Угрожена слобода и безбедност новинара и новинарки
Удружење новинара Србије и Независно удружење новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине и Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност”, поводом Светског дана слободе медија, 3. маја, позвали су новинаре и медијске раднике да од 11.55 до 12 сати искључе тон, замраче екране и ћутке се придруже међународној симболичној акцији „Пет минута громогласне тишине“, како би надлежне и најширу јавност још једном упозорили на катастрофалан положај новинарске професије, медија и медијских радника у Србији.
Колико су слободе медија и јавног изражавања угрожене показује листа медијских слобода Репортера без граница за 2019. годину на којој се Србија налази на 90.месту од укупно 180 земаља, што је пад за 14 места у односу на прошлу годину.
На Међународни дан слободе медија, НУНС, НДНВ и Грански синдикат у заједничком саопштењу указују на све дубље сиромаштво новинара и других медијских професионалаца који свој тежак и одговоран посао обављају несигурни за своју сигурност и за понижавајуће плате које су на самом дну лествице међу свим професијама које подразумевају висок ниво знања иинтегритета. Подсећају и да су власт и држава дужни да новинарима и медијима у Србији обезбеде слободан рад, без дискриминације, притисака и цензуре, како би се створилисви неопходни услови за слободу информисања, као и за слободну и фер утакмицу на медијском тржишту.
Поводом дана слободе медија НУНС, НДНВ и „Независност” понављају захтев да се до краја расветле убиства Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића, те да се налогодавци и починиоци злочина приведу правди. Захтевамо и да се расветле и други напади на медијске раднике, посебно да се унапреди заштита новинара од све чешћих претњи и притисака путем друштвених мрежа.
УНС у свом Прогласу, подсећа на догађаје који су се десили годину између два Светска дана слободе медија новинари у Србији: паљење куће новинара портала „Жиг инфо“ Милана Јовановића, претње затвором за новинаре због кршења претпоставке невиности, притиске и концентрације власништва у медијима.
Како наводе, новинари ће годину памтити и по првостепеној пресуди убицама власника и новинара „Европљанина“ и „Дневног телеграфа“ Славка Ћурувије коју су чекали две деценије и брзом подизању оптужнице против председника општине Гроцка Драгољуба Симоновића за паљење куће Милана Јовановића.
„У години за нама настављен је суноврат пројектног суфинансирања медијског садржаја. Осим локалних конкурса, и конкурс Министарства културе и информисања за телевизије и продукције први пут с разлогом оспорила су репрезентативна новинарска удружења. Све више новца, супротно прописима, добили су провладини таблоиди који отворено крше Кодекс новинара“, пише у Прогласу УНС-а.
На Светски дан слободе медија колегиница Маја Павловић, власница Канала 9 из Новог Сада, 19. дан штрајкује глађу јер Управни суд у Новом Саду четири године развлачи спор по њеној тужби што има локалну, а мора да плаћа регионалну фреквенцију.
Врховни касациони суд августа 2018. пресудио је да је новинарка „Политике“ Светлана Васовић Мекина незаконито отпуштена након што је објавила ексклузивну информацију о плану признавања Косова по инструкцијама Стејт департмента Словенији. Директорка „Политике“ Мира Глишић Симић не поштује судску одлуку и колегиницу Васовић Мекина не враћа на посао, а држава као сувласник „Политике“ то толерише.
УНС зато захтева:
1. Да Влада успостави дијалог са новинарима и медијима, уважавајући стандарде новинарске професије и потребе грађана за правовременим, истинитим, непристрасним и потпуним информисањем;
2. Да Влада до краја године омогући израду медијских закона произашлих из Стратегије развоја система јавног информисања (Медијска стратегија);
3. Да Влада у спровођењу Медијске стратегије предложи законе којима ће подстицати поштовање професионалних и етичких стандардa у медијима, као и радна права новинара и медијских радника;
4. Да се изменама медијског законодавства осигура обавеза локалних самоуправа (осим градова са више од 300.000 становника) да издвајају најмање два одсто буџета за пројектно суфинансирање медијског садржаја укључујући и информативне програме;
5. Да до промене медијског законодавства Влада односно Министарство за државну управу и локалну самоуправу и Министарство културе и информисања јасно дају на знање локалним самоуправама да неће толерисати злоупотребе у пројектном суфинансирању медија;
6. Да органи на свим нивоима власти поштују Закон о слободном приступу информација од јавног значаја и одговарају на захтеве медија не делећи их на подобне и неподобне;
7. Да држава докле год је сувласник медија поштује радна и професионална права новинара и медијских радника;
8. Да Влада пружи подршку Комисији за истраживање убистава новинара како би што пре била подигнута оптужница за убиство новинара Милана Пантића и биле расветљене околности смрти Даде Вујасиновић;
9. Да Специјално тужилаштво за ратне злочине почне да ради свој посао и када су у питању судбине више од 40 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, током НАТО агресије 1999. године, као и на Косову и Метохији од 1998. до 2005. године.