Уколико би све институције у ланцу радиле свој посао, жене би биле охрабрене да пријављују насиље. И преживеле би.

Данас се обележава Дан сећања на жене жртве насиља, а према подацима удружења грађанки FemPlatz ове године живот у породичном насиљу изгубило је 11 жена, док је прошле године у исто време тај број износио седам. Дан се обележава као сећање на жене које више нису међу нама уједно је и као опомена да непоступање или погрешно поступање надлежних институција у случајевима родно заснованог насиља жене плаћају својим животима.

Овај дан је установљен је 2017. године одлуком Владе Републике Србије на иницијативу потпредседнице Владе и председнице Координационог тела за родну равноправност Зоране Михајловић и мрежа невладиних организација „Жене против насиља”, како би се јавност, али и надлежне институције стално подсећале на ризик од фемицида и његове последице.

Др Косана Бекер, програмска директорка удружења грађанки FemPlatz, организације која се залаже за унапређивање и остваривање права жена и девојчица, заштиту од дискриминације и насиља, са посебним акцентом на фемицид, каже за наш портал да је добро што су се невладине организије избориле за успостављање Дана сећања на жене жртве насиља, јер је то прилика да се говори о тој теми и подсети да систем недовољно ради на заштити жена.

„Не значи да је сваки фемицид могао да буде спречен, али ја мислим да јесте, јер уколико би сви у ланцу одговорних институција радили свој посао, жене би биле охрабрене да пријављују насиље. То можемо да постигнемо једино ако службе добро раде своје посао, а нажалост сведоци смо да се насиље које жене пријављују пречесто релативизује, минуминизује или се чека на мере, и систем онда женама шаље потпуно супротну поруку“, објашњава Бекер.

Она подсећа на недавни захтев FemPlatza, од краја марта када су за недељу дана убијене четири жене, који је подржало више од 60 организација, којим се захтевало од надлежних институција да хитно реагују на те случајеве фемицида, истраже и објасне јавности евентуалне пропусте и изостанак ефикасне реакције на пријаве насиља које су претходиле фемициду и наведу прецизне кораке за даље спречавање фемицида. Захтев је послат свим надлежним институцијама, али одговор како каже Косана Бекер није стигао ни из једне.

„Када се нешто овако деси, очекујемо да неко од одговорних у држави, из полиције, Министарства правде, тужилаштва,  изађе и каже нам шта се дешава. Могуће је да није било грешака у поступању, али ми то не знамо јер јавност није добила никакву иноформацију о томе“, обајшњава Бекер.

Поводом Дана сећања на жене жртве насиља, FemPlatz организоваће данас онлајн разговор о етичком извештавању медија о фемициду. Осим панелистикња из Србије, у разговору ће учествовати и гошће из Црне Горе и Босне и Херцеговине. Косана Бекер подсећа да постоје бројни материјали о етичком извештавању о насиљу и фемициду намењени медијима, пре свега Смернице за етичко извештавање које су израдиле Новинарке против насиља, али да у медијима и даље имамо „језиву слику“ када се деси насиље или убиство. Додаје да постоји драстична разлика у извештавању када жена убије мужа у односу на ситуацију када партнер убије жену, о чему ће се говорити и на онлајн састанку.

Фемицид су сви облици убистава жена извршени од стране мушкарца. Сагласно томе, покушај фемицида су сви облици убистава жена у покушају извршени од стране мушкарца.

Поводом Дана сећања на жене жртве насиља, Аутономни женски центар (АЖЦ) и Жене у црном из Београда у сарадњи са организацијама чланицама Мреже Жене против насиља организују уличну акцију, у црнини и ћутању, данас ће од 14 до 15 сати, на почетку Кнез Михајлове улице (код некадашњег Руског цара), под именом „Ниједна жена мање“.

У саопштењу из АЖЦ подсећају да је у Србији свака друга жена доживела неки облик насиља, а од 2010. године до данас од стране члана породице или партнера убијено је најмање 363 жене. Свака трећа раније се обраћала надлежним институцијама за помоћ.

Истраживање „Кад иституције закажу остаје тишина“ потврђује тај податак и показује да су жртве у просеку имале шест контаката са институцијама, као и да је период од првог обраћања институцијама до убиства протекло скоро три године.

Наводе и низ изазова који су идентификовани у институционалном систему заштите од насиља: неблаговремено поступање; непрепознавање насиља; изостанак међуинституционалне размене информација; непрепознавање присутности показатеља високог ризика од смртног исхода насиља; изостанак процене безбедносних ризика; изостанак механизама за праћење изречених мера заштите; као и недовољно кадровских, техничких и других капацитета и знања у систему заштите жена од насиља.

АСЖ тражи подршку захтевима за благовремену и адекватну институционалну реакцију на сваку пријаву насиља према женама, како би се убудуће спречила убиства жена и одговорност представника институција да са дужном пажњом примене обавезе установљене домаћим и међународним законима и политикама на пријаву насиља према женама, као и да истраже да ли је било учињених пропуста, санкционишу одговорне и обезбеде да се они више никада не понове.

Бесплатан СОС телефон за пријаву насиља 0800 100 007, радним данима од 10 до 20 сати

СОС телефон Сигруне кућа Панчево 0800 100 113, радним данима од 9 до 19 сати