Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар

У јужном Банату годишње оболи просечно седморо деце, а двоје изгуби битку са болешћу

Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар, установљен је 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, а данас се обележава у више од 85 земаља широм света. На иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља, Међународни дан деце оболеле од малигних болести у нашој земљи је 2013. године постао део националног Календара јавног здравља.

Овај међународни дан обележава се сваке године у циљу едукације и ефикасног спровођења свих мера које ће омогућити рану дијагностику, адекватну терапију, рехабилитацију и бољи квалитет живота деце оболеле од малигних тумора.

У Републици Србији сваке године се, у просеку, открије 314 деце оба пола узраста од 0 до 19 година са неким од облика малигне болести.Као и у већини земаља у развоју и у Србији је готово 2/3 новооболеле деце (63,4%) узраста до 15 година. Три групе обољења, и то леукемије, тумори мозга и лимфоми чине најчешће заступљене малигне болести у дечјем узрасту. Ове три групе малигних болести чиниле су готово половину свих малигних болести дечијег узраста.

Леукемије су најчешће малигне болести у дечијем узрасту. У структури оболевања у узрасту до 15 година чиниле су 26,6%, следе тумори мозга са 18,6% и лимфоми са 9,5%. У узрасту 0–19 година у структури оболевања најзаступљеније су биле леукемије са 20,4%. Као и млађим узрасним групама, следе тумори мозга са 16,6% и лимфоми са 12,1%. Малигни епителни тумори (карциноми), који чине скоро 90% малигних тумора код одраслих, у дечијем узрасту су изузетно ретки. Насупрот томе, ембрионални тумори јављају се готово искључиво у дечијем узрасту.

Најчешћи разлог смртног исхода у дечјем узрасту у Србији су биле леукемије, лимфоми и тумори мозга. У просеку сваке године 50 деце узраста од 0 до 19 година изгуби битку са овом болешћу. У складу са савременим медицинским достигнућима, будућа истраживања усмерена у правцу етиологије малигних тумора код деце омогућиће не само ефикасно спровођење превентивних мера, већ бржу и ефикаснију рану дијагностику, примену стандардне терапије и самим тиме дуже преживљавање код деце оболеле од рака свуда у свету.

На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у последњих десет година, у Јужнобанатском округу, у просеку годишње седморо деце (3-15 деце) оболи, а двоје (0-5 деце) изгуби битку са овом болешћу. Најчешћи малигни тумори код деце у нашем округу су акутне леукемије и линфоми, затим малигне болести локализоване на мозгу, костима, меким ткивима, бубрезима и гонадама.

У посматраном периоду највише смртних исхода је пријављено у узрасту од 15-19 година (52,6%), затим 0-4 године (26,3%), у узрасту 5-9 (15,8%), а најмање у узрасту 10-14 (5,3%). Последње три-четири године у Јужном Банату, забележен је благи пад у броју регистрованих оболелих и умрлих од малигних болести у дечијем узрасту.

У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака, исказан је приоритет у здравственој заштити деце и адолесцената пре свега у погледу превенције, раног откривања, лечења и рехабилитације ове вулнерабилне популационе групе. Циљ је да се како родитељима, деци, тако и широј друштвеној заједници пруже праве информације како да обрате пажњу и препознају ране знаке упозорења и симптоме и да одмах потраже стручну медицинску помоћ, јер брза и ефикасна рана дијагностика, примена стандардне терапије омогућиће дуже преживљавање деце и адолесцената оболелих од рака.

Сваке године у свету оболи више од 160.000 деце од неког облика малигног тумора, а више од 90.000 деце умре од неког облика рака. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света. У просеку у свету оболевање од рака код деце чини 1% у структури оболевања од свих малигних болести, у Европи 0,4% и у Србији око 0,7%. Највеће учешће у структури оболевања се региструје у Африци, 4%, углавном због разлика у старосној структури и очекиване дужине трајања живота на рођењу. Упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су чак и у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста 0 до 14 година, одмах иза повреда.

Рани знаци упозорења:

  • Беле тачкице у оку, нова разрокост, ново слепило, избочена очна јабучица
  • Куглице у стомаку и карлици, глави и врату, удовима, тестисима, жлездама
  • Необјашњиво продужена температура преко две недеље
  • Необјашњив губитак тежине, бледило, умор, стварање модрице или крварење
  • Болови у костима, зглобовима, леђима, и лако настали преломи
  • Неуролошки знаци: промена или погоршање хода, равнотеже или говора, главобоља више од две недеље са или без повраћања, увећање главе.

 

Саопштење

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена *