"Врањске" угашене, Вукашин Обрадовић штрајкује глађу

НУНС и НДНВ: Последица дуготрајних политичких притисака на медијске слободе

“Не желим да будем патетичан, али ово јесте потез очајника који не види други начин да заврши своју новинарску каријеру а да, у исто време, задржи макар минимум личног поштовања и достојанства неопходног да бих се осећао као човек, као људско биће”

У понедељак, 18. септембра, “Врањске” новине у штампаном и електронском издању, као и портал Врањске, престале су да постоје, а данас је власник тог недељника Вукашин Обрадовић ступио у штрајк глађу.

Пореска и друге инспекције већ недељама бораве у Врањским, а компанија која издаје недељник мора у стечај.

Оснивач угашених новина “Врањских” и некадашњи председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић саопштио је данас да је почео штрајк глађу јер жели да скрену пажњу новинара и јавности на, како је навео, сав бесмисао борбе за слободу медија коју води у последњих тридесетак година.

“Не желим да будем патетичан, али ово јесте потез очајника који не види други начин да заврши своју новинарску каријеру а да, у исто време, задржи макар минимум личног поштовања и достојанства неопходног да бих се осећао као човек, као људско биће”, навео је Обрадовић у саопштењу послатом са имејл адресе “Врањских”, дан након што је саопштено да после више од две деценије те новине престају да постоје.

Обрадовић је додао да новинарство и “Врањске” не може да одвоји од остатка свог живота и да не жели да се окрене на другу страну и тако згази по ономе за шта се све време борио, покушавајући да помери границе слободе и демократије у Врању и Србији.

“Нисам, на жалост, имао много успеха у томе. Ни ви ни ја. И време је да се суочимо са том чињеницом. Немам ни илузија да ће овај мој чин променити било шта у овој несрећној земљи огрезлој у непоштењу, аморалности, интелектуалној и професионалној проституцији. Не желим ни да изигравам хероја јер то и нисам, пре свега, јер се ужасно плашим за будућност моје, али и ваше деце. Али, још је већа бојазан да никако не могу да им помогнем. Не тражим ничију ни помоћ ни подршку. Чак ћу такве понуде сматрати лицемерним. Јер, онда када је то било смислено, наилазио сам на затворена врата”, рекао је Обрадовић.

Он је додао да је то само поступак очајног човека, новинара, оца и супруга, који је немоћан да се суочи са реалношћу на коју се полако сви навикавају.

“Управо из страха да и сам не потоном у ту бесмислену свакодневицу и изгубим оно што ми је једино остало – људско и професионално достојанство – одлучио сам се на овај корак”, додао је Обрадовић.

Оснивач “Врањских” је додао да нема и неће имати било шта да појашњава или додаје на ту тему и замолио јавност да поштује његову одлуку.

Пореска и друге инспекције већ недељама бораве у Врањским, а компанија која издаје недељник мора у стечај.

Врањске излазе већ 23 године. Укупно је до сада штампано 1.069 бројева.

Поводом овог случаја данас су се огласила и новинарска удружења. Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) сматрају да је гашење недељника Врањске, једног од најбољих и најугледнијих локалних листова у земљи – директна последица дуготрајних политичких притисака на медијске слободе и застрашујућа вест за медијске професионалце.

“Нажалост, веома је мали број медија у земљи који професионално извештавају, у интересу грађана а не власти, и управо су ти медији изложени драматичним притисцима и кампањама гушења, при чему се власт не либи да отворено инструментализује државне институције у ту сврху – од разних инспекцијских служби до правосуђа. Док су медији који нису под контролом власти изложени константним притисцима, претњама, кампањама, уценама, исцрпљујућим посетама разних инспекција, зачуђујућим судским одлукама које су у супротности са концептом медијских слобода и праксом Европског суда за људска права у Стразбуру, и док им је скоро у потпуности онемогућен приступ новцу грађана намењеном јавном интересу у сфери јавног информисања – дотле режимски медији троше енормне количине новаца пореских обвезника, опраштају им се порески дугови и омогућавају бројне друге олакшице и стимулације”, наводи се у саопштењу.

Док нападе и претње новинарима и медијима који нису по вољи власти нико не одговара годинама, дотле тужилаштво и полиција показују невереоватну ефикасност када су у питању претње и напади на представнике власти и медија њима блиских – што говори о још једном веома забринавајућем облику дискриминације.
Посебно су на удару локални медији који су изложени самовољи локалних политичких кабадахија и који имају веома ограничено и сиромашно тржиште, а и оно је у великој мери зависно од власти, сматрају представници НУНС-а и НДНВ-а.

“У оваквој ситуацији, никога – ни грађане, ни невладин сектор, ни међународне организације – не би требало да изненади уколико се Србија веома ускоро, једног јутра пробуди без иједног слободног професионалног медија; надамо се да гашење Врањских није знак да су медијске слободе у Србији, бар оне на локалном нивоу, доживеле коначни пораз под притиском власти”, закључује се у саопштењу.

 

Оставите коментар

PANpress
%d bloggers like this: