На шта жене немају право?
На шта жене немају право?
„Немам право на мајчинство, јер сам толико заузета на послу, да о томе не стигнем ни да размишљам. Плус што знамо колико се послодавци обрадују кад чују реченицу „идем на трудничко“ – Милица.
„Немам право на већу зараду, јер сам жена“ – Јелена.
„Немам право на слободно време, јер када укрстим посао и кућни рад, остаје ми времена само за спавање“ – Катарина.
„Немам право на свој став. Пошто сам млада, примећујем да ме окружење понекад понижава у смислу – шта ти знаш, још си млада и још жена“ – Јована.
„Понекад имам осећај као да носим кућу на леђима, буквално“ – Тања.
Овако се данас осећају неке жене, наше комшинице, познанице, другарице. У готово свим областима живота жене каскају за мушкарцима, осим у образовању где их има више. Парадокс је да су образованије, а теже проналазе посао.
Према подацима Републичког завода за статистику у публикацији „Жене и мушкарци у Републици Србији, 2017“, међу ученицима који завршавају средње четворогодишње опште образовање (гимназије) више девојчица (58 одсто) него дечака (42 одсто). Такође, девојчице су у већини међу ученицима који завршавају средње стручне четворогодишње школе (53 одсто девојчица према 47 одсто дечака). Високе школе и факултете више уписују и завршавају жене. Међу уписаним студентима жена је 56 одсто, а међу дипломираним 58 одсто (подаци за 2016. годину). Међу дипломираним студентима у 2016. години, жене чине више од половине у великом броју подручја образовања, док су мушкарци доминантни у подручјима: информатика и комуникационе технологије, и инжењерство, производња и грађевинарство.
У 2016. години докторирало је више жена (57 одсто) него мушкараца (43 одсто). Жене чине већину у многим подручјима образовања, а мушкарци су бројнији у: инжењерству, производњи и грађевинарству и услугама. Ипак, међу члановима САНУ доминирају мушкарци – у 2016. години преко 90 одсто свих чланова су били мушкарци. У Одељењу друштвених наука нема ниједне жене. На руководећим местима мушкарци су далеко бројнији, што значи да је у њиховим рукама моћ.
„Родна равноправност подразумева да жене и мушкарци имају једнаке могућности, права и обавезе у свом друштвеном, професионалном и породичном окружењу. Родна равноправност је услов одрживог развоја с циљем да грађанке и грађани живе у срећнијем и модернијем друштву у коме и жене и мушкарци имају једнак приступ ресурсима и једнако располажу оствареним резултатима, односно где је однос моћи изједначен“, једна је од дефиниција родне равноправности.
Статистика оповргава горепоменуту дефиницију – жене у Србији код куће раде двоструко више од мушкараца, укупно четири сата и 36 минута по дану. Највише времена потроше на припремање оброка и кување, одржавање домаћинства и бригу о деци и старима, а одлазе и на посао, због гега су двоструко запослене.
Стереотипи и предрасуде и даље су на снази, па се често може чути „да је жени место за шпоретом, са варјачом у рукама“, „да је њен посао да буде лепа“, и да како је рекао један од прототипова Балканског мушкарца да супруга њега не пита где иде и када ће да се врати, а она не треба да иде нигде без своје деце и без мужа. „Са другарицама излази када ја оценим да је прикладан датум“, закључује протопип Балканског мушкарца.
Дакле, драге даме 8. март није дан за славље, него за наставак борбе за права која нам припадају рођењем. Да бисмо промениле нешто требаће нам много храбрости и снаге, инспирисане Ларом Цеткин и њеном бескомпромисном борбом за женска права. Мислим да је за почетак важно да признамо себи колико је лепо бити жена и да се, и поред свега, добро осећамо у својој кожи.