Напетост у породичним односима виша него пре појаве пандемије
Према њиховим речима жртве осећају да имају мање подршке него раније, а нарочито их је узнемиравао и плашио полицијски час односно изолација и ограчење кретања. Такође, осећале су да имају мање могућности да се радно ангажују и тиме обезбеде део самосталности и повећају могућнсоти прекида насиља.
Ипак, у тој установи кажу да не постоје прецизни подаци о томе да ли је дошло до повећања насиља баш у време пандемије. Број позива упућен ка СОС линији Прихватилишта остао је непромењен у односу на претходне године, док је број смештених жртава у кући на сличном нивоу.
До сада су у кући током 2020. године боравиле 23 жене и 28 деце, док је током претходне године услуге Сигурне куће користила 31 жена и 31 дете.
„Ванредно стање и епидемиолошка ситуација су значајно утицале на смањење броја смештаја, дужине боравка и учесталост смештаја корисника услед нужне изолације и превентивних мера. Наиме, по пoчетка пандемије до данас, услов за смештај и боравак у Прихватилишту је одсуство симптома болести COVID 19, (негативан резултат на PCR тесту) и изолација по пријему у периоду од 14 дана без обзира на резултат теста. Дакле, смештај је био отежано реализовати, боравак у Прихватилишту уз изолациони период је тешко прихватљив корисницима, програм активности заштите и збрињавања је било сложено реализовати уз примењивање свих превентвних мера, наводи се у одговору Сигурне куће на наше интересовање о породичном насиљу током епидемије".
На питање да ли се нешто у самом виду насиља променило, да ли је оно постало бруталније, с обзиром на то да се последњих година бележе све бруталнији облици насиља и фемицида. Према подацима невладине организација Аутономни женски центар (АЖЦ) у 2020. години у Србији су од стране партнера или другог члана породице убијене најмање 22 жене, а у још пет случајева постоји сумња да се ради о фемициду. Према наводима медија, у четири случаја насиље је пријављивано надлежним институцијама.
Седам жена убијено је ножем, пет секиром, три пиштољем, три су пребијене до смрти, једна је убијена аутоматском пушком, једна активирањем бомбе, док су две жене убијене на друге начине (поливањем бензином и паљењем, и тупим предметом). Најмање 30 особа је остало без мајке, од тога 11 су малолетна деца.
У Сигурној кући Панчево кажу да су се током претходних година сусретали са описима повишене бруталности у породичном насиљу, било да се ради о томе да су жене слободније говориле о својим искуствима било да је уопште дошло до повећања бруталности.
На питање каква је сарадња институција у Панчеву када је борба против породичног насиља у питању, из Сигурне куће одговарају да је сарадња добра и континуирана, те да се прилагођава променама у закону.
„То је свакако дуготрајан процес и улагање труда и рада како би се сви системи ускладили, како би се све надлежности испоштовале и како би се ефикасно деловало ради спречавања насиља. Но, заједно са развојем законских мера, међуинституционалне сарадње уопште заштите жртава насиља, мења се и прилагођава и понашање насилника".
Борба против породичног насиља, закључују наши саговорници, је дуготрајан процес, и не престаје докле год има насилних инцидената, што подразумева и успехе и поразе, те сматрамо да је прерано рећи „да не улива наду да је донела значајне резултате“.
„У свим системима се и даље проналази снага за наставак рада на спречавању породичног насиља. У заштиту породичног насиља се укључује све већи број владиних и невладиних организација као и све већи број младих људи заинтересованих да се посвете борби за спречавање породичног насиља. Наша искуства у раду током претходних година, говоре да су жене више информисане о начинима заштите, да се пре одлучују на напуштање заједница, и остваривање заштите, да се брже опорављају, као и да је повећано интересовање окружења особа које трпе насиље да помогну да оно престане и да се спречи надаље", кажу у Прихватилишту.
Што се самог Прихватилишта тиче, прилагођавање пандемији и функционисање упркос бројним отежавајућим факторама се може сматрати само по себи значајним постигнућем, сматрају у установи. Током ове године започети су и радови на проширењу простора за боравак корисница који су уједно и предуслов за продужење лиценце за рад Прихватилишта и у великој мери доприносе квалитетнијем збрињавању и заштити корисника, закључују се у одговорима достављеним нашој редакцији.