Насиље поновио сваки трећи насилник којем су изречене хитне мере, деца и даље „невидљиве жртве“

Након три године од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици не постоје званични, обједињени извештаји државних органа о делотворности његове примене, јер од јула 2018. нису одржаване седнице владиног Савета за сузбијање насиља у породици, саопштио је Аутономни женски центар поводом трогодишњице примене Закона о спречавању насиља у породици. Подсећају да није успостављена ни централна евиденција о случајевима насиља у породици (у електронском облику), која би објединила податке из надлежних државних органа.

Аутономни женски центар на основу месечно прикупљаних података израђује периодичне извештаје о примени Закона о спречавању насиља у породици.

Подаци за 2019 годину, показују да је полиција регистровала 28.214 догађаја насиља у породици, а проценила је да ризик постоји и издала наређење за хитне мере у 70,6 одсто случајева. Мере удаљења учиниоца из стана изречене су у 45 одсто случајева, а у сличном износу и обе хитне мере (удаљење и забрана контакта и приближавања жртви). Тужилаштва су предложила за продужење на 30 дана 97,3 одсто полицијских хитних мера, што су судови најчешће усвајали.

Насиље је поновило 6.002 учиниоца, скоро сваки трећи којем су изречене хитне мере. Хитне мере је прекршило 1.809 учинилаца. У 85,3 одсто случајева насиље учине мушкарци, а жртве су женског пола у 74 одсто. Само 5 одсто изречених хитних мера обухвата заштиту деце.

На састанцима групе за координацију и сарадњу разматрано је чак 51.911 случајева насиља у породици, за четвртину више него претходне године. Подаци говоре да је израђено 18.648 индивидуалних планова заштите и подршке жртвама, што је чак 42 одсто више него претходне године, а ипак тек 72 одсто од укупног броја новопријављених случајева насиља у 2019. Жртве су сасвим ретко учествовале на овим састанцима, само 1 одсто (194 жртве), дупло мање него претходне године.

На основу података из 2019. године, у АСЖ закључују да је знатно повећано оптерећење ангажованих специјализованих професоионалаца у полицији, тужилаштву и центрима за социјални рад. Истовремено, остаје отворено питање о квалитету процена и одлука у таквим околностима.

„Очигледан је озбиљан недостатак времена и капацитета за израду индивидуалних планова заштите и подршке жртвама, њихово праћење и ревизију током године, а нема никаквих информација о садржају ових планова, нити о њиховим ефектима. Да ли су они који понове насиље строже санкционисани, или им се (поново) изрекну само хитне мере? Жртве, супротно законској могућности, не учествују у планирању властите безбедности и опоравка. Деца остају ‘невидљиве жртве’ насиља у породици, и када га доживљавају, а нарочито када му сведоче“, упозоравају из Аутономног женског центра.

Србија је јануара 2020. године добила први (основни) извештај о примени Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља према женама и насиља у породици. И док се наводи да је учињен велики напредак у законској регулативи, констатују се знатни недостаци у примени закона, као и озбиљан недостатак ресурса (запослених, обучених, услуга и финансија), што знатно утиче на квалитет поступања у појединачним случајевима.

Све наведено, требало би да је предмет анализе и одлучивања Савета за сузбијање насиља у породици, који се не састаје и чије извештаје нисмо виделе, кажу у АСЖ. Жртве насиља у породици не могу да чекају – зато тражимо потпуну примену закона и видљиве ефекте за безбедност и опоравак жртава, поручују из те организације.