Шта о грађевинском буму у свом граду мисле млади Панчевци?

Старе објекте од културно-историјског значаја треба сачувати и реконструисати

Последњих година грађани Панчева су сведоци наглог мењања естетско-урбанистичког изгледа града. Међутим, осим старих и напуштених кућа, руше се и објекти који су део културног наслеђа и идентитета града. Недавно је јавност сазнала да ће и чувена Славина, део комплекса Вајфертове пиваре, која је већ годинама небезбедна, бити замењена новим зградама. Поставља се питање зашто цео кварт није обновљен и стављен у службу грађана?

Kао рођени Панчевци, можемо сведочити убрзаном мењању архитектуре града и изградњи великог броја нових стамбених зграда, али не треба окарактеристи сваку промену као нужно лошу. Поред периферије града, која се нагло мења, али која је и предвиђена за стамбени простор великог броја људи, шири и ужи центар града су такође предмет великих промена. Поред изградње стабмених комплекса у центру града, сведочили смо и обнови старих фасада, зграда са краја 19. и почетка 20. века (Штапска зграда, зграда на углу улице Браће Јовановића и Димитрија Туцовића).

Oсим старих и напуштених кућа, руше се и објекти који су део културног наслеђа и идентитета града. Пример за то је рушење куће Стевице Јовановића, у истоименој улици број пет. Наиме, Стеван Стевица Јовановић, је народни херој који је у овој кући погинуо 25. децембра 1941. године борећи се против фашиста. У Заводу за заштиту споменика културе у Панчеву, објашњавају да се у Војводини ретко штите објекти у којима су страдали хероји, већ то право припада кућама у којима су рођени, што је и учињено са Јовановићевом родном кућом у Зрењанину, коју држава штити као споменик културе.

Кућа у којој је убијен Стевица Јовановић, народни херој, некада и сада

Међу свим променама, једна је нарочито привукла пажњу, не само локалних, већ и свих других медија. Чувени комплекс Славина, у оквиру заштићене културно-историјске целине старог језгра Панчева, са статусом од великог значаја замениће две четвороспратнице са 33 стана, пословни простор, две ламеле са 118 станова и подземном гаражом. Оно што је свима познато, јесте да је целина Славина уско повезана са комплексом Вајфертове пиваре, и као и сама пивара, небезбедан је за употребу, али остаје велико питање зашто цео кварт није обновљен и стављен у службу грађана.

Пошто младима остаје овај град, истраживали смо шта они мисле о овој теми. Са нама је разговарала Сара Мучибабић, дипломирана архитектица.

Претходних година, наш град је постао право мало градилиште. Ти си рођена Панчевка. Шта мислиш о грађењу нових стамбених објеката у нашем граду, да ли и како то утиче на тебе?

Сви смо свесни експанзије стамбене градње у нашем граду последњих година. Највећи проблем представља принцип „само што више квадрата“, јер се у том случају не размишља ни о архитектури, ни о окружењу, ни о нашем изграђеном наслеђу. Градња је тренутно исплатив посао, а Панчево представља локацију са великим потенцијалом за стамбене објекте. Нажалост, у том процесу не обраћа се пажња на квалитет станова као што је то некада био случај. Сматрам да оволики број стамбених јединица заиста није потребан, те да би неке од тих локација требало да буду јавног садржаја, по угледу на западноевропске градове.

Упозната си са пројектом Славина, у оквиру којег је планирана изградња стамбеног комплекса на атрактивној градској локацији. Како ти гледаш на то?

Потез Славине у граду представља целину од културно-историјског значаја, која је међутим у јако лошем стању већ дуги низ година за разлику од неких других културно-историјских објеката. Сматрам да уколико град нема новца за његову обнову или унапређење са јавним садржајем, треба препустити локацију инвеститору који жели да улаже, будући да је то огромна парцела (парцеле) која је неискоришћена.

Шта генерално мислиш о рушењу старих објеката и приватних кућа? Да ли све треба срушити па поново градити или ипак има места и за обнављање старих фасада и здања, и тиме очувања наше богате градске историје?

У нашем граду постоји доста објеката од културно-историјског значаја. Међутим, већина је у видно занемареном стању. Завод за заштиту споменика културе Панчево игра највећу улогу, институција која процењује значај објеката. Сматрам да би требало уложити у обнову наших културних добара, али код ситуација где је објекат у распадању, боље је применити нови, унапређени јавни садржај.

Комплекс Славина, фото: Мирослав Лоци, CC BY-SA 4.0

Наш суграђанин Алекса Јовчић, апсолвент глуме, је такође био рад да подели своје мишљење са нама.

Шта мислиш о грађевинском буму у Панчеву, и о константној изградњи нових објеката и рушењу старих приватних кућа?

Сматрам да је константна градња у реду и да је добро да град добија нову, модерну градњу уколико плац добију потпуно легално и на месту где се не угрожава природа. Рушење старих приватних кућа је у реду уколико се власницима доделе бесплатни станови, као што сам чуо да се ради. Уз обострани договор, не видим ништа лоше.

Да ли сматраш да културно-историјски објекти треба да буду сачувани и обновљени у служби грађана или да се уместо њих саграде нови, модернији објекти?

Никако да се руше и граде нови, али свакако да се обнављају и чувају. Историјски објекти се губе и њихова вредност не стаје, ако се уместо њих гради нешто модерно.

Да ли млади треба више да буду укључени и питања око дешавања у Панчеву, да се чује њихово мишљење и став?

Њихови ставови и мишљења треба да буду најгласнији и најбитнији. Активизам младих у Панчеву мора да се чује више.

Још једна млада Панчевачка, студенткиња је пристала да нам одговори на нека питања, али је овом приликом одлучила да остане анонимна.

Шта мислиш о грађевинској ситуацији у Панчеву? Да ли старе грађевине треба да се руше и уступе место новој градњи или да се реновирају?

Ужасно, треба да се уведе неки акт којим би се регулисало питање подизања вишеспратница међу старим кућама и тиме се очувала аутентичност града. Старе грађевине треба да се реновирају, због очувања аутентичности града.

Млади Панчевци, као што можемо видети су на страни реконструисања старих културно-историјских објеката нашег града. Итекако су упознати са грађевинским дешавањима у нашем граду, као и са пројектом изградње вишеспратница у оквиру комплекса Славина.

Иако млади желе и воле нове модерније ствари, ипак им је стало до наше културе и историје. Они су за то да се све старо, од историјске вредности и значаја обнавља и да град буде поносан на то што има и да то и истиче. Ако на младима остаје свет наш град, зашто се онда они више не питају? Зашто старе културно-историјске зграде морају да нестају? Да ли је следећи и комплекс Славина?

Миона Јоксимовић
Дина Шукурица
Марко Јоксимовић
Никола Ђорђевић

 

2 Коментари
Старији
Најновији Најпопуларнији
Inline Feedbacks
View all comments
Vojvođanka
21 дани пре

Odlično obuhvaćeno!

Slavisa
20 дани пре

Veoma lepo,sazeto,koncizno!

2
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress