Празновање на радном месту

Уместо у природи, са породицом, на протесту са колегама, све више је радника и радница који 1. мај, Међународни празник рада дочекују на радном месту.

Закон о државним и другим празницима у Републици Србији у члану 3. предвиђа „да у дане државних и верских празника који се празнују у Републици Србији не раде државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга, осим на Дан победе који се празнује радно", у које спада и 1. и 2. мај. Ипак, за велики број послодаваца у Србији профит је изнад права радника и радница, те су они приморани да тих дана буду на послу.

Држава није реаговала на време, и сада је концепт рада и нерадним данима прешао у праксу, сматра Миланко Бодирога, председник Градског већа Савеза самосталних синдиката у Панчеву.

„Примећујем да све више људи такву праксу види као нешто нормално, чак и ти људи који раде. Празници су у нашем друштву обесмишљени, празник рада треба да буде свечаност, а ми га обележавамо тако што се и даље боримо за права који су људи имали у  19. веку", оцењује Бодирога.

Како би указали на лош положај раднике, а пре свега на ниске зараде и одлив радне снаге, Савез самосталних синдиката Србије ће заједно са колегама из и Уједињеног гранског синдиката „Независност“, обележити Међународни празник рада, 1.мај, шетњом у центру Београда.

Скуп ће се одржати 1. маја, у 12 сати на Тргу Николе Пашића, одакле ће бити организована шетња до споменика Димитрију Туцовићу на Славији.

Армија грађана који раде за минималац

Лоши системски закони, ниске зараде, одлазак младих у иностранство, кршења радних права - само су неки од проблема са којима се радници и раднице суочавају у Србији у последњих 15-20 година, сматра Бодирога.

„Имамо армију грађана који раде за минималну зараду, која би требала да буде економска, а претворила се у социјалну категорију. Све је више младих људи који не желе да раде за тај новац, и одлазе у иностранство. Према нашој статистици просек старотисти радника је 47 година, при самом одласку у пензију. Питање је ко ће остати овде да ради", наводи наш саговорник.

Он додаје да се у новим, страним фирмама појављују нови термини, и тумачења закона која иду на штету радника, као што су задуживање радног времена, прерасподела радног времена, грејдови, дестимулације и стимулације (којима се уноси раздор међу запослене) како радници не би могли да се снађу када погледају платни листић.

У оваквим условима рада и синдикатима је отежано деловање. Како сведочи наш саговорник, утицај, али и број чланова синдиката се годинама смањује.

„Трпимо велики пристисак и споља и изнутра. У фирмама се појављују такозвани `кућни синдикати` који у суштини раде за послодавца и нама су тампон према послодавцу. Они се често користе када се завтварају фирме преко ноћи, као што је то било недавно са Азотаром или раније са Стакларом и Петроремонтом. Сада имамо нове бриге како ће се решити ситуација са Петрохемијом и фабриком Утва авиони", забринут је Бодирога.

Каже да им се радници обраћају за савете и помоћ, а дешава се да се упути и пријава инспекцији рада.

Жене имају више храбрости да се одупру неправди

Искуство Миланка Бодироге, који је на челу ССС у Панчеву од 2002. године, показује да проблема има и у приватном и у јавном сектору, с тим да се радна права више поштују у јавним институцијама и установама.

Фирмама које дођу са стране наши закони везани за радно право су идеални за функционисање и они овде раде све што тамо не смеју.

Као угрожене категорије радника види људе старије од 50 година који су остали без посла, раднике на грађевини и жене.

„Жене су дискриминисане на послу јер послодавци процењују које послове оне могу или не могу да раде. Када дођу на разговор питају их да ли имају децу, или ли да ли планирају да имају децу. Ја ипак мислим да жене имају више храбрости да се одупру неправди. Наша секција жена ради кроз разне пројекте на подизању свести, како би жене постигле стварну равноправност“, закључује Бодирога.

Данашњи послодавци траже да ћутиш и да радиш, да будеш срећан што радиш, а не да будеш задовољан зарадом.

ССС Панчево се тренутно залаже за укидање или ублажавање пенала за превремено пензионисање, као и за формирање Социо-економског савета Града Панчева, који би требао да буде основан ове године.

У комуналном сектору радници и раднице највише имају притужби на висину зарада, а приметан је и одлазак занатлија у иностранство, сведочи Жељко Јелкић, председник самосталног синдиката комуналних делатности у Панчеву.

„Већ постоји проблем са заваривачима, електичарима, водоинсталатерима, па се суочавамо са мањком радне снаге, што у наредном периоду може довести до пада квалитета услуга, али и да изазове одређене проблеме у комуналном систему. Једини начин на који можемо то спречити је повећањем зарада запосленима, и ми радимо на да се укине забрана запошљавања и умањење зарада“, објашњава.

Када бисмо имали више достојанства, имали бисмо и услове за живот и рад, сматра Бодирога.

„Изгубићемо ону дозу патриотизма и привржености према држави, која се према нама понаша не као мајка већ као маћиха“, метафоричан је Бодирога.

Иницијатива Не давимо Београд најавила је да ће подржати протест синдиката, 1. маја. Они наводе да преко 2,7 милиона становника живи у ризику од сиромаштва, а у апсолутном сиромаштву пола милиона грађана. Две трећине домаћинстава у Србији једва састављају крај са крајем. Влада је суспендовала безбедност на раду, а услове рада учинила неиздрживим, претворивши тиме радно место у линију фронта. У току само прошле године 53 радника је погинуло на радном месту, што је својеврсни црни рекорд у протеклих десет година.