Стручњакиње о предлогу Закона о родној равноправности

Предложени документ применљив, чињенице изврнуте у јавности

„Имали смо на пример замерку да закон прописује да у свакој професији буде 40 одсто жена, што у закону не пише, затим да се прописује казна за коришћење родно несензитивног језика, што такође не стоји у овом предлогу закона. Било би добро да се водила аргументована распава што није био случај“.

Три године рада на новом Закону о родној равноправности и још једна препрека. Иако се око 100 организација цивилног друштва сагласило са предложеним документом, замерке је у септембру изнело Министарство рада, због чега се закон још није нашао пред посланицима. И даље се чека на мишљење надлежних из тог министарства, које је изнело неколико примедби које се своде на то да ће повећањем права жене, мушкарци изгубити стечена права.

Дебата се водила у јавности и медијима који су у више наврата извртали чињенице, сматра Вишња Баћановић, независна консултакиња за родну равноправност и потписница Женске платформе за развој Србије. Она мисли да би тај дијалог требао да се води институцијално, кроз процедуре.

„Формално нема пуно проблема, али постоје суштински проблеми везани за то да је овај закон процедурално најчвршће донешен у односу на све друге, нпр. Закон о социјалној заштити. Чини нам се да актери нису били доборнамерни, него да су сувише били стоги према процедури и према садржају и у том смислу је то оставило неки нефер третман, зато што би се можда неком другом закону прогледало кроз прсте“, сматра Вишња Баћановић.

Она напомиње да су се примедбе највише односиле на квоту, али да се у јавности доста спиновало.

„Имали смо на пример замерку да закон прописује да у свакој професији буде 40 одсто жена, што у закону не пише, затим да се прописује казна за коришћење родно несензитивног језика, што такође не стоји у овом предлогу закона. Било би добро да се водила аргументована распава што није био случај“, закључује наша саговорница и додаје да су и синдикати и министарство у овом случају бранили интерес послодаваца.

Милица Тодоровић, председница Савета за родну равноправност Скупштине града Панчева сматра да се мушкараци јавно противе закону због бојазни да ће њихова права бити угрожена.

Она каже да је предложени Закон о родној равноправности значајан реформски закон, и да се од претходног разликује по томе што прописује санкције.

„Једино уз казнене мере моћи ћемо да применимо закон. То је свуда у свету тако. Суштина казнене мере није у томе да се од неког узме новац, већ да обавеже привредне субјекте, јавну управу, предузетнике да се понашају у складу са потребама“, сматра Милица Тодоровић.

Наша саговорница додаје да нови документ из области родне равноправности обавезује локалне самоуправе да именују особу која ће обављати послове координаторке и координатора за обаваљање послова родне равноправности, што ће према њеном мишљењу обезбедити континуитет у увођењу родних политика у јавне политике. То до сада, наводи она, није био случај. Такође, документ дефинише и квоту од 40 одсто жена на руководећим положајима и у политичким странкама.

Према њеном мишљењу предлог Закона о родној равноправности је у потпуности применљив и она се нада да ће бити усвојен у без пуно измена.

 

 

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress