У Панчеву тешко до информација у вези са епидемијом корона вируса

Славко Ћурувија фондација објавила је резултате истраживања „Квалитет информисања у локалним заједницама о пандемији ковида 19“, које је спровела је у сарадњи са шест локалних медија. У истраживању о информисању јавности током првих шест месеци кризе у вези са епидемијом ковида 19 у Србији, у шест локалних средина, учествовао је и наш портал. Анализа је спроведена између 15. марта и 28. септембра, с циљем добијања слике о томе како су у том периоду медији у Суботици, Бору, Ваљеву, Пријепољу, Крагујевцу и Панчеву долазили до свих релевантних информација које се тичу епидемије и како је то, последично, утицало на квалитет њховог извештавања. У истраживању су учестовали портали Маглочистач (Суботица), Истмедиа (Бор), Колубарске (Ваљево), Глас Шумадије (Крагујевац), Форуминфо/ ТВ Форум (Пријепоље) и Панпрес (Панчево).

Кроз испуњавање униформног упитника, конструисаног за потребе овог истраживања, медији учесници истраживања оцењивали су током пет задатих периода (15. март – 31. јул; 1–14. август; 15–31. август; 1–14. септембар и 15–28. септембар) приступачност институција укључених у борбу против ковида 19 у погледу изношења информација, начин на који су медији долазили до информација од значаја за јавност у вези са борбом против ковида 19, као и квалитет добијених информација.
Одговоре у упитницима темељили су на сопственом искуству, као и, у одређеном делу, на искуству других медија у датој локаној средини.

Резултати показују да током првих шест месеци кризе у вези с епидемијом ковида 19, у свим посматраним срединама, осим у Бору, новинари и медији су, у настојању да што професионалније и одговорније информишу јавност о последицама епидемије, наилазили на покушаје локалних власти да смање или укину информисање о другим значајним локалним темама и/или на покушаје цензуре, застрашивања или притисака у вези са извештавањима о локалној епидемији коронавируса.

Само у Бору новинари су за читав посматрани период навели да су имали довољно поузданих информација о епидемијској ситуацији у својој средини. У периоду од 15. марта до 1. августа, који обухвата најкритичнији период епидемије, само су још новинари у Крагујевцу навели да располажу с довољно поузданим информацијама. У том периоду, у осталим срединама новинари су или имали информације које су контрадикторне (Суботица, Пријепоље) или су поуздане информације којима су располагали биле веома ретке (Ваљево, Панчево).

Извештај показује и да су у читавом посматраном периоду, само новинари у Пријепољу успевали да дођу до релевантних информација од свих институција задужених за борбу против епидемије (локални кризни штаб, заводи/институти, здравствене установе, локална самоуправа) – чак и кад те информације нису увек биле честе, биле су поуздане.

Изјаве представника локалних власти о епидемији током читавог посматраног периода само су у Бору оцењене као
веома поуздане и прецизне, док је у највећем броју посматраних периода тако било и у Пријепољу. С друге стране, у Панчеву и Ваљеву новинари су током првих шест месеци кризе с ковидом 19 изјаве локалних политичара о том проблему узимали с озбиљном дозом скепсе сматрајући их углавном непоузданим и непрецизним.

Само у Суботици и Крагујевцу бележи се током читавог посматраног периода ширење лажних вести, и то углавном у неформалним разговорима с грађанима. У појединим посматраним периодима лажне вести су уочене и у локалним медијима, а осим у Крагујевцу, та појава бележи се још само у Панчеву.

Информација до које током читавог посматраног периода новинари у Суботици, Ваљеву и Панчеву уопште нису могли да дођу јесте она о броју расположивих тестова.

У посматраном периоду који обухвата почетак епидемије и читаво ванредно стање (15. март – 1. август) новинари у највећем броју
посматраних средина (изузев Суботице) уопште нису могли да дођу до информација о опремљености здравствених установа опремом и лековима за борбу против епидемије, односно о опремљености заштитном опремом, о последицама епидемије на локалну привреду, о радницима који су остали без посла због последица епидемије и о мерама помоћи најугроженијима од последица епидемије, као и о трошењу локалних буџета на мере и набавке везане за епидемију.

Новинари у Панчево су током читавог посматраног периода (15. март – 28. септембар) ретко имали поуздане информације у вези са борбом против ковида 19 или уопште нису имали информације („немамо информације о томе шта се дешава“). У највећем делу читавог посматраног периода било је покушаја локалне власти да епидемију искористи како би смањила или укинула извештавање о другим значајним темама за локалну заједницу.

Из извештаја портала Панпрес:
„Градска власт није много смањила информисање о другим значајним темама током короне, јер локална самоуправа већ готово годину дана бележи драстичан пад транспарентности, тако да и иначе не информише грађане и грађанке о ономе што ради, трошећи њихов новац. Није било застрашивања и цензуре, већ је била доминантна дискриминација медија, што видим као врсту притиска на новинаре и новинарке“.

Само за прву половину септембра новинари у Панчеву могу да кажу да су добијали информације од свих институција укључених у борбу против ковида 19. Истина, то је било ретко, али су барем информације оцењене као поуздане. Само у последњем посматраном периоду новинари у Панчеву успели су да добију понеки одговор на директне упите, а готово уопште нису могли
да прикупљају информације гледајући званичнике у гостовањима на телевизији или на конференцијама за новинаре, а ништа боље није било ни кад је реч о саопштењима надлежних институција.

Из извештаја портала Панпрес (март–август):
„Конференције за новинаре Градског штаба за ванредне ситуације биле су организоване само неколико пута, али наша редакција није била позивана на те догађаје. Саопштења нам није слала ниједна установа/институција, већ смо се информисали преко њихових сајтова. Градоначелник, директор Опште болнице и директорка Завода за јавно здравље давали су изјаве за прорежимске медије, као и за дописништва РТС-а и РТВ-а. Током августа и септембра нису одржаване конференције за новинаре“

Из извештаја портала Панпрес (друга половина септембра):
„У посматраном периоду није одржана ниједна конференције за медије представника локалне власти. Нашој редакцији нису стизала никаква саопштења, као ни од почетка епидемије. Локални јавни функционери нису се појављивали у медијима. На питања више пута послата мејлом Градском штабу за ванредне ситуације нисмо добили одговоре, док су нам из Института за јавно здрављеВојводине одговорили да се обратимо Заводу за јавно здравље Панчево, што смо и учинили. Једини одговор стигао је из Завода, а на наша питања је делимично одговорено. Обраћали смо се и Министарству здравља, али одговора
није било“.
Током читавог посматраног периода у Панчеву се уопште није могло доћи до поузданих информација о највећем броју аспеката епидемије (број умрлих, тестираних, оболелих, број расположивих тестова, опремљеност здравствених установа…). Новинари су само донекле и не увек успевали да дођу до информација о мерама које је прописао кризни штаб и ограничењима уведеним у граду, као и о последицама епидемије на локалну привреду.

Цео извештај прочитајте на линку.