SLAPP тужба удара јаче од шамара
Гушење слободе изражавања, репресија, системске и дириговане кампање против медија и организација цивилног друштва показатељи су правог стања у друштву. Ко су жртве SLAPP-а? Да ли је држава највећи слапер? Кључна реч у заштити јесте солидарност.
Као феномен, SLAPP је све присутнији у нашој свакодневици било да се појављује у облику тужбе, са којима се највише сусрећу медији и организације цивилног друштва, или пак у неким другим активностима којима се притискају и застрашују појединци и појединке што иступају у јавном простору, гласно се борећи за добробит друштва.
О таквим поступцима било је речи на трибини „SLAPP тужбе – изазови и одговори” 15. априла у Кафе-клубу „Купе” у Панчеву, а своја искуства изнели су експерткиња за медијско право Круна Савовић, новинари Бојан Елек (КРИК) и Ненад Живковић (Панчево Си Ти) уз модерацију новинарке Иване Предић (Панпрес).
Панчевачка публика била је у прилици и да претпремијерно види БИРН-ов филм „Шамарање у име народа", а касније и да присуствује кратком разговору Драгане Обрадовић Жарковић са ауторком филма Јеленом Зорић и редитељем Небојшом Бабићем.
Реч – потенцијална претња
Након месец дана од употребе „звучног топа” на великом протесту у Београду јавност и даље спекулише шта се стварно десило, као што је то чинила и непосредно након догађаја. Више јавно тужилаштво хитро је реаговало због „неистинитих информација које су се шириле”, те су сви они који су јавно иступили могли да се нађу пред тужилаштвом због кривичног дела изазивања панике и нереда.
Круна Савовић поменула је да се о елементима SLAPP-а може говорити и у погледу овог догађаја, јер постоји жеља да се ућутка свака прича о томе, као што се својевремено дешавало и током великих поплава у Србији, када је тужилаштво позивало људе да дају исказ због ширења панике, тј. размењивања информација на Фејсбуку о томе шта су видели и искусили. Правницима и адвокатима било је тада јасно да се „лови у мутном” и да постоји идеја да се суспендује прича о томе.
„Када је реч о SLAPP тужбама, треба да водимо рачуна о ономе што говоримо и о темама које нас занимају и тангирају и, у складу с тим, да очекујемо да нам може стићи нека тужба на врата. Данас смо сви или грађански новинари и новинарке – изражавамо своје мишљење путем друштвених мрежа, или професионални новинари и новинарке, који извештавају о одређеним темама од јавног значаја, те је свака изговорена реч потенцијална претња", рекла је адвокатица Круна Савовић.
SLAPP тужбе (стратешке тужбе против учешћа јавности) само су вид моћника и корпорација да за пример ућуткају и застраше новинаре и новинарке, активисте и активисткиње, па и да демонстрирају силу. Индикатора за препознавање ових тужби има десетак, али су сви они оквирни, како је нагласила Савовић. Што их има више, већа је вероватноћа да је реч о SLAPP тужбама.
Наопаке поставке
SLAPP тужбе моћници често подносе због тзв. повреде угледа и части, међутим, има и случајева када комерцијални медиј подноси тужбу против медија из непрофитног сектора, као што је то учинио Курир против КРИК-а, тврдећи да су нелојална конкуренција и да им КРИК урушава углед.
Управо Мрежа за истраживање криминала и корупције КРИК рекордер је међу медијима у погледу SLAPP поступака који су покренути против ње. Новинари и новинарке ове редакције на мети су државних функционера блиских СНС-у и председнику државе као што су Братислав Гашић, Предраг Колувија, Никола Петровић, Дијана Хркаловић, Јелена Танасковић, али и судија Апелационог суда Душанка Ђорђевић.
Против КРИК-а се тренутно води 18 поступака, што ремети рад редакције, исцрпљује ресурсе пошто новинари морају да се баве правним стварима. Иако им је опала продукција дневних садржаја, а и број истраживачких прича им је мањи, новинари и новинарке КРИК-а не одустају од професионалних стандарда, нити подлежу аутоцензури.
Бојан Елек је рекао како су протеклих десет година радили у лошем окружењу, што подразумева различите притиске, блаћење преко таблоида, праћење, обијање станова... Од 2021. године их је запљуснуо талас координисаних тужби, а однедавно су почели да се суочавају и са непредвидивим исходима суђења и да губе судске процесе.
Недавно је Апелациони суд правоснажно осудио КРИК по тужби Братислава Гашића, бившег директора БИА. Према образложењу судија, Гашић је министар, на одговорној функцији, и новинари треба да буду пажљивији када о њему извештавају зато што грађани од њега очекују високе моралне и професионалне стандарде, што је потпуно наопачке постављено, тврди Елек.
„Кад си тужен, одмах помислиш шта је то требало да урадим другачије да се заштитим, и ту увек има нешто што може да се поправи, да се мало утегне. Али поента ових тужби јесте да није битно шта ми пишемо. Не зависи ни од стандарда ни од квалитета новинарства, већ ће било који повод, чак не мора ни да га буде, бити разлог да нас туже – казао је Елек.
Најбоља заштита од SLAPP-а јесте став јавности, али и солидарност међу колегама и колегиницама, међу медијима, медијским удружењима и организацијама цивилног друштва. Тако су недавно КРИК, БИРН и СЋФ формирали мрежу новинарске солидарности у заједничкој борби против SLAPP-а, а међу важнијим активностима јесте извештавање с кључних суђења како би јавност била упозната са свим дешавањима.
Шамарање у име народа
Говорећи о стању панчевачке медијске сцене, као и о стању у јужном Банату у погледу SLAPP тужби, Ненад Живковић је рекао да многи случајеви у мањим срединама углавном пролазе испод радара јер нису под светлима велеграда. Од 2018. године тужено је три медија, четири новинара и поднето је осам SLAPP тужби. Две тужбе поднео је бивши координатор СНС-а за јужни Банат Бранко Маловић због повреде угледа, части и достојанства, па их је повукао. Александар Чупић из Вршца поднео је четири истоветне тужбе против Цензоловке, Панпрес-а, медија 013инфо и Грађанске акције као оснивача ПСТ-а. Такође је поменуо и случај новинара Слободана Дукића из Ковина, кога радник Општинске управе Ковин кривично гони због објављивања личних података (због текста о куповини дипломе), а тужила га је и директорка Предшколске установе у Ковину.
„Слапере често називамо медијским предаторима, јер нема другог објашњења за толике притиске и хајке на локалне новинаре осим њиховог беса што не могу апсолутно да контролишу медијски простор – од националних медија до ових наших у малим срединама, што просто имају патолошку потребу да у потпуности контролишу јавни простор. Срећом, како време протиче, посебно последњих месеци, почиње да се организује отпор на ту врсту системског притиска на новинаре и новинарке који се нашим послом још баве професионално", рекао је Живковић.
Он је нагласио да је важно сензибилисати јавно мњење у погледу SLAPP-а, јер приче о SLAPP тужбама нису само струковне приче. Проблеми новинара и активиста нису само проблеми медијске заједнице, већ проблеми читавог друштва. Гушење слободе изражавања показује колики је ниво достигнутих демократских стандарда у земљи и веома је важно бранити људска права. У случају SLAPP поступака, битно је да се информације шире из локалних средина, да се обавесте новинарске организације, како националне, тако и регионалне и међународне.
Након трибине окупљени су претпремијерно одгледали БИРН-ов документарни филм „Шамарање у име народа". Он је приказао како на делу изгледа када се „тешки правосудни чекић” нађе у рукама моћника, када неко некоме трајно уништава живот и када неко, а у овом случају то су активисти и активисткиње, дође у ситуацију да својим телом брани државу Србију и њене природне лепоте.
Филм „Шамарање у име народа" је обухватио приче о организацијама и њиховим члановима који се боре за право на здраву животну средину и њено очување – како на планини Старица код Мајданпека, где рудари кинеска компанија Зиђин, тако и у шумама Фрушке горе.
Када SLAPP тужба удара, она удара јаче од шамара. О томе су у филму причали Драгана Арсић (Одбранимо шуме Фрушке горе), Аладин Паучинац, активисти удружења Не дам – Ну дау из Мајданпека, као и њихови адвокати.
Кроз пластичне примере, новинарка БИРН-а Јелена Зорић показала је како се постаје жртва SLAPP-а, жртва огромног застрашивања и малтретирања, а приказала је невероватну снагу, залагање и срчаност ових активиста и активисткиња, који су „једина брана отетој држави”.
Уколико је друштво лишено правих информација, тим друштвом може врло лако да се манипулише, напоменула је Јелена Зорић. Једино решење у борби против SLAPP-а, заједнички је закључак учесника и учесница овог догађаја, јесте да треба неговати солидарност у одбрани демократских вредности и права на слободу говора.
Трибина „SLAPP тужбе – изазови и одговори” део је активности пројекта „Јачање отпорности медијских радника у јужном Банату на SLAPP тужбе”, који Панпрес реализује уз подршку Партнера Србија, БИРН-а, Мреже одбора за људска права у Србији CHRIS и Европске уније.
Овај текст објављен је уз финансијску помоћ Европске уније. За његову садржину одговоран је сајт Панпрес и он нужно не одражава ставове Европске уније.
