Мобилни телефон је као дрога, његова употреба се мора ограничити

Деца која се превише „друже“ са мобилним телефоном, имаће недовољно развијене дубоке делове мозга и трајно смањење когнитивних способности, јер је телефони као дрога, оценио је др Ранко Рајовић, оснивач Менсе, интерниста и стручњак за рани развој дечије интелигенције, који је гостовао у Панчеву, у понедељак, 4. новембра.

Предавање на тему „Предности и замке нових технологија“ оранизовано је у сарадњи са Kабинетом министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој у десет градова Србије.

Рајовић је пред пуном салом заинтересованих родитеља Културног центра Панчево објаснио да нове технологије, а то су видео игрице и телефони, не активирају важне делове мозга што доводи до трајног оштећења.

Појаснио је шта се дешава у мозгу детета док игра игрицу:

„Када пређе ниво у организму се лучи хормон ендорфин, док игра следећи ниво дете је пуно ишчекивања – тада се лучи допамин. Како се тај процес понавља, долазимо до тога да за 10 минута дете добије пет доза допамина, и пет доза ендорфина, за које је иначе нормално да се луче једном, два пута дневно. Допамински рецептори у мозгу се зову морфијумски, и стварају болест зависности, а ми (родитељи) отварамо те рецепторе деци“, истакао је Рајовић.

Због тога, како каже, он се залаже за укидање мобилних телефона до 10. године.

Навео је податак да педесет посто деце у Србији има развојне сметње пре поласка у школу, а развој мозга је одговорност родитеља. За развој су важни и генетика и окружење, смтара доктор.

Пракса показује да је у Србији, али и у Панчеву свака нова генерација првака мало лошија у односу на претходне – речник им је сиромашнији, знање слабије, концентрација мања, моторика слабија.

Према његовим речима, главна функција мозга је преживљавање. Мозак воли да учи – када нешто ново научимо мозак добија награду – ендорфин, због тога смо срећни када усвајамо нове вештине.

Због чега онда деца не воле да иду у школу и да уче? То су показала и истраживања које је Рајовић споровдио – деца до трећег разреда воле да иду у школу, а већ 40 одсто четвртака је одговорило да нерадо иду у школу.

„Грешка је у систему јер их школа учи репродуктивном знању, а не функционалном. Другопоменути начин усвајања информација учи децу да мисле, а то је оно што ће им требати у будућности“.

„Нестају занимања у којима не треба да се мисли. Данас од 10 најтраженијих занимања девет није постојало, и скоро сва су везана за компјутер и размишљање“, рекао је Рајовић и додао да нове технологије се морају пратити, али да границе морају да постоје.

У овом веома занимљивом и интерактивном предавању, родитељи су могли на лицу места да сазнају шта подразумева функционално знање, јер су са предавачем учестовали у сазнавању појединих чињеница. Закључак је да је размена идеја, много забавнији начин стицања знања, те да на тај начин треба радити и са децом у школи. Веома је важно децу не критиковати ако дају погрешан одоговр, већ их охрабрити за сваку нову идеју.

„Учење треба да личи на игру“, једноставно је објаснио др Рајовић.

Др Ранко Рајовић је специјалиста интерне медицине, магистар неуроендокринологије и неурофизиологије и доктор спортских наука. Аутор је НТЦ програма учења који се спроводи у 20 држава Европе, а у 7 је акредитован од стране министарства образовања. Урађено је неколико ЕУ пројеката заснованих на НТЦ програму: ТЕМПУС (Велика Британија – Словенија, Италија, Шпанија); ИПА ЦБЦ (Румунија, Србија, Црна Гора и Хрватска); Ерасмус (Словенија, Чешка , Словачка и Србија). Оснивач је Менсе у 5 држава, а од 2002. године је и члан комитета међународне Менсе за даровиту децу (председник 2010 – 2012). Сарадник је УНИЦЕФ-а. Добио је признање међународне Менсе (MERF – Mensa education and research foundation) за интелектуални допринос друштву (2015). Ради на Педагошком факултету у Копру у Словенији (област неуронауке у васпитању и образовању).

У Панчеву ће се НТЦ радионице за децу предшколског узраста одржавати у поподневним часовима у просторијама вртића ПУ „Дечја радост“, а за децу нижег основношколског узраста у ОШ „Јован Јовановић Змај“.