Са петог на четрдесето место

Панчево пало на листи транспарентности локалних самоуправа за 35 места

Истраживањем Транспарентности Србија обухваћено је 145 јединица локалне самоуправе и 25 градских општина

Доступност информација и отвореност локалне самоуправе града Панчева према грађанима и грађанкама, опала је у последње две године, показало је истраживање Индекса транспарентности локалне самоуправе 2019 (ЛТИ) Транспарентности Србија.

Истраживањем је обухваћено 145 јединица локалне самоуправе и 25 градских општина, који су оцењивањи и рангирани на основу критеријума транспарентности, одређених путем 95 индикатора. Коначне оцене, односно индекси могу бити у распону од 0 до 100, а у пракси су општине и градови имале оцене између 12 и 67.

Пре две године, Панчево је учестовало у истом истраживању, на мањем узорку међу 15 локалних самоуправа заузело прво место за отвореност, са 67 поена. Ове године локална самоуправа прикупила је само 45 поена, што је далеко мање и у односу и на истраживање од пре четири године (2015.), када је тај скор износио 61 бод.

Индикатори су груписани у осам категорија – „Скупштина и веће“, „Буџет“, „Општина и грађани“, „Слободан приступ информацијама“, „Јавне набавке“, „Информатор о раду“, „ Јавна предузећа и установе“ и „Јавне расправе“, а 14 индикатора спада у категорију „остали“, односно нису посебно груписани.

Највећа регерсија у локалној самоуправи у Панчеву забележена је у категорији „Скупштина и веће”, где је од могућих 18, град добио само шест поена. У истраживању 2015. и 2017. ЛС је овде имала максималних 15 поена. За разилику од пре две године на сајту сада су недоступне одлуке скупштине, амандмани, резултати гласања, дневни ред, а као и раније, ни сада нису доступни скупштински преноси, и не постоји контакт са одборницима. Ипак, информације о дневном реду, амандманима, доступне су на скупштинском сајту www.edocs.pancevo.rs.

И о буџету мањка информација. Једномесечни, шестомесечни и деветомесечни извештаји о извршењу буџета нису доступни, те је од 15 поена, ЛС добила само девет.

У категорији ЈЛС и грађани од 17 бодова, Панчево је добило шест, за слободна приступ информацијама оцењени су са четворком, од максималних шест поена, информатор је оцењен половично (два од четири), док је максимум поена освојено у категорији јавне набавке- максималних четири.

Према истраживању, у Услужном центру Панчево нема механизма за пријаву корупције, подаци о пријави корупције нису доступни, као ни обавештење о анонимним пријавама.

Термини за сусрет грађана и грађанки са градоначелником не постоје, док је наведено да први човек града одржава конференције за штампу бар једном месечно, што се не дешава у пракси. Такође, становници града не знају дневни, тј. недљни план активности градоначелника јер он није доступан на сајту.

Не постоји ни извештаји о раду Градске управе, плана рада управе, извештај о реализацији пројеката НВО/медија које је финансирала општина.

Одрживост транспарентности

Општина Пландиште је најбоље рангирана са оценом 67, док друго место деле Параћин и Нови Пазар са оценом 66, следе Велико Градиште и Ужице (64), Врњачка Бања (62) и Лесковац и Врање (60). На дну табеле су Смедеревска Паланка (ЛТИ 12), Прешево (13), Свилајнац (18), Богатић (19), Уб (20), Бела Црква (21) и град Јагодина.

Шест општина је поправило своје оцене за 20 поена или више у последње четири године, а за толико су опале оцене пет општина. Панчево и Бачка Топола, који су били међу најбољима у ранијим истраживањима, сада су изгубили 16 поена.

Просечна оцена је 40, што је релативно ниско. То је, међутим, исто као и 2015. године, када је истраживање о нивоу транспарентности спроведено користећи исту методологију и узорак, са благо модификованим индикаторима. Седамдесет (70) јединица локалне самоуправе (ЈЛС) сада имају оцену изнад просека, док осам има оцену 60 или више. Интересантно је да је 2015.
број јединица локалне самоуправе са просеком преко 60 био исти.

У Транспарентности Србија напомињу да ЛТИ 2019 показује да предани државни службеници могу имати утицај, па тако и допринети да се значајно побољша транспарентност локалне управе. Међутим, реч је о појединачним акцијама, иза којих не стоји шира државна, национална политика или програм, што би осигурало да реформе у правцу транспарентности у локалним самоуправама буду одрживе и тракне, наводи се у анализи истраживања.

Само осам од 145 општина/градова има резултат већи од 60, па су потребни значајни и континуирани напори за побољшање и одржавање транспарентности, чак и међу најбољим општинама, самтрају у организацији.

„Бољи резултати забележени су у областима у којима је транспарентност јасно прописана законима. Стога би увођење више законских обавеза од стране централних органа власти сигурно допринело транспарентности локалних управа. Међутим, без обзира на законске одредбе, посвећеност локалних власти отворености је кључна одредница њихове транспарентности, посебно ако се има у виду да централна влада не исказује вољу да ефикасно надгледа спровођење законских одредби”, сматрају у Транспаретности Србија.

Као позитивне промене наводе да више локалних локалних самоуправа објављује грађански буџет, уочен су добри примери свеобухватних интернет страница или чак засебних сајтова са подацима о буџету или јавним набавкама.

Више од половине локалних самоуправа усваја Локалне антикорупцијске планове (ЛАП). Већина негативних налаза идентификованих у ЛТИ 2015 идаље постоји: нередовно ажурирање Информатора о раду или необјављивање свих обавезних података; недостатак информација о
поступцима доношења одлука и недостатак информација о некретнинама и другој општинској имовини. ЈЛС су најлошије оцењене у категорији Јавна предузећа, иако постоји законска обавеза и по закону из 2012. и 2016 да се објављују одређени документи. И поред тога, и данас нека ЈП немају чак ни своје сајтове.

Индекс транспарентности локалне самоуправе (ЛТИ) је оруђе за мерење и оцењивање транспарентности и рангирање општина и градова, које је осмислила организација Транспарентност Србија. ТС ју је први пут применила 2015. године, када је оцењено 168
градова. Истраживање је поновљено на малом узорку од 15 општина и градова, две године касније, 2017.

Цело истраживање доступно је линку.

Оставите коментар

PANpress
%d bloggers like this: