Активности удружења грађанки FemPlatz из Панчева

Недовољан број квалитетних текстова о родној равноправности, коришћење родно осетљивог језика спорадично

Резултати анализе извештавања локалних медија у Панчеву, Вршцу, Белој Цркви и Ковачици представљени јавности

Теме из области родне равноправности нису довољно заступљене у локалним медијима, а и када јесу углавном се ради о вестима и извештајима. Тематских, аналитичких, истраживачких, едукативних текстова готово да и нема, а родно сензитивни језик се у највећем броју посматраних медија користи спорадично и недоследно.

Ово су закључци мониторинга локалних медија у контексту родне равноправности у Панчеву, Вршцу, Белој Цркви и Ковачици, коју је реализовало удружење грађанки FemPlatz из Панчева. Резултати ове медијске анализе представљени су на инфо сесији организованој у понедељак, 22. новембра у SINHRO hub-u.

Инфо сесија реализована је у оквиру пројекта „Одговорно извештавање о родној равноправности”, уз подршку уз подршку Новосадске новинарске школе, Мреже за професионализацију медија југоисточне Европе (SEENP) и Европске Уније, а као део пројекта „СНАЖНИ – Медији без мржње и дезинформација”. О томе, али и о целокупној слици жена у медијима и положају у друштву говорила је Биљана Јањић, из FemPlatz-а.

Током три месеца анализирани су садржаји објављени у локалним медијима у Панчеву (Панпрес, ePancevo, Панчевац), Вршцу (Вршачка кула, vrsaconline), Белој Цркви (BC info), и Ковачици (Kovačica info).  Посматране су објаве о насиљу над женама и фемициду, о родној равноправности, сексизму, активностима женских организација и представљању жена у медијима.

Ауторка анализе и новинарка Ивана Предић, представила је резултате мониторнига и истакла и позитивне и негативне тенеденције у извештавању о родној равноправности.

„Уочили смо да није било сексистичких објава, осим у једном случају у једном вршачком медију, што јесте позитивно. С друге стране, морамо имати у виду да је наша анализа трајала само три месеца, и не даје реалну слику, посебно што смо у претходном периоду имали прилику да видимо различите објаве у појединим панчевачким медијима које су тенденциозне, које вређају и таргетирају жене“, истакла је она.

Када су у питању посматрани панчевачки медији, уочено је да портал ePancevo по правилу објављује кратке садржаје, непотписане текстове, док аналитички и едукативни текстови о родној равноправности нису уопште заступљени.

Што се тиче родно сензитивног језика, он се користи повремено и недоследно – чест је случај да се у истом тексту неке именице користе у женском роду, док друге не. Употребљавају се речи у женском роду које су већ ушле у ширу употребу као што су: председница, чланица, директорка, министарка, док се врло ретко може наићи на речи у женском роду које немају ширу употребу као што су: суткиња, руководитељка. Упадљиво је одсуство употребе именица и у мушком и у женском роду, као што су грађани и грађанке, ученици и ученице.

Анализа извештавања недељника Панчевац показала је такође некоензистентну употребу родно сензитивног језика. Одређени број текстова односи се и на активизам женских организација и женских мрежа политичких странака, а доминантне теме се односе на послове који су традиционално везани за жене чишћење, кување, шивење. У огласима за посао у Панчевцу родно сензитивни језик се користи спорадично. Када су у питању такозвана „женска“ занимања, она су написана углавном у женском роду као што су: спремачица, медицинска сестра, неговатељица, радница у киоску. Похвално је да се у Панчевцу током три месеца били заступљени интервјуи жена – уметница, стручњакиња, новинарки, али се са друге стране примећује да су теме које се тичу родне равноправности генерално слабо заступљене.

 

Учеснице инфо сесије (с лева на десно) Мима Гаврилов, Ивана Предић, Биљана           Јањић, фото: Владимир Димитрић

Најбољу праксу у извештавању о родној равноправности има портал Панпрес. Већина текстова објављених у посмараном периоду су ауторски тематски текстови, фокусирани на разне аспекте живота жена – насиље у породици, сексуално насиље, дискриминација, радна права, родно сензитивни језик, маргинализоване групе попут Ромкиња. Одређени  број медијских садржаја има едукативни карактер када је у питању насиље у породици. У већини објава се користи родно сензитивни језик, док само мали број текстова садржи родно несензитиван језик.

Насупрот локалним медијима, традиционални, национални медији, посебно таблоиди су много окрутнији када извештавају о женама. О томе је говорила Мима Гаврилов, историчарка уметности, феминисткиња, активисткиња и колумнисткиња сајта Панчево Си Ти. Она је објаснила да мало медија користи родно сензитиван језик и бави се родном равноправношћу, а да већина најтиражнијих медија користи стереотипе и дискриминише жене када пише о њима.

„Жена је у медијима у присутна или као гола или мртва. Не можемо ни очекивати да нам медији буду другачији, јер су они огледало друштва, које је мизогино и сексистичко. Због тога морамо и даље да се боримо за стечена права и да их одбранимо“, рекла је она.

Ивана Предић је нагласила да медији имају обавезу да извештавају одговорно, у складу са бројним законима  – Законом о јавном информисању, Законом о електоронским медијима, Законом о родној равноправности, Законом о забрани дискриминације, али и у складу са Кодексом новинара Србије (назив документа није родно сензитиван), те да поштују људска права, и да не дискриминишу одређене категорије људи.

Као препоруке посматраним медијима навела је да је потребно да повећају број објава о родној равноправности, као и квалитет тих објава, да сачине смернице о употреби родно сензитивног језика и извештавању о насиљу над женама, и другим осетљивим темама, као и да обезбеде едукацију чланова и чланица редкације о извештавању о наведеним темама.

У отвореној дискусији са присутним грађанкама и грађанима, закључено је да се жене морају и даље гласно борити за своја права, и за равноправност у друштву.

Закључено је и да теме као што је родна равноправност нису атрактивне за медије, и да су неправедно запостављене, што је и потврђено чињеницом да се само једна панчевачка редакција одазвала позиву на трибину.

Редакција

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress
%d bloggers like this: