Заштита и подршка женама жртвама насиља

Током ванредног стања три пута више жена тражило помоћ од Аутономног женског центра него иначе

У највећем броју случајева жене су пријављивале различите облике психичког насиља, a све израженије je и економско насиље

Током првих месец дана ванредног стања, Аутономни женски центар (АСЖ) је пружио 430 услуга, и то 148 позива на СОС телефону од стране 127 жена, 108 позива на правном СОС телефону од стране 88 жена, 113 размењених имејлом, WhatsApp и Viber порукама, било је 52 онлајн консултација са 36 жена жртава насиља и девет поднесака.

Како саопштавају из АСЖ, након првобитног пада броја позива и порука од момента проглашења ванредног стања, жене су поново почеле да им се обраћају, првенствено јер им надлежне институције нису биле доступне или су им давале опречне или штуре информације.

Подаци показују да се Аутономном женском центру у ових месец дана јавило три пута више жена него у уобичајеним околностима, при чему додатно треба имати у виду да је, због организације посла, СОС телефон доступан само у преподневној смени.

У највећем броју случајева жене су пријављивале различите облике психичког насиља које су доживљавале, а све је израженије и економско насиље, и то посебно у виду недавања издржавања. Пријављених случајева физичког насиља је било најмање, иако њихов број свакодневно расте, кажу у АСЖ. Напомињу да то не значи да жене не преживљавају физичко насиље током трајања ванредног стања, већ напротив, говори о томе да жене које живе са насилним партнерима/члановима породице нису у могућности или су у страху да насиље пријаве током трајања полицијског часа. Оне које су пријавиле надлежним институцијама, сматрају да нису добиле адекватну заштиту јер су насилници били само усмено упозорени.

Подаци које је Аутономни женски центар добио од Републичког јавног тужилаштва показују да је током марта 2020. године, за 30 одсто опао број продужених хитних мера у односу на претходни месец, и да је за половину мањи број разматраних новопријављених случајева насиља у породици на састанцима Група за координацију и сарадњу. Овај податак је, како сматрају у АСЖ, вероватно последица чињенице да је за 40 одсто мањи број одржаних састанака Група за координацију и сарадњу, и да је за 60 одсто израђено мање индивидуалних планова заштите и подршке.

Уважавајући све прописане мере за заштиту здравља, које сви треба да поштују, у АСЖ напомињу да забрињава податак да шест основних јавних тужилаштава у Србији током марта месеца нису одржала ни један састанак Групе за координацију и сарадњу, иако је ванредно стање уведено у другој половини месеца, док су Прво основно јавно тужилаштво у Београду и Основно јавно тужилаштво у Крагујевцу одржали по 12 састанака. Ниједно тужилаштво у Србији, колико је познато Аутономном женском центру, није увело одржавање онлајн састанака Група за координацију и сарадњу, иако би то у ситуацији јавно-здравствене кризе био и више него препоручен начин рада.

Велики број позива и на СОС телефон за психосоцијалну подршку и на телефон бесплатне правне подршке тицао се проблема насталих у вези са виђањем деце са другим родитељем током ванредног стања, па чак и задржавања деце од стране другог родитеља противно судској одлуци. Како нису постојала јасна упутства, односно како су женама саопштавани потпуно супротни ставови различитих институција везаних за поштовање модела виђања током ванредног стања, Аутономни женски центар се обратио Министарству правде и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, али проблем везан за виђање деце и даље није разрешен.

Многе жене и њихова деца, нарочито оне изложене економском насиљу, све више се суочавају са проблемима везаним за базични опстанак и свакодневно преживљавање, те је подршка женама пружана и ради остваривања права на материјалну помоћ, оцењују у Аутономном женском центру и додају да ти захтеви, нажалост, тренутно нису приоритет у раду центара за социјални рад. Стога је Аутономни женски центар обрадовала вест да је Делегација ЕУ у Србији определила 100.000 еур за помоћ 14.000 најугрожених жена у Србији. Оно што Аутономни женски центар забрињава јесте чињеница да је одлука о томе коме ће помоћ бити додељена препуштена Црвеном крсту Србије, који нема и не би смео да има податке о женама које су жртве насиља у породици, самохране мајке и сл.

Услед свега реченог, Аутономни женски центар упућује апел институцијама да и у ванредним околностима поштују Закон о спречавању насиља у породици, како при изрицању хитних мера, тако и при њиховом продужавању, а узимајући у обзир нове форме ризика од насиља у виду изолације услед забране кретања.
Додајемо и да је Аутономни женски центар израдио и на свом сајту објавио листу бесплатних услуга за жене са искуством насиља, али и друге грађанке и грађане, које су им доступне током ванредног стања.

У ванредној ситуацији, услуге за подршку женама које су преживеле насиље Аутономни женски центар пружа путем телефона и електронске поште.
СОС телефон 0800 100 007 отворен је од 10 до 15 сати сваког радног дана.
СОС телефон за правну подршку 065 26 56 178 отворен је од 10 до 15х сваког радног дана.
Помоћ и подршку можете потражити путем е-мејла:

[email protected] i [email protected], kao i putem Facebook naloga

Оставите коментар

PANpress
%d bloggers like this: