Одузимање детињства, образовања, права на живот и одрастање

„Моја ћерка се удала са 14 година, родила дете и отишла да живи са мужем 200 километара од мене. Доживљавала је физичко насиље, а и беба је била злостављана. Дете нису водили на вакцину, нису га лечили када је био болестан, давали су му смоки да једе када је био беба од два месеца. Успела сам унука да извучем из те лоше породице, али ћерку нисам. Довела сам је код мене, али је муж дошао и узео је“, испричала нам је тридесетпетогодишња Ромкиња.

Ово је само једна од многих исповести жена из Баната, које су своје потресне приче о искуству раних бракова поделиле са активисткињама Удружења Рома „Даница“ из Јабуке, и Удружења Рома Нови Бечеј. Месецима у оквиру пројекта „Отворено о правима у ромској заједници” активисткиње обилазе ромска насеља широм Баната и разговарају са женама и девојчицама, како би им пружиле подршку и едуковале их о штетним последицама ступања у рани брак пре навршене 18. године.

Уговорени брак за нас је нормална ствар. Уобичајено је да ти родитељи уговоре брак. Продају те. Узму паре за тебе. (Удата ромска девојчица)

Према подацима УНИЦЕФ-а процењује се да је широм света 650 милиона девојака и жена удато пре пунолетства. На глобалном нивоу, укупан број девојчица удатих у детињству процењује се на 12 милиона годишње, док је 10 милиона девојчица у ризику од дечјих бракова након пандемије.

У Србији рани брак је највише раширен међу ромском популацијом. По важећим законима Србије, пракса дечијег брака је забрањена међу женама старости од 20 до 49 година. Ипак, подаци УНИЦЕФ-а показују да се чак 14 одсто ромских девојчица од 15 до 19 година удало пре навршених 15 година, а једна трећина је родила дете пре 18-ог рођендана. Готово половина младих Ромкиња од 15 до 19 година је у венчаном или невечаном браку (44 одсто), док у руралним срединама тај проценат расте до 52 одсто.

Подаци показују да је чак четири одсто ромских девојчица родило дете пре навршене 15. године. С друге стране, међу већинском популацијом само пет одсто девојчица од 15 до 19 година је у браку.

Ромска традиција или кршење људских права?

Дечији бракови представљају испољавање дискриминације према женама и девојчицама, кршење основних људских права и препреку за њих да у потпуности уживају у својим правима. Као облик родно засноване дискриминације, дечији бракови несразмерно више утичу на девојчице и жене, мада су и дечаци такође у опасности од дечијих бракова. Ипак, број дечака у дечјим браковима широм света је знатно мањи од броја девојчица. У Србији је само 19 одсто ромских дечака од 15 до 19 година у браку, насупрот девојчицама које су у 52 одсто у браку у том узрасту.

„У тако неравноправним везама удате девојчице су изложеније насиљу у породици и сексуланом злостављању, а уколико остану у другом стању често доживе комплоикације током трудноће и порођаја јер њихова тела још нису спремна за рађање“, упозоравају активисткиње Удружења Рома Даница у Удружења Рома Нови Бечеј.

Износе и застрашујући податак – да према подацима Удружења Рома Нови Бечеј СОС телефона на језицима националних мањина, чак 99 одсто девојчица преживи сексуално насиље.

Као најмлађа, мораш да устанеш прва, да се бринеш о свима, да их служиш, поштујеш и ни реч да им не кажеш. Они теби могу да кажу шта хоће, а ти има да држиш језик за зубума. Постала си њихов роб. (Удата ромска девојчица)

Инсититуције попут Националне коалиције за окончање дечјих бракова, УНИЦЕФ-а и других, инсистирају на томе да дечји брак у ромској популацији нема везе са ромском традицијом. Шта о томе мисли Даница Јовановић, председница Удружења Рома Нови Бечеј:

„Пуно је фактора због чега девојчице ступају рано у брак, а кључно сиромаштво. Дечји уговорени бркови јесу нажалост део ромске традиције, али ми активисткиње кажемо да нису и желимо то да мењамо. Ипак, у Банату је дубоко укорењена та традиција о култу невиности, која је лоша по те девојчице. То је кршење свих људских права – права на живот и права на живот без насиља права на детињство, на образовање“, каже Даница Јовановић за наш портал и додаје да због повећаног сиромаштва уговорени бракови су и данас итекако актуелни.

Она скреће пажњу на то за велики број Ромкиња прекид образовања праћен недостатком могућности за запошљавање води раном браку и раној трудноћи. С обзиром да верују да њихове ћерке требају да се припреме за брачни живот и мајчинство, ромски родитељи често исписују девојчице из школе док су младе (између 12  14 година).

Ипак, има и другачијих примера. Све је више мајки ромске деце које су и саме имале искуство са раним браком, али су васпитавале ћерке да се не понове тај образац.

„Учила сам их да се не удају рано, да уче, раде, да имају свој динар, али нисам успела, обе су се удале и остале трудне са 14 и 15 година. На крају сам ја била неодговорна мајка, где год да се појавим ја сам крива, и кад одем у социјално, жена је увек крива за све. Али, борићу се за њих и даље и за своје унучиће“, каже једна Ромкиња.

Јасмина Цветановић, активистињка удружења Даница, пак и поред тога што је и сама имала искуство раног брака и насиља, успела своје две ћерке да усмери у добром правцу.

Без подршке система

Током радионица, активисткиње су биле сведокиње многих тешких и трауматичних прича. Најгоре је када се млада жена уда, изроди много деце, и још доживљава насиље.

„Проблем је што се њој одузима школовање, детињство, срећа. Живе под великим страхом јер су нешколоване, не могу себи да зараде динар, немају подршку и ослонац ни у систему, и она нема где да оде. Чак и када се одлучи да оде из насиља у великом броју случајева враћа се у насилну заједницу, и доживљава још гору ситуацију, а сав тај стрес трпе и деца“, објашњава Јасмина Цветановић.

Већ сама прича о раним и уговореним браковима – горућем проблему Ромкиња, за Даницу Јовановић је напредак јер како каже током 23 године колико је активисткиња и бави се заговарањем за бољи положај Рома и Ромкиња, нико их није чуо. Наша саговорнца каже да сада постоје јасније процедуре, стратегије, бољи закони, као и институције које са баве раним браковима попут Националне коалиције за окончање дечјих бракова, али на терену ситуација није много боља него пре деценију или две.

Регионално истраживање о положају Рома и Ромкиња на западном Балкану спроведено 2017. године, показало је да у просеку 9 од 10 младих Ромкиња није у систему запошљавања, образовања или тренинга, две од три Ромкиње немају свој новац, док једна од две запослене Ромкиње немају здравствено или пензионо осигурање. Појава раних бракова међу маргинализованим Ромкињама у Србији је на другом месту у региону Западног Балкана, након Албаније. Колико је положај Ромкиња тежак говори и податак Женске ромске мреже о њиховом животном веку, који износи 48 година.

Јединствени СОС телефон Војводине за подршку женама које су претрпеле насиље 0800-10-10-10 пуштен је у рад 2012.године. СОС телефон је доступан сваког радног дана од 10 до 20 сати. Позив на овај број бесплатан је и са фиксног и са мобилног телефона.