Панчево развија аутомобилску индустрију

Стратешки принципи у оквиру Стратегије развоја града, формирање Одељења за локални економски развој и Привредног савета града, били су главни разлози због којих је Град Панчево добило цертификат BFC SEE за повољно пословно окружење. Панчево је једно од осам градова у Србији са овим цертификатом.

Реч је о регионалном програму Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) и Регионалног савета за повољно пословно окружење у југоисточној Европи за унапређење конкурентности локалних самоуправа који се спроводи у Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији и Србији.

Општине и градови који се укључе у програм добијају регионални ранг конкурентности према оцени квалитета услуга које пружају инвеститорима и привредницима, конкретне смернице за унапређење пословања, као и прилику да учествују у регионалној размени најбољих пракси. Сертификоване општине се позиционирају као најнапредније у региону и квалификују се за подршку националних и међународних институција и донатора, уз активну промоцију на регионалном и међународном нивоу.

Саша Павлов, градоначеник Панчева каже да је су основни принципи Стратегије града од 2014. до 2020, године били: развој индустријских зона, смањење незапослености и формирање Привредног савета. Он је основан пре три године и чини га 18 чланова – петнаест привредника и три представника локалне самоуправе.

Добијање цертификата за локалну самоуправу био је прилично дугачак и мукотрпан посао, посебно што је Град Панчево већ покушао пре десатак година да добије тај цертификат, али безуспешно.

„У тај пројекат смо ушли највише из жеље да урадимо трансформацију одељења која се баве привлачењем инвестиција. Анализом буџета смо дошли до закључка да је преко 60 одсто укупних прихода долази од привреде. Прошле године укупни приходи су били око 4,5 милијарде динара од тога 2,7 милијарди од привреде. Нисмо имали дилему шта треба радити, коме се треба окренути и за кога правити услове“, каже Павлов.

Највећа критика након што Град Панчево 2008. године није добио цертификат односила се на непостаојање организационих једница за привлачње инвестиција. Због тога је у Градској управи у оквиру Секретаријата за привреду отворено Одељење за локални економски развој, које се између осталог и бави стварањем повољних услова за привлачење инвестиција.  Према систрматизацији ту би требало да ради осам особа, али су за сада запослене три жене, којима је надређена секретарка Секретаријата.

У циљу поједностављивања администрације локална самоуправа је 2016. године основала Центар за издавање грађевинских дозовла, израдила Стратегију привлачења инвестиција, а ради се и на изради Стратешког плана економског развоја.

Од 2015. до 2018. године Град Панчево је уложило из сопствених сраедстава и из кредита преко 300 милиона динара у опремање Северне индустријске зоне. Први инвеститор је немачка компанија која се бави производњом ауто делова „ZF Friedrichshafen AG“,  а у Србији је заступа „ZF E-Mobility SRB d.o.o.“. Протекле недеље радови су почели, а ове седмице очекује се и свечано полагање темљеца за фабрику аутомобилских делова.

Немачка комапнија добила је грађевинску дозволу у рекордном року, за три месеца, што је према речима Саше Павлова, најбрже издата дозвола у Србији.

Да ли ће у северној пословној зони и домаћи привредници имати исти третман као и страни?

Саша Павлов одговара да је од укупно 13 писама заинтересованости колико је стигло на адресу Градске управе за Северну пословну зону, шест је домаћих привредника, од тога пет из Панчева. Он каже да у немачкој компанији постоји иницијатива да укључи домаћи привредни сектор у производњу полупроизвода, што се у случају једна фирме из Панчева већ десило.

Ипак, третман страних инвеститора и домаћих привредника и даље није исти, сматра један панчевачки привредник који је желео да остане анониман. Његово предузеће основано је 1990. године и бави се трговином нафнтим дериватима. Запошљава око 30 радника и још око 150 радника преко повезаних правих лица, које се баве пољопривредом и производњом хемијских производа.

Наш саговорник сматра да је главни проблем у пословању правна несигурност, недостатак локалних подстицаја, и високе таксе.

Било би лепо да постоји нека врста локал протекционизма, што није реално. Требало би бар да нам буде једнако тешко – страним инвеститорима и домаћим привредницима, а сада је обрнуто. Чини ми се да је њима лакше него нама. Мислим да када бисмо ми добили на пример 10.000 евра субвенција по радном месту да би и наше предузеће могло да направи успех. Стране инвеститори су потребни да унапреде својим исктвом и знањем, које ми немамо, а не да им дозволимо да се баве оним што ми знамо, као што су трговина и бензинске пумпе, сматра наш саговорник.

Он је пак похавалио програм Националне службе за запошљавање „Прва шанса“ који омогућава долазак до доброг кадра уз повољне услове.

Са Привредном комором која треба да буде мост између државе и привреде, каже да нема неку сарадњу, те да су им више пута писали око одређених проблема, који на крју нису били решени у њихову корист.

У Регионалној привредној комори Панчево истичу да им се привредници обраћају са различитим захтевима.

„У претходне две године решавали смо проблеме  са сивом економијом, привредници су се жалили на висину и број локалних такси и парафискалних намета, имали смо иницијативу Петрхомије у вези са опасним отпадом, Гаспетрола о промени и укслађивању закона о трговини нафтом, смањење доприноса и пореза на личне дохотке, цене изношења смећа и ту је направљен помак“, каже за наш портал Марко Ћулибрк, дирекотор Регионалне приредне коморе Панчево.

Он додаје да Привредна комора организује обуке за привреднике и омогућава им одлазак на сајмове у иностранство.

У јужном Банату према статистици осећа се пораст запослености у односу на 2015.и 2016. годину, кажу у Привредној комори. У децембру 2017. години на евиденцији НСЗ било је 26.155 незапослених што је за 13,66 одсто мање него годину дана раније. Зарада у новембру 2017. године у Јужном Банату износила је 66.600, а у Граду Панчеву 52.666 динара, што је изнад републичког просека.

Осим тога у групи од 100 најразвијених привредних друштава у пословном приходу за 2016. три предузећа су из Јужног Баната –  ХИП Петрохемија, Хемофарм Вршац и Алмекс Панчево.

Према Студији коју је израдила Регионална привредна комора Панчево 2014. године главни потенцијали града јесу развој друмског, железничког, водног саобраћаја, пољопривредне производње, водних ресурса, прехрамбене инустрије…

Ипак, ових дана Град Панчево се развија у првацу аутомобилске индустрије. Павлов најављује да ће у другој фази изградње фабрике ZF 2022. године почети изградња електричних аутомобила, који ће се извозити у Немачку.

Планирано је и проширење Северне индустријске зоне – на још 90 хектара, преко пута и 50 хектара с десне стране, а још 60 хектара на локацији Мали Рит планирано је за будућу пословну зону, након завршетка Потамишког колектора.

За панчевачку привреду потребно је решавање статуса две велике фабрике- Петрохемије и Азотаре, сматра Марко Ћулибрк. Он каже да већ постоји заинтересованост приведника из Азерјбеџана за Азотару и Гаспорм њефта за Петрохемију.

Такође, оцењује да Панчеву треба повољно окружење за развој микро и малих предузећа, који су покретачи локалне привреде.

„Имамо велике фирме, али без тих малих породичних фирми који ће се уколопити у велике системе, нема привредног напретка. У развијеним економијама као што су Јапан и Немачка 98 одсто предузећа чине мала предузећа, а само два посто гиганти“, каже Ћулибрк, и додаје да је прудслов за развој тог сектора развој тржишта. Додаје да су у последњих неколико година у Јужном Банату доминирали домаћи привредници.