Омладина прича о проблему одласка младих из Србије

Зашто Панчевци своју будућности виде у иностранству?

У анкети у којој је учествовало 98 Панчеваца, чак 76 одсто њих навело је да своју будућност види изван земље. Овај став образлажу тиме да Србија нема перспективу и да млади нису држави у фокусу

Последњих година све више се прича о масовном одласку младих из Србије. Истраживања су показала да је у периоду између 2008. и 2015. године из Србије отишло око 250.000 људи. У овај број највише спадају млади људи који не виде потенцијал у Србији. Који су то проблеми који наводе младе да се одлуче за одлазак?

Као најчешћи одговори јављају се: страх за будућност, неодговарајућа заштита државе и низак животни стандард.

Инспирисани овом темом, одлучили смо да о томе поразговарамо са младим Панчевцима. Питали смо средњошколце како виде будућност у држави.

У анкети коју смо спровели учествовало је 98 Панчеваца, а чак 76 одсто њих наводи да своју будућност види у иностранству. Овај став образлажу тиме да Србија нема перспективу и да млади нису држави у фокусу.

Такође, средњошколци сматрају да је време да се промене начини на које се формално образовање спроводи. Они додају да је неопходна модернизација како технологије, тако и самог начина рада просветних радника.

Фото: www.unsplash.com

Део испитаника ове анкете чинили су млади старости између 22 и 27 година. За разлику од средњошколаца, ова група људи махом је наводила забринутост за проналажење одговарајућег посла у својој струци. Како наводе, све више њих након завршеног факултета има проблем да пронађе посао и као разлог за то истичу све већу присутност страначког запошљавања. Како су рекли, велику предност у разним аспектима имају људи коју су политички активни.

Недовољно радних места

Млади Панчевци који су учествовали у анкети указали су на још један проблем. Реч је о дневним миграцијама на релацији Панчево-Београд, због мањка радних места у Панчеву и масовног преласка људи у Београд. Сматрају да је потребно отворити нова радна места и обновити стари, неискоришћени простор како би се и у овом граду нашле прилике за запошљавање. Кажу да Панчево има потенцијал, али да се он не користи довољно и да фокус није на њему, док само неколицина истиче предност близине Београда. Осталима у великој мери та чињеница не олакшава свакодневницу.

Као једну од добрих ствари, средњошколци помињу увођење новог засебног одељења, у Гимназији ,,Урош Предић”,  у чијем фокусу су информационе технологије. Истичу како је ово велика предност, с обзиром на чињеницу да је то једно од најзаступљенијих занимања данашњице.

С друге стране има и омладине која сматра да је боља будућност у Србији могућа. Они су става да, уколико би се сам систем побољшао као и уколико би сви заједно радили на решавању проблема, услови за живот би се подигли на виши ниво, што би довело до тога да више младих остане у земљи.

Наведени проблеми се не решавају, па они из године у годину имају све већи утицај на свеопште незадовољство младих људи у Панчеву, али и у целокупној Србији.

Остати или отићи?

О овој теми разговарали смо са две суграђанке. Оливера Нићифоровић, је студенткиња медицине у Санкт Петербургу- Русији, док је Милена Оморац, ученица Гимназије ,,Урош Предић” у Панчеву.

Оливера прича о предностима студирања у иностранству. Како каже, сматра да јој се указала приликa коју није могла да пропусти и да је то за њу велики корак напред. Истиче да је студирање у овој држави, организованије и практичније, предавања су редовна и нема изуетака. Нагласила је и како су предавања конкретнија, као и да тачно зна када ће по завршетку студија имати специјализацију, што је за њено будуће занимање јако битан фактор. Наводи такође како Србији све то мало спорије и да се не истиче важност самог студента.

Насупрот њој, Милена жели да остане у Србији, јер како каже свој живот не би могла да замисли ни у једној другој земљи без породице и пријатеља. Такође, сматра да у Србији треба доста тога да се поправи и да се на томе ради. Наводи и како је Србији потребна модернизација и како млади треба да раде на променама. Она је и исказала проблем недовољне информисаности о омладинским организацијама које се баве младима у Србији, и сматра како би било добро да се прошири свест о њима.

Промене су неопходне

Једна од највећих организација која се бави младим људима, је Кровна организација младих Србије (КОМС). У фокусу њиховог рада је укључивање младих у своје активности, како они сами истакли своје проблеме и потребе.

Потребно је да млади буду видљивији, да се чују и да буду присутнији. КОМС је ту као неко преко кога млади могу да изнесу оно што их мучи, на неком институционалном нивоу. На КОМС-у је да то заговара и пружи подршку тим младима“, каже Миља Здравковић, програмска асистенткиња КОМС-а.

Свеукупан став младих је да дефинитивно мора дођи до промене, које требе да обезбеде они сами, тако што ће се удружити и радити на побољшању система и транспарентности потреба и проблема, како би Србија постала земља у којој ће желети да остану и да у њој граде своју будућност. Глас младих мора да се чује и веома је важно да они буду довољно информисани о томе како и коме могу све да се обрате не би ли дошли до решења довољно доброг за све.

Сара Драгић

Марина Мијатовић

Михајло Шебаљ

 

 

 

 

2 Коментари
Старији
Најновији Најпопуларнији
Inline Feedbacks
View all comments
Vojvođanka
20 дани пре

Pravo u 🎯 ! 👏

ime
18 дани пре

Srećom izbor u 21. veku nije “ili jedno ili drugo do kraja života” 😅Mislim da je sjajno ako mladi idu u inostranstvo, uče, stvaraju iskustva i kontakte, i znaju da ako se vrate u Srbiju čeka ih dom.

2
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress