Манифестација “Једна књига – један град"

Представљање књиге Ласла Вегела

Данас, 28. децембра у 19 сати, у читаоници Градске библиотеке Панчево, биће одржано уводно вече под називом “Завођење”, манифестације “Једна књига – један град”, која ће се седми пут одржати у Панчеву у организацији Градске библиотеке. Овогодишња манифестација посвећена је књизи “Балканска лепотица или Шлемилово копиле” Ласла Вегела. У програму ће учествовати Ана Кукољ из издавачке куће “Академска књига”, Владислава Гордић Петковић, књижевна критичарка и Ласло Вегел, аутор. Улаз на програм је бесплатан.

Роман Ласла Вегела “Балканска лепотица или Шлемилово копиле” говори о историји једне новосадске породице. Прича о њој почиње крајем прве деценије 20. века и завршава се почетком 21. века – она показује апсурдност породичне приче једне националне мањине, приповедајући о паралелним животима деде (Јанош Шлемил) и његовог унука (Ференц Шлемил). Презиме Шлемил указује на главног јунака романа Сцхлемихл Аделберта вон Цхамиссоа, међутим, док је главни проблем Цхамиссоовог јунака губитак сопствене сенке, протагонисте романа Ласла Вегела брине то што имају више сенки, у роману имају више имена (Јанош, Јохан, Јован, односно Ференц, Фрања, Франц), и носиоци су више идентитета (мађарског, немачког, српског). Такву судбину им намећу историјске олује које генеришу непрестане промене власти на тим етнички шароликим просторима.“Балканска лепотица или Шлемилово копиле” је драма људи којима су идентитети били наметнути, али је уједно и историјска фреска једног рубног подручја Европе. Слика једне епохе и анамнеза једне болести.

Ласло Вегел (Végel László), прозни и драмски писац, есејиста, критичар, рођен је у Србобрану 1941. године. Студирао је мађарски језик и књижевност на Универзитету у Новом Саду и филозофију на Универзитету у Београду. Био новинар, члан редакције новосадских часописа Új Symposion и Поља, загребачког Пролога, главни уредник новосадске Трибине младих, уредник суботњег културног додатка листа Magyar Szó, драматург Телевизије Нови Сад, стални позоришни критичар листа Политика, координатор новосадске канцеларије Фонда за отворено друштво. Од 2002. године живи од књижевног рада.

Члан је Друштва књижевника Војводине, Друштва лепе књижевности (Мађарска), Српског ПЕН центра и Савеза новинара Мађарске. Дела преведена на српски језик: Мемоари једног макроа (роман, превео Александар Тишма, 1969), Дупла експозиција (роман, превео Радослав Миросављев, 1983), Паренеза (роман, превео Радослав Миросављев, 1987), Одрицање и опстајање (есеји, превео Арпад Вицко, 1986), Абрахамов нож (позоришни есеји, студије, превео Арпад Вицко, 1987), Екхартов прстен (роман, превео Радослав Миросављев, 1990); Живот на рубу (есеји, превео Арпад Вицко, 1992), Витгенштајнов разбој (дневнички есеји, превео Арпад Вицко, 1994), Велика средњеисточно-европска гозба ступа у пикарски роман (роман, превео Арпад Вицко, 1996), Бездомни есеји (сабрани есеји, превео Арпад Вицко, 2002), Еxтерриториум: сцене с краја миленијума (роман, превео Арпад Вицко, 2002), Исписивање времена, у међувремену (дневничке белешке 2000–2002, превео Арпад Вицко, 2003), Јудита и друге драме (драме, превео Арпад Вицко, 2005), Неопланта или Обећана земља (роман, превео Арпад Вицко, 2014), Испаштање или приче из доњих предела (есеји, превео Арпад Вицко, 2016).

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress