Најопасније место за жену је њен дом
Насиље према женама је глобални феномен који утиче на животе жена и девојчица широм света. Најекстремнији вид насиља према женама је фемицид – убиство жене учињено из мржње према женама, презира, жељом за доминацијом над женом и контролом над њеним животом
У Србији не постоји званична евиденција случајева фемицида. Према подацима из новинских чланака, у периоду од 2010. до 2018. године убијена је најмање 281 жена.
На иницијативу женских организација, 2017. године, у Србији је установљен 18. мај као Дан сећања на жене жртве насиља, који је изабран јер је у периоду од 16. до 18. маја 2015. године убијено седам жена у породично-партнерском насиљу.
У току је истраживање праксе судова у Србији о поступању у случајевима фемицида, које се спроводи у оквиру пројекта Искорењивање и спречавање фемицида у Србији. У истраживање су укључене све правоснажне пресуде које су виши судови донели у периоду јануар 2015 – децембар 2017. године.
Прелиминарни резултати истраживања показују следеће:
– Највише кривичних дела убиства извршено је у заједничком стану/кући/дворишту жртве и учиниоца (36,6%) и у стану/кући/дворишту жртве (31%), што потврђује да је најопасније место за жену управо њен дом;
– Највише убистава је извршено употребом хладног оруђа (36,9%) и физичке силе (30,8%), затим ватреног оружја (15,3%) и коришћењем више средстава извршења (16,9%);
– Учиниоци су примењивали различите начине извршења, који у већини случајева показују велику бруталност и свирепост према жртви;
– Поступак је фокусиран на учиниоца, у пресудама је веома мало података о жртвама фемицида (брачном стању, образовању, запослености и слично);
– Скоро половина жртава за које се у пресудама наводи да су пре убиства биле у насилној партнерској вези са учиониоцем нису се обратиле за помоћ и/или подршку ниједној релевантној институцији (47,1%);
– 23,5% жртава је старије од 65 година, а око 9% је испод 18 година;
– Учиниоци фемицида имају веома низак ниво образовања – без образовања је 10%, са основном школом скоро 30%, док је високо образованих мање од 3%;
– Само 21% учинилаца фемицида имали су запослење у моменту извршења дела;
– Око 1/3 учинилаца било је под дејством алкохола у моменту извршења кривичног дела;
– У образложењима пресуда ретко се наводи у каквом су односу били учинилац и жртва пре извршења кривичног дела. На основу расположивих података може се закључити да је однос учиниоца и жртве пре извршења кривичног дела био углавном лош, да су извршењу кривичног дела претходиле свађе и расправе, са или без физичког насиља, поготово ако се радило у партнерском односу;
– Као мотиви за извршење кривичног дела појављују се: љубомора; престанак емотивне везе или напуштање брачне заједнице; прикривање претходно извршеног кривичног дела; гнев због увреда од убијене жене, освета због неузвраћене љубави и слично;
– Чак 14,3% учинилаца осуђено је на казну затвора до 10 година, а нешто преко 1/3 на казну између 10 и 20 година.
Пројекат Искорењивање и спречавање фемицида у Србији, у оквиру којег је спроведено истраживање праксе судова у Србији у случајевима фемицида, траје од јуна 2018. до новембра 2019. године, а спроводе га Кућа родних знања и политика из Новог Сада, ФемПлатз из Панчева и Женски истраживачки центар из Ниша, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women)) и Европске уније.
Циљ пројекта је процена капацитета релевантних актера за разумевање динамике, природе и облика фемицида, као и побољшање активности које доприносе бољој процени ризика и ефикасној интервенцији у превенцији фемицида. Резултати пројекта, саопштавају из организација које спроводе пројекат, представљаће допринос и подршку држави да успостави механизам (Опсерваторију за спречавање фемицида) у складу са препоруком Специјалне известитељке Уједињених нација о насиљу према женама из 2015. године, која је упућена свим државама и којом се тражи прикупљање и анализа података о насиљу према женама, откривање пропуста који доводе до убистава жена од њихових бивших или садашњих супруга или партнера.