Тема у фокусу

О заштити података о личности на годишњој конференцији ДИДС-а и у Народној скупштини

Деветa годишња конференција о Интернету у Србији – ДИДС 2018, коју организује Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС), одржаће се у уторак и среду, 6. и 7. марта, у Хотелу „Metropol Palace“ у Београду, под слоганом „Чувари интернет идентитета“.

Првог дана у првом блоку под називом „Сајбер личност” говориће се о европски, а и глобално, актуелној теми GDPR – Општој уредби о заштити података о личности.

„Главна валута дигиталног доба није ни долар ни биткоин, већ – приватни подаци. Скупљају их сви наши паметни уређаји, сензори око нас, и туђи рачунари које зовемо „облак“. Сакупљају их и сервиси које користимо, и институције са којима комуницирамо. Обрађују се, укрштају и пакују. Потом се деле, краду или цуре, или се продају. Користе их појединци, криминалци, компаније, институције, безбедносне службе. Наши приватни животи неповратно постају јавни, и монетизовани”, наводи се у позиву на догађај.

Европска унија донела је регулаторни одговор у виду GDPR-а, који ступа на снагу крајем маја и детаљно уређује рад са подацима о личности грађана ЕУ, и намеће ова правила глобално, свима који на било који начин желе да раде са њима.

GDPR, али пре свега реалност наших убрзано дигитализованих живота, отвара нам прегршт важних питања.

Има ли разлике између приватности и заштите података о личности? Може ли се приватност остварити и ако се прикупљају приватни подаци? И шта су то уопште приватни подаци? Како их дефинише GDPR, и какве прописе доноси? Како GDPR штити права појединаца? Како ће утицати на тржишта ван ЕУ? Како институције и компаније у Србији треба да испрате GDPR? Која је улога Повереника? Постоје ли “нус ефекти” имплементације GDPR-а по економију и иновације? Како GDPR утиче на доменски простор? И шта нам будућност доноси?

На ове теме током панел дискусије „Сајбер личност“разговараће са гостима:

  • Томас Рикерт (Thomas Rickert), председавајући Форума за називе и бројеве у Удружењу интернет индустрије „eco“, адвокат из Немачке, који ће одржати и уводно предавање
  • др Кормак Каланан (Cormac Callanan), директор „Aconite Internet Solutions“ из Ирске
  • Невена Ружић, помоћник генералног секретара при Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

Модератор панела биће Владимир Радуновић, директор програма сајбер безбедности и е-дипломатије у Дипло фондацији.

 

Истог дана на првом редовном заседању Народне скупштине Србије посланици ће гласати за Предлог закона о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поздравио је тај потез Скупштине.

“Министарство унутрашњих послова (МУП) дуго је припремало овај Закон, у оквиру тога остваривало конструктивну сарадњу са Повереником, а усвајањем овог закона биће обезбеђен бар један од битних услова за увођење реда у области обраде података о личности”, пише у саопштењу повереника.

Он подсећа да је на дневном реду и Предлог закона о изменама и допунама Закона о полицији и оцењује као врло позитивну реакцију МУП-а, на примедбе које је он изнео на веома спорну и по људска права ризичну одредбу о увођењу тзв. интелигентног видео надзора, а за који би опрему набављали, између осталог, и органи локалне самоуправе.

Поред тих позитивних примера, Повереник још једном скреће пажњу народних посланика на Предлог закона о националном ДНК регистру. Повереник је и у мишљењу достављеном МУП-у и у посебним писмима председницима Одбора за одбрану и унутрашње послове и за људска и мањинска права и равноправност полова упозорио да је реч о закону који садржи бројне одредбе чије усвајање подразумева изузетно озбиљне ризике повреде људских права.

Наиме, овим предлогом предвиђа се јединствени регистар генетског податка свих лица независно од тога да ли је реч о извршиоцима (само) тешких кривичних тела, лицима која су само осумњичена за таква дела, лицима која су оштећена извршењем неког кривичног дела, али и независно од узраста лица. Такав регистар не би правио разлику између жртве и осуђеног лица за тешко кривично дело, као ни између пунолетног и малолетног лица, без обзира да ли је реч о осуђеном, осумњиченом или жртви.

Реч је о решењима која су апсолутно спорна са становишта опште прихваћених стандарда о праву на приватност и заштиту података о личности, Устава Србије, Европске конвенције о људским правима, и која су у директној супротности са ставовима израженим у одлукама Европског суда за људска права.

Оставите коментар

PANpress
%d bloggers like this: