Одржавајмо менталну хигијену заједно

Ресурси за помоћ младим Панчевцима и Панчевкама

Коме млади могу да се обрате ако осете да им је потребна стручна помоћ када се лоше психички осећају

У анонимној анкети, коју смо спровели међу младима у Панчеву, како сте могли да прочитате у претходном тексту, више од половине испитаника је осетило потребу да потражи стручну помоћ.

Међутим, на питање да ли су икада ишли на неку врсту саветовања или психотерапије знатно мање њих је потврдно одговорило, што указује на то да постоји велики број младих који мисле да би им овакав вид помоћи био користан, али мало ко се заправо одлучио да направи следећи корак. Зашто је то тако?

Претпостављамо да је ово уско повезано са тиме што чак 85,5 одсто младих у нашој анкети, оценило да је ментално здравље међу њиховим вршњацима табу тема и да су недовољно информисани о опцијама које су им доступне ако се одлуче да потраже помоћ. У неколико одговора се могло прочитати да се у основним и средњим школама недовољно пажње посвећује овој теми, иако свака школа има свог психолога.

Збрка са емоцијама

Неке од недоумица на ову тему разјаснио нам је Алем Дедовић, дипломирани психолог.

Која је разлика између психолога, психијатра и психотерапеута?

Због широког спектра проучавања, психологија као наука даје увид и разумевање личности људи на различитим нивоима и у различитим контекстима. Психолог не поставља медицинске дијагнозе и не прописује лекове, већ се искључиво бави спровођењем психолошких третмана који укључују интервјуе са клијентима, психолошко саветовање, психолошко тестирање, те примену осталих различитих психолошких техника. Психијатри су ти који могу постављати дијагнозу и прописивати одређене лекове, јер су специјализовани лекари за бављење менталним здрављем. За разлику од психолога, психијатар је особа која је завршила Медицински факултет и специјализацију из психијатрије, што им омогућава да постављају дијагнозу, превенцију и фармакотерапију психијатријских поремећаја или менталних болести. Последњи, али свакако не и најмање важни јесу психотерапеути, специјализовани за пружање помоћи особама који осете потребу за то путем разговора. Одлазак на психотерапију изузетно делотворан и у самом подизању квалитета живота, а не само у решавању одређених психолошких поремећаја за које се најчешће овај позив и везује.

Који облици психолошког лечења/саветовања постоје?

Постоји велика разлика између психолошког лечења и психолошког саветовања. Проблеми у комуникацији, емоцијама, односима, збуњеношћу, неодлучношћу, забринутости, тремемом или анксиозношћу јесу проблеми који стварају потешкоће у свакодневном функционисању као што су учење, међуљудски односи. Саветовање је ту да помогне човеку да преброди тренутне животне препреке и те препреке се односе на нешто конкретно, на објективне животне проблеме на које смо наишли, док са друге стране психолошко лечење, иако се такође ради овде и сада, ипак тежи дубокој реконструкцији личности што подразумева мењање лоших образаца – нефункционалних, патолошких, који смо изградили током живота.

Зашто се ментално здравље сматра табу темом?

Неинформисаност, неповерење и изгубљена вера у снагу комуникације. Мислим да је време да се реч табу престане стављати уз речи ментано здравље. Управо кроз оваква питања људи несвесно везују табу са менталним здрављем. Не верујем у табу. Верујем у постојање сужене свести и неинформисаности када је у питању значај менталног здравља младих људи. Јер како да имамо поверење у психологе/психијатре када наш образовни систем још у основној школи учи да уколико пажњу усмеримо ка активности које нису предвиђене наставним планом и програмом за казну идемо код психолога. „Психолог је особа која седи у одвојеној просторији и чека непослушну децу да би их казнила, кудила или указивала само на одређене грешке и недостатке.“ Ако нам као деци „прете“ одласком код психолог због одређеног вида понашања, тешко да ћемо у адолесцентном периоду или касније у одраслој имати поверење у истог.

Решење постоји

Све ово нам говори да се ментално здравље младих запоставља и да су млади недовољно информисани о помоћи која им је доступна. Стога смо одлучили да представимо различите опције које су доступне младима којима је потребна стручна помоћ.

Попричали смо и са психологом из Основне школе „Исидора Секулић“, Мирјаном Трифуновић Паул, која нам је рекла шта мисли о проблемима са којима се суочавају млади у Панчеву при добијању стручног саветовања.

„Видим да овде постоје два велика проблема. Конзервативни ставови да особе које траже саветодавну подршку од психолога, психијатра мора да су ‘луде и ненормалне‘, ‘мени то не треба‘. То је присутно и код одраслих – родитеља и код деце која пресликавају мишљење које влада у кући. Много више родитеља сам позивала када у школи препознамо проблем, мањи број родитеља долази самоиницијативно по савет. Тако и деца и млади, тешко се одлучују да потраже савет и помоћ. Радије деле са вршњацима своје тешкоће и проблеме. Мислим да је у великим градовима ситуација мало другачија, бар ми колегинице из Београда то говоре“, каже психолошкиња.

Други проблем она види у недостатку системске подршке младима, када је психолошка помоћ у питању.

„Код психолога у Дому здравља мора да се чека, а помоћ не могу да добију континуирано. Није довољно да се виђају једном у месец или два дана са стручњаком. Нека систематска помоћ у заједници не постоји попут Саветовалишта за младе или Саветовалишта за брак и породицу. Не постоји увезаност институција па ни праћења деце и младих, система образовања, социјалне заштите и здравства. Чини ми се да се и протоколи о поступању не поштују у довољној мери. Све у свему, слаба спремност да се озбиљно приступи послу који се зове унапређивање менталног здравља деце и младих. Закључак је да када се узме у обзир владајући традиционално – конзервативни модел мишљења и понашања код деце, младих и родитеља и слаб капацитет институционалног подржавања добијамо једну слику велике запуштености теме менталног здравља.”

Решење увек постоји и ако вам је потребан разговор, немојте оклевати да попричате са стручним лицем. Наравно, први одлазак на разговор код стручњака може бити застрашујућ, некима чак и непријатан јер је то нешто ново и непознато, али је битно не одустајати.

Сваки стручњак обавља свој посао професионално са намером да се ви осећате пријатно и да добијете одговарајућу помоћ и нико вас неће осуђивати или омаловажавати ваше проблеме. Такође, битно је знати да као што нам не прија свако као особа, могуће је да се деси да не будемо компатибилни са психологом/психотерапеутом. Ово није ништа неуобичајено и страшно и у овом случају не треба отписивати све стручњаке, него је битно истрајати и размотрити више опција док не нађемо ону која нам одговара.

Први корак је увек најбитнији, и зато вас охрабрујемо да га направите!

1. Саветовалиште за младе
Милоша Обреновића 2, Панчево
013/309223
2. Причајмо о томе!
www.pricajmootome.rs
3. УБУНТУ центар
www.ubuntucentar.com
4. СОС линија за превенцију самоубиства Клинике за психијатријске болести “Др Лаза Лазаревић”
011/7777-000
На телефонски број могу се јавити они који помишљају на самоубиство или неко из њихове породице, а са њима ће разговарати стручњаци из области менталног здравља- психијатри, психолози, социјални радници.

Андреа Арсић
Тијана Јакшић
Катарина Павловић
Ања Влачић

 

 

2 Коментари
Старији
Најновији Најпопуларнији
Inline Feedbacks
View all comments
aleebi
11 дани пре

*
2. Причајмо о томе!
http://www.pricajmootome.rs

3. УБУНТУ центар
http://www.ubuntucentar.com

Dejan Lujanov
6 дани пре

Da li se vaše usluge naplaćuju kao kod nekih ustanova ovakvih…ja sam iz Panceva imam 21god, i depresija me snadje svakog momenta, nemam kome predstaviti probleme sa kojim se suočavam,a često je anksioznost i lose misli…kako da sebi pomognem.?

2
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress