Ни динар грађанима за накнаду штете након прошлогодишње олује и града

Разбијен цреп, оштећена фасада, улубљен аутомобил  – биланс је штете коју је породица Будалић претрпела након незапамћеног невремена праћеног олујним ветром, са кишом и градом који је 20. јуна 2016. године захватио Град Панчево. Одмах након неверемена морали да санирају штету како им поновна киша не би улазила у кућу. Олга Будалић каже да су за то су издвојили 600 евра, што је за њихова скромна примања велики износ. Иако су пријавили штету ни после годину дана новац нису добили.

Њихова кућа која се налази на Старој Миси и само је једна од скоро 3.000 стамбених објеката широм града који су оштећени током невремена. Највише су погођена насеља Тесла, Миса, Котеж, Центар и насељено место Јабука.

У Закону о обнови након елементарне и друге непогоде, члану 5, стоји да је „елементарна и друга непогода је, у смислу овог закона, догађај узрокован дејством природних сила или људском активношћу, који прекида нормално одвијање живота у мери која превазилази редовну способност појединца и локалне заједнице да се опораве без помоћи државе и проузрокује материјалну штету која је већа од 10 одсто буџета јединице локалне самоуправе и који је као такав прогласила Влада. Изузетно, Влада може прогласити неки догађај за елементарну и другу непогоду и одлучити о државној помоћи и када је проузрокована штета мања од 10 одсто буџета јединице локалне самоуправе када за то постоје посебно оправдани разлози, а на предлог Канцеларије.“ То се ипак није десило.

Град се већ 22. јуна обратио Влади Републике Србије са информацијама о стању и ради даљих инструкција и евентуалне помоћи. Одговор је стигао 5. августа из Канцеларије за управљање јавним улагањима у којем стоји да у оквиру Закона о обнови након елементарне и друге непогоде прописано да држава може дати помоћ за санирање последица елементарне и друге непогоде, али да само у случају да је проглашено стање елементарне непогоде.

„Имајући у виду да Влада у јуну 2016. године није прогласила стање елементарне непогоде на територији Града Панчева, Канцеларија није надлежна за поступање по захтеву“, стоји у одговору.

Одмах након невремена формирана је Комисија за процену штете од елементарних непогода, која је на терену утврђивала штету. Извештај су поднели 20. јула градоначелнику и Градском већу, у којем стоји да је од 21. јуна до 18. јула поднето 3.905 захтева – 320 захтева се односило на накнаду штете насталу на моторним возилима, 131 на пољопривредним усевима. Утврђено је да је укупно 628 моторних возила оштећено.

Комисија је изласком на терен констатовала штету на 2.727 стамбених објеката, 1.415 помоћних објеката, 71 пословних , а укупна процењена штета износи 297.221.885,5 динара.

Након усвајања извештаја комисије на седници Градског већа 8. септембра 2016. године веће се обратило Влади Републике Србије, Министарству финансија и Влади АП Војводине да према могућностима пруже помоћ у обезбеђивању бесповратних финансијских средстава јер како се наводи „Град није у могућности да самостално финансира отклањање последица на материјалним добирма физичких и правних лица“.

Одговор је стигао 27. октобра 2016. године из Комисије за утврђивање штете од елементарних непогода Владе Републике Србије у којем се наводи да Комисија није надлежна за захтев, те да је допис прослеђен Канцеларији за управљање јавним улагањима на даље постпупање. Они у допису 16. новембра понављају да Влада у јуну 2016. године није прогласила стање елементарне непогоде на територији Града Панчева, те да Канцеларија није надлежна за поступање по захтеву. То је уједно последњи документ који су Влада и локална самуправа размениле.

На седници Скупштине града 4. јула опредељено је 2,5 милиона динара из сталне резерве и два милиона за засејавање градоопасних облака-ракета.

Како су нас обавестили у Секретаријату за финансије до сада није било исплата Граду Панчеву на име накнаде штете након елементарне непогоде.