Одбрана од стратешких тужби против учешћа јавности

SLAPP тужбе: потенцијалне жртве и модели заштите

Шта нас дели од усглашавања закона са европским правним актима и да ли су те измене потребне? SLAPP тужбе представљају све већу претњу јавној речи и медијским слободама. Међутим, трагамо ли за Светим гралом савршеног закона који ће решити све проблеме?

Новинари и новинарке, медијске куће, уредници и уреднице, активисти и активисткиње, као и организације цивилног друштва, не само што су потенцијалне жртве SLAPP тужби него спадају и у најчешће стварне жртве људи на положајима, богатих појединаца, корпорација, али и државних институција. Оних који не желе да се о њиховим закулисним радњама говори јавно – о корупцији, превари, пословним активностима или пак другим питањима од јавног интереса, у шта спадају основна људска права, безбедност, јавно здравље, животна средина…

Према Извештају Коалиције против SLAPP-а у Европи за 2024. годину, овај вид тужби и даље представља претњу демократским принципима, слободи изражавања и јавном интересу премда је Европска унија усвојила Директиву против SLAPP-а, а Савет Европе донео је Препоруку , која би требало да послужи чланицама ЕУ у ефикаснијој борби против злоупотребе права на тужбу.

У Србији не постоји документ који се бави SLAPP тужбама, што не значи да га у будућности неће бити, каже адвокат Независног удружења новинара Војводине Вељко Милић, јер сам феномен с којим су се досад суочавали новинари и новинарке, грађански активисти и активисткиње, па и они који их бране, тек је релативно недавно препознат као проблем, те је добио свој назив и своју дефиницију.

У потрази за Светим гралом савршеног закона

„Иако овај проблем постоји одраније, оно што је врло осетљиво и због чега ја заправо и нисам заговорник специјалног мењања постојеће регулативе у Републици Србији јесте то што су SLAPP тужбе на граници између дозвољене заштите права личности и злоупотребе различитих процесних овлашћења, која могу бити и подношење тужбе. Али и када се тужба поднесе, за SLAPP тужбе је карактеристично да се различита процесна овлашћења у току поступка злоупотребљавају”, каже Милић.

Адвокат Михаило Павловић поделио је своја искуства из праксе на регионалној STOP SLAPP конференцији у Београду „Гласови без страха” крајем новембра прошле године у оквиру панела који се односио на механизме заштите и питања правног система у Србији.

„Тужиоци су поприлично креативни у постављању тужбених захтева и покретању тих
поступака. Не можемо да искључимо варијанту да ће се сутра појавити нека нова дела већ постојећег Кривичног законика која ће се користити у било ком контексту да можемо да их уподобимо ономе што желимо да постигнемо. Бојим се да ће увек бити ситуација у којима ће се за нека кривична дела наћи тумачења, приступ како да их подведу а да могу да их искористе против активиста”, рекао је Павловић.

Он сматра да већ имамо довољно норми које нам дају простора да се заштитимо од слапера. Заправо, како он тврди, имамо инфлацију прописа, те нисмо у стању да сагледамо шта у њима пише.

„Нисам сигуран у то колико ми можемо да добијемо anti-SLAPP закон. Можемо да добијемо индикаторе за препознавање SLAPP-а, и то је урадио Комитет савета министара у априлу 2024. године, када је избацио препоруке”, казао је Павловић.

Он сматра да нам законодавни оквир даје простора у коме се са SLAPP тужбама и проблемима који иду уз њих можемо „тући”. Но то би подразумевало да сви, а посебно они који раде у судовима, изађу из постојећег, устаљеног контекста и ствари посматрају шире.

„Имам утисак као да континуирано трагамо за Светим гралом савршеног закона који ће
решити све проблеме. Не постоји савршен закон. Живот је много креативнији од творца било које норме. И у тим ситуацијама наша обавеза је да прописе тумачимо изнова и изнова сагласно околностима, тренутку у ком живимo. Мислим да није толики проблем у прописима, већ у томе како их тумачимо”, појаснио је Михаило Павловић.

SLAPP није само тужба

Како се наводи у Извештају Коалиције против SLAPP-а у Европи, у Србији је у току 2023. године забележено 10 SLAPP тужби. Међутим, тај број није поуздан ако се има у виду комплексност тих тужби, па и њихова неухватљивост. Поред несразмерне природе тужбеног захтева и превисоке вредности судског спора, SLAPP тужбе умеју да дођу и у пакету – као више повезаних поступака.

Вељко Милић

Тужени често трпе и додатно застрашивање и узнемиравање током поступка, а најчешће тужиоци злоупотребљавају процесну тактику, те одуговлаче поступак. Стручњак за медијско право Вељко Милић каже да се не среће са SLAPP тужбама само парничном, већ и у кривичном поступку, а слапери им често прибегавају. Међутим, ни тужбе као тужбе нису искључиво намењене за примењивање SLAPP-а. Све више смо сведоци, посебно последњих неколико месеци, како држава примењује SLAPP према грађанским активистима и активисткињама. Под тиме се могу подвести неоснована лишавања слободе, крађа података,
неосновано прислушкивање и снимањe.

„Бројни су начини да се неко лице спречи у учешћу у питањима од јавног интереса. Нису само тужбе с којима се најчешће сусрећемо у парничном поступку оно што може бити предмет SLAPP-а, већ и сви други поступци који представљају злоупотребу неких процесних овлашћења”, каже Милић.

То потврђује и Годишњи извешта  Међународног савеза невладиних организација ЦИВУС, представљен у децембру 2024. у Београду. Он указује на пад грађанских слобода, а право на протест угрожено је не само код нас већ и у земљама широм света. Само до новембра је у Србији забележено 177 инцидената у којима су кршене основне слободе. Поред подношења SLAPP тужби, повећан је број хапшења, привођења, прекорачења овлашћења полиције.

Помоћ адвоката кључна

SLAPP тужбе као злонамерни поступци против јавног интереса јесу поступци покренути да би спречили јавно делање. Оне на различите начин угрожавају опстанак медија и њихов рад, подстичу цензуру и самоцензуру, али и преусмеравају енергију и фокус новинара на судницу и суђење. Међутим, и поред реалних претњи, новинари и новинарке не одустају од професионалних стандарда, нити их SLAPP тужбе заустављају у раду. Оне су, како и сами кажу, потврда да свој посао раде како треба.

Како би се предупредиле SLAPP тужбе, савет адвоката Вељка Милића јесте да се новинари и новинарке придржавају професионалних стандарда, да проверавају чињенице, избегавају лоше формулације, а посебно да проверавају правну терминологију. Важно је да „уђу у тему” и буду опрезни како се не би десило да, на пример, повреде претпоставку невиности. Међу важним механизмима заштите, Милић истиче да је битно консултовати се са адвокатима, што ни на који начин не утиче на уређивачку политику медија, нити се кости са новинарским слободама. Када је реч о грађанским акцијама, пожељно је да се активисти и активисткиње консултују с правницима од поверења како би своје аквије спровели без кршења закона.

Уколико ипак SLAPP тужбе нађу пут до медијских кућа и организација цивилног друштва, Милић саветује новинарима и активистима да обавезно потраже професионалну правну помоћ адвоката.
Притом, требало би да ангажују адвоката који има специфична знања у овој области и упознат је са судском праксом Европског суда за људска права у Стразбуру.

„Пракса Европског суда за људска права је драгоцен извор информација и ставова, и његова судска пракса се у нашем правном систему непосредно примењује. То значи да иако судска пракса домаћих судова није извор права, судска пракса Европског суда за људска права јесте – судови су дужни да је се придржавају. Исто тако је треба примењивати због евентуалних виших инстанци – уколико све домаће инстанце буду на страни слапера, једино што нам преостаје јесте Европски суд за људска права, а он не гледа благонаклоно на то да у току поступка пред домаћим судовима нисте истицали ништа што се тиче његове праксе”, објашњава Милић.

На Регионалној конференцији „Гласови без страха” представљена је свеобухватна онлајн база података о тужбама са карактеристикама SLAPP-а. Ова база садржи информације о случајевима правног узнемиравања новинара и новинарки, као и активиста и активисткиња због свог рада у јавном интересу. Тужени могу да пријаве свој случај, али и да добију драгоцене информације од Националне радне групе за борбу против SLAPP-а како даље да поступају.

Тужени могу да конкуришу за финансијску подршку за покривање трошкова заступања код Европског центра за медије и медијске слободе , могу да пријаве свој случај Коалицији против SLAPP-а у Европи, међународној коалицији која тежи да оснажи борбу против злоупотребе правних система и да заштити слободу говора и право на информисање. У свом Водичу за спречавање SLAPP тужби новинари и новинарке могу наћи све важне информације – од тога како смањити рањивост на тужбе до тога како се суочити с тужбом и добити адекватну помоћ.

До усаглашавања домаћих закона са европским правним актима треба поштовати стандарде Европског суда за људска права, поштовати постојеће законодавне прописе, али и бити креативан у одбрани колико су и тужиоци креативни у састављању SLAPP тужби. Свакако не треба одступати од права на слободу изражавања и пружање информација, већ се држати професионалних стандарда и јачати солидарност међу медијима и организацијама цивилног друштва.

Овај текст објављен је уз финансијску помоћ Европске уније. За његову садржину одговоран је сајт Панпрес и та садржина нужно не одражава ставове Европске уније.

 

                  

       

Јована Свирац

Subscribe
Обавести ме о

0 Коментари
Старији
Најновији Најпопуларнији
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
PANpress