Привреда и корона у јужном Банату: најугроженији предузетници и микро фирме
Средња предузећа су се, како се наводи, показала као најотпорнија и најбрже су се прилагодила новонасталој ситуацији, док су услови за коришћење пакета подстицајних мера били престроги за многа мања предузећа. Будућа фискална подршка требало би да буде доступна већем броју компанија, али и да понуди и подстицаје за еколошки одговорно пословање.
Ипак, недавни извештај Светске банке показује да пандемија корона вируса и пратеће мере за сузбијање њених ефеката имају снажан утицај на српску привреду, за коју се очекује да је запала у рецесију са пројектованим падом бруто домаћег производа (БДП) од три одсто у 2020, те да ће опоравак привреде спорим темпом почети 2021. године.
Да се Србија добро снашла током кризе потврђује и Марко Ћулибрк, директор Регионалне привредне коморе Јужнобанатског управног округа, са седиштем у Панчеву. Он каже да је циљ Владиног програма економских мера био да се помогне привреди да опстане, тј. да тренутни пад пословне активности не доведе до трајног и прекомерног гашења радних места и огромне штете за грађане, привреду, на крају последично и за саме јавне финансије.
„Општа оцена је да се у томе у потпуности успело, што по оценама самих привредника, финансијских институција па и самог фискалног савета. Мишљење је да су мере биле правовремене, ефикасне и економски рационалне. Веома високе оцене су дате и од међународних финансијких институција. Ипак, после свих тих мера су уследиле и нове, као што је „Моја прва плата“, затим мера помоћи предузетницима и привредницима у области хотелијерства и угоститељства“, наводи Ћулибрк за наш портал.
Проблеми са наплатом и ликвидношћу
Ипак, поједине привредне гране, као што су услужне делатности, али и друге јесу претрпеле одређену штету. Према подацима Регионалне привредне коморе Јужнобанатског управног округа, домаћи привредници имају проблеме са наплатом, ликвидношћу, одржавањем броја запослених. У Комори кажу и да велике компаније имају лакши приступ средствима, али страхују од прекида активности банака, а неизвесност колико би криза могла да траје погађа и једне и друге.
„Према величини, најугроженији су предузетници и микро фирме. Већина фирми очекује пад продаје и профита до краја године. Један број фирми је успео да брзо промени начин пословања, што указује да су се те фирме брзо прилагодиле новонасталим условима.Општи ниво запослености и ликвидности привредних субјеката је очуван“, каже за наш портал Марко Ћулибрк, директор Регионалне привредне коморе Јужнобанатског управног округа.
Он додаје да се посматрајући структуру привреде Јужнабанатског управног округа може констатовати да пандемија корона вируса није имала великог утицаја на пословање. Посматрајући одређене сегменте, по показатељима за првих седам месеци 2020.године ,може се констатовати да је индустријска производња очувана у односу на исти период претходне године.
„Такође, у истом периоду је дошло до пораста извоза, али и увоза, у односу на показатеље из претходне године, уз суфицит у укупној спољнотрговинској размени. Зараде су у првих шест месеци веће у односу на исти период прошле године, док је број незапослених смањен према подацима Националне службе за запошљавање када се посматра август 2019. и 2020. године“, кажу у Привредној комори.
Током ванредног стања, на територији Регионалне привредне коморе Панчево је било привремених обустава производње које су биле проузроковане отежаним снабдевањем репроматеријалима из иностранства или отежаним пласманом на тржиште због ограничења у кретању. Један број привредних субјеката је уводио додатне смене у производњи због потреба тржишта, нарочито произвођачи заштитне опреме и заштитних средстава и средстава за дезинфекцију. У услужним делатностима, нека предузећа у области путничког транспорта преоријентисала су се на превоз радника, угоститељски објекти на доставу хране, а неки смештајни капацитети преуређени су у пословни простор. Са друге стране, са проблемима су се суочили привредни субјекти усмерени на угоститељски и туристички сектор.
Да ли је аутомобилска индустрија у проблему?
Ипак, поред свих наведених објективних проблема, у Привредној комори Панчево, немају података о неком значајнијем броју радника који су остали без посла због пандемије, с обзиром да је највећи број привредника на територији Јужног Баната ушао у програм мера Владе Републике Србије што подразумева забрану отпуштања радника као основ за коришћење субвенције.
И док синдикати упозоравају да би на јесен и зиму стотине хиљада људи могло да остане без посла, Фискални савет процењује да ће пад броја запослених свакако постојати, али ће то бити у знатно мањем обиму. Из Савеза самосталних синдиката Србије оценили су да су посебно угрожене фабрике за производњу компонената за индустрију аутомобила, и да неће бити изненађење ако затворе фабрике и оду из Србије. У Панчеву је недавно отворена таква немачка фабрика ZF, гради се и друга BROSE. На питање да ли је могућ оваква сценарио у Панчеву, Марко Ћулибрк одговара:
„Несумњиво је да се целокупна светска привреда, па и аутомобилска индустрија, прилагођава новонасталим условима пословања изазваним пандемијом и да се трансформише у складу са тиме. Ситуација, не само у Панчеву, већ и у Јужнобанатском округу је таква да су све инвестиције страних партнера у току реализације, а да ће њихов завршетак, уз мања одступања, бити реализован у планираним роковима, с обзиром да је динамика радова морала бити прилагођена условима пандемије. Овде је важно напоменути да је током кризе неколико домаћих инвеститора започело своје инвестиције у сектору индустрије које ће довести до запошљавања већег броја нових радника, увођења нових технологија, а тиме унапређења конкурентности тих компанија како на домаћем, тако и на страном тржишту“.
Србија је као и многе друге земље, пред врло озбиљним привредно-финансијским изазовима, закључује Марко Ћулибрк.
„Још је рано рећи пројекције у наредном периоду, али ако број заражених буде растао и ако буде потребно уводити рестрикције у дужем периоду, то ће значајно утицати на економију. У том случају треба очекивати нове мере Владе Републике Србије. Већи број привредних друштава се изјаснио да у садашњим условима пада прихода не могу да издрже исти ниво пореза, доприноса и парафискалних намета и да ће то бити разлог зашто ће морати да рационализују пословање у наредном периоду“.