У сусрет промоцији књиге Александра Станојловића, архитекте

Пешачке зоне – чувари историјског наслеђа

Грађани ретко размишљају о јавним просторима које користе свакодневно

„Појам партнерне архитектуре није довољно присутан ни код нас ни у Европи. Овом књигом сам хтео да укажем да то да су „фасада пода“ и уређење јавних простора подједнако важни у уређењу градова, посебно заштићених старих центара. То је једна комплексана делатност и зато желим да је изједначим са архитектуром високе градње“, почиње причу о својој књизи „Пешачке зоне у старим градским језгрима“ панчевачки архитекта Александар Станојловић.

Трибина о јавним просторима и представљање књиге, коју је издао Покрајински завод за заштиту споменика културе у Петроварадину 2016. године, биће приређена у среду, 7. јуна, у Фоајеу Културног центра Панчева, од 19 сати. На промоцији ће говорити Александар Станојловић, аутор студије, Немања Вујић, ликовни уредник и архитекти пројектанти пешачких зона Градског парка, Корзоа, Сокачета, Старог градског језгра, Теслине и Трга слободе у Панчеву.

Дело је настајало током неколико година истраживања и посећивања многих градова. Аутор је изабрао 13  градова у нашој земљи (Кикинда, Суботица, Панчево, Београд, Нови Сад, Ниш, Смедерево, Вршац, Земун, Шабац, Зрењанин, Сремска Митровица, Сомбор) и неколико европских (Беч, Будимпешта, Истамбул, Атина, Минхен) и затим направио анализу пешачких зона. Поменути градови су добри примери равнотеже јавних површина за пешаке и за саобраћај, затим имају културно – историјско урбано наслеђе, и добар пројекат пешачких зона.

Зашто су важни јавни простори за грађане?

Јавни простори су врло битни у граду јер припадају свим грађанима. Приметио сам и то ми је веома драго да су грађани у Панчеву, али и у другим градовима веома осетљиви на питање како ће њихов град да изгледа јер се идентификују с њим, каже Александар Станојловић.

Он објашњава да је на изградњу пешачких зона у Србији велики утицај имао Минхенски модел, у којем је 1972. године у склопу Олимпијаде обновљен центар, уведен метро, и пешачка зона која ће постати узор великом броју других европских градова.

„Поменути модел преузео је Београд за пројкат пешачке зоне у Кнез Михаиловој улици, али и Панчево. Код нас је победио савремени концепт уређења јер су се кориситили материјали и мобилијар прилагођен том времену када се градило. Доста се градило у нашој земљи по питању партнере архитектуре у последњих 30 година и то прилично квалитетно, тако да не заостајемо пуно иза европских земаља“, истиче наш саговорник.

Према његовом мишљењу добар пројекат пешачких зона у старом градском језгру имају Кикинда, Шабац, Зрењанин, а о Панчеву каже следеће:

„По питању распрострањености и према броју становника, пешачке стазе су доста заступљене. Постоји девет различитих пројеката пешачких површина који су грађени у различито време и имамо прави диверзитет по питању урбане опреме и уређења амбијената. То је према мом мишљењу квалитет, али са друге стране недовољно је рађено на повезивању тих пешачких простора тако да свака функцинише за себе. Ипак би могла да постоји некаква нит која их везује“.

Наш саговорник сматра да одређене пешачке зоне у Панчеву нису довољно привлачне грађанима и да их они не користе много. Добар пример, како наводи аутор књиге, је комунално и партерно добро опремљено Старо градско језгро (Улица Николе Тесле), али нема корисника јавних површина због мало садржаја.

„С друге стране постоје делови око Зелене пијаце и Аутобуске станице који су веома посећени, али се ништа не ради у развоју пешачке инфраструктуре. Град би требало да нађе стратешки одговор како да привуче људе да више користе те просторе“, сматра Александар Станојловић.

Грађани ретко размишљају о јавним просторима које користе свакодневно, а намера аутора књиге „Пешачке зоне у старим градским језгрима“ је да се на промоцијама у Панчеву, али и у другим градовима који су били део истраживања, дискутује о томе какве су пешачке зоне и како се одржавају.

Панчевци ће ту прилику имати већ у среду, 7. јуна, на трибини која ће се одржати баш у пешачкој зони. Грађани које заинтересује прича о пешачким зонама више информација могу добити на адресама www.plat-forma.org  i www.facebook.com/pesacke.zone

Александар Станојловић, Фото: М. Теофановић

 

 

 

 

 

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress