на свега два километара се налази центар Панчева, на само 20 метара је река Тамиш, а на 50 прве куће. Изворишта водоснабдевања града удаљена су 200 метара од сметлишта, а од стоваришта запаљивог материјала само 50 метара, пише у тендерској документацији за израду пројекта санације депоније.

Управо овакве депоније су сметлишта са највећим ризиком по животну средину и здравље људи, јер се налазе на удаљености мањој од 100 метара од насеља и на дистанци мањој од 50 метара од обале реке, потока, језера или акумулације, наводе стручњаци Агенције за заштиту животне средине, у публикацији Животна средина у Србији 2014-2019″.

Површина сметлишта је 1,5 хектара, а запремина одложеног, делом сабијеног и прекривеног отпада износи око 1.300.000 м3, док је дебљина слоја одложеног отпада од 7 до 18 метара.

Сметлиште је формирано без израде пројектне документације, а њиме руководи ЈКП „Хигијена“. Како пише у Плану квалитета ваздуха за град Панчево, депонија је потпуно запуњена отпадом и нема расположивог простора. У документу се наводи и да „непријатни мириси са ове депоније иду према граду захваљујући повољној ружи ветрова“, и да ЈКП „Хигијена“ периодично врши дезинфекцију, дезинсекцију  и дератизацију депоније.

Надомак сметлишта налазе се и кошнице за мед

На телу депоније постављно је 16 биотрнова, који омогућавају сакупљање депонијског гаса и испуштање у атмосферу загађујућег ваздуха, а врши се и мерење емисије загађујућих материја у ваздуху. Постоји и пијезометар, осматрачки бунар који служи за мерење и мониторинг нивоа подземних вода и мониторинг.

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине је 2019. године извршио мониторинг квалитета земљишта на којима се налазе дивље депоније на укупно 112 локалитета, укључујући и шест локација на територији града Панчева, међу којима је и Стара депонија. Сви подаци сакупљени су у Студију о оцени квалитета и процени степена угрожености земљишта.

Анализа добијених резултата показала је да су средње концентрације тешких метала – кадмијума, кобалта, никла и цинка, као и садржај минералних уља на локалитету Панчево – Јабланички пут (Стара депонија) изнад граничних вредности. На овој локацији повишена је и концентрација ПЦБ конгенара – прописана гранична вредност је 0,02 мг/кг, а на Старој депонији износи 0,056 мг/кг.

Према писању сајта ПЦБ једињења су вештачка једињења, која поред својих добрих намена карактерише и изузетна токсичност што га сврстава у групу изузетно опасних и штетних материја. Она имају све карактеристике опасног отпада у који се убрајају не само због своје токсичности, већ и канцерогености, тератогености и мутагености, односно биохазардних карактеристика и као такав негативно утиче на здравље људи и биосистема и представља наглашени ризик загађења животне средине.

Управо тешки метали имају посебан значај у процесу загађења животне средине, објашњава за наш портал прим мр сц мед. др Дубравка Николовски, спец. хигијене и шефица Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље Панчево. Додаје да њих карактерише: биоакумулација – задржавање и накупљања у организму што може да доведе до различитих обољења, нарушавања хормонског баланса или дисфункције органа; биоконцентрација – када је концентрација у биоти виша у односу на концентрацију у околном медијуму (ваздуху или води) и када још увек не представља опасност на нивоу јединке која је изложена акумулацији, већ на нивоу популације која користи ове јединке као извор хране, као и биомагнификација – када се тешки метали усвајају из загађеног земљишта у биљке, животиње и кроз ланац исхране доспевају на посредан начин до свих организама у екосистему.

Загађивачи животне средине и чувари здравља

Специфичност Старе депоније у Панчеву је близина Тамиша, који је удаљен између пет и 20 метара од сметлишта, и како пише у Катастру загађивача реке Тамиш, доприноси њеном загађењу.

Несанитарне депоније угрожавају животну средину на различите начине, истиче докторка Николовски, и наводи да је становништво које живи у непосредном окружењу депоније потенцијално угрожено ширењем непријатних мириса и отпада путем ветра, загађењем земљишта, подземних и површинских вода, а и буком од рада машина.

„Загађење ваздуха на депонијама комуналног отпада настаје од емисије загађујућих материја са депоније као што су азотни и сумпорни оксиди, полициклични ароматични угљоводоници, диоксини, фурани, прашина и тешки метали. Као споредни производ процеса разградње депонованог отпада настаје депонијски гас који садржи метан. Његова појава је често узрок самозапаљења на депонијама, што додатно доводи до честичног загађења ваздуха и ширење непријатних мириса“, објашњава докторка за наш портал.

Осим ваздуха, проблем несанитарних депонија су и процедне воде, напомиње наша саговорница, јер на овим депонијама не постоји адекватан дренажни систем вода пре испуштања у реципијент.

„Атмосферске воде се инфилтрирају у тело депоније и заједно са водом која се садржи у отпаду, као и растварањем загађујућих материја под дејством физичких, хемијских и биолошких процеса, граде процедне воде које због свог састава загађују земљиште, површинске и подземне воде. Квалитет ових вода је променљив у зависности од састава отпада, висине отпадног слоја, доступности влаге и кисеоника,  старости депоније, киселости воде, присуства микроорганизама и микроклиматских услова – пре свега температуре. Загађење се шири на подземне воде чиме се угрожавају извори воде за пиће – бунари, као и водотоци у широј околини. Загађење водотокова утиче на биљни и животињски свет, што последично има утицај и на коришћење река за риболов или купање и рекреацију људи“, наводи др Николовски.

Део Старе депоније који није затрпан

Докторка упозорава да загађивачи са нехигијенске депоније могу индиректно утицати на животну средину и здравље људи путем директног контакта (рециклери и животиње долазе у контакт са отпадом).

За комплетну санацију потребно 38 милиона евра

На Стару депонију се довозио и одлагао помешан комунални чврсти отпад са територије насељеног места Панчево до краја октобра 2015. године, када је отворена Нова регионална санитарна депонија. План је био да се након отварања Нове депоније, Стара затвори и санира, али ни након шест година то се није догодило. Део средстава за санирање је обезбеђиван градским буџетом, али до ове године није искоришћен.

Трећина Старе депоније се и даље користи за депоновање отпада од чишћења површина јавне намене; помешан комунални отпад са територије насељеног места Панчево; неопасан чврст помешан отпад од привредних делатности у Панчеву и отпад од стране физичких, правних лица и предузетника са територије Панчева.

Према подацима ЈКП „Хигијена“ из 2017. године, годишња количина отпада која се лагерује на подручју њихове надлежности, је била 65.000 тона. Од тога две трећине се одвози на Нову депонију, а једна трећина на Стару.

На питања због чега се толико чека на затварање дивље депоније, и због чега се и даље одређена врста отпада лагерује на тој локацији, из Градске управе града Панчева нисмо добили одговор.

Први корак ка затварању и рекултивацији највеће дивље депоније у Панчеву, направљен је недавно, када је расписана јавна набавка за избор пројектантске куће која ће сачинити пројекат потпуне санације и ремедијације. Једина понуда за ову јавну набавку, која је и прихваћена, стигла је од фирме „Драго пројект доо Београд“, а одлука о додели уговора вредног 13,8 милиона динара са ПДВ-ом, потписана је 3. фебруара ове године.

Иначе, Стручне службе Града Панчева усвојиле су концепцију о затварању Старе депонијом у Панчеву, на основу израђене и усвојене  Претходне студије оправданости за пројекат затварања, санације и рекултивације Старе депоније у Панчеву, коју је реализовала Регионална развојна агенција Јужни Банат доо.

„Летеће“ кесе у близини Старе депоније

Како стоји у тендерској документацији, пројектантска кућа има задатак да утврди колика је дубина и висина смећа које се деценијама одлагало на тој локацији, као и да дефинише технологију потпуне санације ремедијације са свим неопходним радовима. Потребно је и да се дефинише поступак испитивања отпада приликом ремедијације сметлишта, и одреди начин и врста хемијског испитивања контаминаната за које се оправдано очекује да буду присутни, и његово даље одвожење. Затим да се прорачуна могућност искоришћења секундарних сировина са локалитета, и обави мониторинг подземних вода и радова ремедијације. Рок за овај посао је 120 дана, а рачуна се од дана завршених истражних радова, који морају да се заврше најдуже за 90 дана. Затим следи извођење радова, које ће према информацијама РТС-а коштати 38 милиона евра и трајати пет година.

Град Панчево очекује да се израђеном техничком документацијом добије очишћена површина терена од 20 хектара.

Циљ еколошке санације Старе депоније, која како пише у тендерској документацији, неповољно утиче пре свега својим процедним водама на површинске и подземне водотокове, је целовито чишћење локације, чиме се стварају услови за вишеструко повећање вредности градског грађевинског земљишта на локацији уз реку Тамиш, и Старо градско језгро.

За сада није познато шта ће бити на месту данашње Старе депоније након санације, а према оцени стручњака из Агенције за заштиту животне средине, након санације, већина одлагалишта може бити претворена у регионалне санитарне депоније, коју Панчево већ има, или трансфер станице и центре за сакупљање рециклабилног отпада.

Игор Јездимировић, из удружења Инжењери за заштиту средине из Новог Сада, које се, између осталог, бави заштитом вода, природе и управљањем отпадом, наводи да се у свету овакве површине обично претварају у паркове, шеталишта или голф терене, док у Србији оваквих светлих примера санације и рекултивације дивље депоније још нема.

 

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress