Премијера позоришне представе „Производ” Марка Рејвенхила
Премијера позоришне представе „Производ” Марка Рејвенхила биће одиграна у дворани Културног центра у петак, 17. марта од 19.30. Играју: Иван Томић и Милена Предић.
Рејвенхилов комад „Производ” јесте пре свега сатира, која је структурирана као комад у комаду. Наиме, драмски лик под именом Џејмс који је продуцент, убеђује Оливију, која је глумица, да прихвати улогу у његовом новом филму. У наредних сат времена он јој детаљно препричава радњу филма, што уједно представља и време трајања ове представе.
Тема филма, коју (продуцент) Џејмс препричава (глумици) Оливији, јесте љубавна веза између Енглескиње Ејми, која је запослена у рекламном одељењу једне велике телекомуникационе компаније и припадника Ал Каиде Мухамеда, који је послат у Лондон и коме је поверен задатак да организује терористички напад на европски Дизниленд. Из Џејмсове приче о сценарију филма, Оливија сазнаје да Ејми живи сама и то од тренутка када је њен партнер Трој страдао у нападу на куле Близнакиње, познатијем као 9/11. Даљим стицајем околности Ејми позива Мухамеда да преноћи код ње где отпочиње њихова љубавна веза. Потом и сама Ејми постаје терористкиња, затим упознаје Бин Ладена, бива ухапшена, Мухамед такође бива ухапшен и пребачен у кажњеничку колонију Гвантанамо, одакле га Ејми ослобађа у стилу великих блокбастер филмских остварења.
Овај Рејвенхилов комад покушава да се обрачуна са неколико, за самог аутора, очигледно значајних момената. На првом месту са холивудском драматургијом и начином третирања тема, дакле, са најјачом филмском индустријом, која уједно долази из државе која најактивније подржава и учествује у ратним сукобима на глобалном плану. Из овог поступка сазнајемо да сам Рејвенхил уме да пише ‘холивудски’. Затим, поиграва се са површношћу поимања савремених ратних сукоба, као и љубавних односа, што су најчешће заступљене теме унутар холивудског миљеа. Потом се руга свеопштој зависности од брендова. Рекло би се да филм, дакле сама уметност, у овом наративу бива злоупотребљен за зараду и на тај начин остављен без могућности да изврши своју традиционалну хуману улогу. Овакав филм бива лишен катарзичности, као и могућности за било какве дубље увиде, где самим тим постаје само још једно зло у низу других.
Овде се ради о баналном човеку који жели да успе у баналном свету. Духовитост комада, пак, произилази из тога што разоткрива јунака, за кога имамо природну емпатију као чиновника (и виновника) једне велике индустрије, несвесног свог погубног деловања.
Битан моменат ове драме јесте и то што глумица Оливија нема реплике у ‘Производу’, а њена појавност је ограничена на слушност. Сами глумци, дакле, немају реплике у договорима и одлучувању, јер им је једино дозвољено да изговарају помпезне и/или излизане речи дводимензионалних (или чак једнодимензионалних) јунака , да би тиме мобилисали гледаоце на: површни патриотизам, лаку забаву, порнографски партнерски однос, уз лагану а бљутаву музику.
Актуелност догађаја унутар комада, чини „Производ” Марка Рејвенхила више него адекватним штивом за сценско извођење на било којој светској сцени, па и код нас. Догађаји које описује, угао из којих их посматра, начин на који их сагледава и сама необичност форме, јесу препорука за овај иновативни комад у коме ће свако препознати време у коме живимо.