Ментално здравље младих у Панчеву

У реду је осећати се лоше, али и потражити помоћ

Како се осећају млади Панчевци и Панчевке? Како је пандемија утицала на њихову психу? Анкета коју смо спровеле међу 172 особе, показала је да често осећају нервозу, тугу, панику, да су усамљени и забринути. Узрок њихових брига најчешће је страх од будућности, мањак мотивације, брига око породице, здравља, пандемије, школе, факултета и љубавног живота.

У протеклих годину дана, свакодневни живот какав познајемо се свима променио из корена, а да нико није могао да на то и утиче. Прошла година је била година када су милиони људи били приморани да проведу много времена у кућама – сами, са породицама, партнерима, љубимцима.

Колико је заправо било тешко остати затворен сам са собом и својим мислима, без могућности да их утопимо у свакодневне обавезе?

Ако питате групу младих, поприлично тешко.

Неки су у пандемију ушли потпуно равнодушно, из ње извукли најбоље што је било могуће и изашли као боље особе – њима је тај период био прекретница у животу. Шта се дешава са младима на чије ментално здравље је пандемија негативно утицала? С друге стране, шта је са младима чије је ментално здравље било нарушено и пре саме пандемије, и са онима који се свакодневно боре са изузетно широким спектром проблема за које нико не зна?

На ову тему смо попричали са двадесетпетогодишњим Алемом Дедовићем, дипломираним психологом, и питали смо га колики је заправо значај менталне хигијене младих.

„Људи су склони да одлазак код психолога или психотерапеута пореде на пример са одласком код стоматолога. Иако у најбољој намери, људи покушавају да приближе и нормализују посету психологу/психотерапеуту само поређење чини ’медвеђу услугу’ психологији, деградира важност менталног здравља”, објашањава Дедовић.

Глас младих

Према дефиницији Светске здравствене организације здравље представља комплетно физичко, ментално и социјално благостање, а не само одсутво болести и немоћ”.

О менталном здрављу младих се каткад и пише, понајвише у контексту који потенцира да су друштвене мреже штетне, кваре омладину, те нам друштво иде у пропаст. Видно је, заправо, да овакве текстове углавном не пишу млади.

Како бисмо добиле информацију из прве руке на тему психичког стања младих особа, спровеле смо анкету међу људима од 14 до 30 година из Панчева и околине.

У анкети су учестовале 172 особе, које су са нама између осталог поделиле какве их бриге муче, да ли је пандемија утицала на њихово психичко стање, те да ли су потражили стручну помоћ.

Чињеница је да проблеми са менталним здрављем постоје како са пандемијом, тако и без ње. Ипак, јавља се питање у којој мери тренутна ситуација утиче на то како се осећамо? Од укупног броја анкетираних, више од пола њих је одговорило да је пандемија утицала да се лоше осећају.

Било им је понуђено да на скали од 1 до 5 оцене колико често осећају нервозу, тугу, усамљеност, панику, забринутост и мањак мотивације. Добијене оцене указују да се млади у највећој мери осећају нервозно, забринуто и немотивисано.

Резултати анкете на узорку од 172 испитаника

Ипак, занимало нас је и шта је узрок тих негативних емоција. На питање „шта је узрок твојих највећих брига у свакодневном животу”, млади наводе страх од будућности, мањак мотивације, бригу око породице, здравља, пандемије, школе, факултета и љубавног живота.

Између осталог, неки од одговора су:
Да не останем сам искрено. Или да ми неко докаже да нисам паметан колико мислим да јесам јер ми је то једина ствар која ме раздваја од других људи око себе. Такође, јако се бринем да никада нецу прећи преко неких ствари које су ми се десиле у животу, и да ћу увек имати тај неки страх око ствари.”
„Финансијско стање и како ће се то одразити на моју будућност.”
„Недостатак подршке.”
„Да ли ћу успети да одем одавде.”
„Страх од доживотне менталне болести.”
„Забринута сам око чланова породице. Осим тога, осећам се као да посматрам свој живот, не као да га доживљавам. Мислим да је томе допринео начин живота током короне.”
„Мамина болест.”
„Тренутна ситуација у земљи.”
„Финансијски проблеми и неприхватање породице због геј опредељења.”
„Највећа брига ми је то што не знам још увек ко сам и где припадам.”

Испитаници сматрају и да млади треба више да се посвете себи и менталном здрављу.
„Моји вршњаци нису уопште информисани о менталном здрављу, па при сусретању са проблемима не знају ни да их препознају. Такође, због тенденције да људи искључују из друштва некога ко је различит, ментални проблеми се неретко исмевају. Због изолације услед ове пандемије, требало би подићи свест о свим проблемима са којима се људи сусрећу и требало би да се појави колективни осећај разумевања, прихватања и жеља за помагањем другим појединцима“, каже један од испитаника.

Нисте сами

Млади сматрају и да ментално здравље престаје да буде табу тема због утицаја друштвених мрежа, али да мало људи затражи стручну помоћ, пре свега јер нису довољно информисани о процедурама лечења.

Читајући одговоре из анкете, приметили смо да велики број младих наводи сличне одговоре. Са друге стране, поделили су са нама много различитих мишљења и искустава. То нам говори да, иако су проблеми младих можда различити и негативне емоције им узрокују различите тегобе, свако има своје бриге и страхове о којима би било пожељно разговарати и радити на побољшању квалитета живота, који проблеми овог типа често могу нарушити.

Ипак, ове исповести су само врх леденог брега. Парче нечијег живота дугачко свега две реченице. Важно је не престајати са причом на ову тему, и још важније, слушати. Циљ нашег рада јесте да млади који ово буду читали знају да нису сами, да је потпуно нормално осећати се лоше, забринуто, уплашено и демотивисано, али да је исто тако нормално разговарати о емоцијама и благовремено водити рачуна о свом менталном здрављу и благостању. У реду је осећати се лоше, и тотално је у реду потражити помоћ.

Андреа Арсић
Тијана Јакшић
Катарина Павловић
Ања Влачић

1 Коментар
Старији
Најновији Најпопуларнији
Inline Feedbacks
View all comments
aleebi
7 дани пре

Toliko iskreno da sam se naježila… 💜

1
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress