Извештај и анализа рада Прихватилишту за жене и децу жртве насиља Панчево у 2020. години

Младе жене између 18 и 30 година и деца до две године најчешће збрињавани у Сигурној кући

Као и претходних година, у разговорима са децом и мајкама упадљиво је да су сва деца била изложена не само емоционалном насиљу, већ и директном психолошком и физичком насиљу од стране очева, а у неким случајевима и од мајки.

Током 2020. године у Прихватилишту за жене и децу жртве насиља – Сигурној кући Панчево, збринуто је 52 корисника, од тога 24 жене и 28 деце, показују подаци Центра за социјални рад Солидарност Панчево, који руководи Прихватилиштем.

Подаци објављени у оквиру Извештаја о пословању Центра у 2020. години, показују и да је од укупног броја корисника, њих 11 боравило у Сигурној кући и током 2019. године, а наставило боравак током прошле године. Од 20 примљених жена, три су биле малолетне. Максималан број корисника током године је био 16, што је за једна више од капацитета Сигурне куће, о чему је обавештено надежно миснистарство. Од половине марта број корисника је значајно опао због отежаног начина пријема услед епидемије вируса Ковид-19, пише у Извештају.

Према изјавама неких корисница, изолација и органичено кретање су их у многоме подсећали на насилничко понашање.

Сигурна кућа Панчево збрињава жене са територије Јужнобанатског округа – Панчево, Ковин, Ковачица, Опово, Алибунар, Пландиште и Вршац. Највећи број корисника је упућен са територије града Панчева (14 жена са 12 деце). Исти је број корисника који долазе из града и са територије насељених места.

Што се тиче образовног нивоа, највећи број смештених жена имало је основну школу (45 одсто), или незавршену основу школу (25 одсто). Средњу школу је завршило 20 одсто жена, и једна вишу. Међу њима две жене су биле запослене, што је у промењеним условима боравка због епидемије корона вируса, била мана због кретања корисница, а та чињеница је и отежала запошљаваље збринутих жена. Велики је број жена које нису могле да се радно ангажују јер су имале децу млађу од годину дана (осам жена или 33,3 осто). У Извештају се напомиње да је и даље упадљува потреба за системском и додатном подршком у запошљавању жена, евентуално обезбеђивањем услова за рад од куће.

Мањи број жена користи право на новчану социјалну помоћ, а већи део је без икаквог прихода, често и без материјалне подршке сродника.

Када је у питању узраст, највећи број жена смештених у Сигурнoj кући је имало између 18 и 30 година (50 одсто), док жена старијих од 55 године прошле године није било.

Највећи број њих је смештен за малолетном децом (њих 16, а шест без), узраста од 0 до 2 године и од 6 до 10 година. Сва смештена деца наводе обилке злостављања од стране очева, било да спонтано говоре о томе как осу се очеви понашали према њима било да о томе говоре браћа и сестре или мајке.

Већина жена смештено је због претпљеног насиља (85 одсто) из ванбрачне заједнице, а мањи проценат је био у браку (22 одсто).

Насиље од партнера претпрело је скоро 90 одсто смештених жена у Прихватилишту.

Ради заштите од насиља од стране оца смештена је једна жена, а ради заштите од стране свекрве реализована су два пријема.

Највећи број жена и деце боравили су у Сигурној кући до 10 дана, затим до месец дана, и до три месеца.

Као и претходних година, у разговорима са децом и мајкама упадљиво је да су сва деца била изложена не само емоционалном насиљу, већ и директном психолошком и физичком насиљу од стране очева, а у неким случајевима и од мајки.

Од укупног броја корисница њих седам се одлучило да покрене неки од судских поступака невезано за изречене хитне мере. Кривични поступак за насиље у породици покренут је за шест жена смештених у Прихватилишту. Током пријема на смештај и пријаве насиља полицији, у 17 случајева су изречене хитне мере, а продужаване су у 14 случајева. Кршење хитних мера пријављено је у пет случајева.

Од укупног броја жена које су током 2020. године боравиле у Сигурној кући, већи број њих се није вратио у насилну заједницу – 80 одсто, што је више него претходних година.

Три кориснице су се осамосталиле, седам је наставило живот са члановима породице, а њих четири је нашло други начин збрињавања. У насилну заједницу су се вратиле две жене.

Укупан број СОС позива током прошле године је 242. Од тога 132 позива су била везана за неки облик претпрљеног насиља, што је увећање у односу на претходне године.

СОС телефон су углавном позивале жене – њих 195. Најчешће су пријављиване одрасле особе мушког пола – у 92 одсто случајева, а најчешће су насиље вршили њихови партнери – у 68 одсто случајева.

Током прошле године, као и претходних, Сигурна кућа је имала проблема са недостатком простором. Прихвалитилиште се налази у објекту површне 270 квадратних метара. Лоцирана је на месту непознатом јавности, ради безбедности. Има пет спаваћих соба, заједничку кухињу и трпезарију. Како би се надокандио проблем простора 2017. године је изграђен летњиковац где су организавне радно-окупацион терапије током пролећа и лета.

Недостатак простора који је утврђен током лиценцирања и који је основна препрека у продужавању лиценце, која је истекла ове године, још није отклоњен, напомиње се у Извештају.

У 2020. години захваљујући удружењу Друштво за побољшање положаја вунерабилних група је на јавном конкурсу Министарства саобраћаја и инфраструктур добило средства за прву фазу проширења Сигурне куће. Доградња је почела са извесним закашњењем, а очекује се и учешће града Панчева у тој реконструкцији. Како ће приоритет у раду Сигурне куће ове године бити обезбеђивање услова за обанављање лицненце, планира се и обезбеђивање средстава за завршетак доградње објекта и опремање. Уочена је потреба да се издвоји простор за потрбе школске деце.

Када је у питању број стално запослених у Прихватилишту (четири), он је како пише у Извештају недовољан за покривање радног времена Куће. Наводи се и да иако је квалитет сарадње са инстутицијама унапређен у односу на претходну годину, и даље је приметан недовољно сензибилисан став према женама са искуством насиља. У наредној години, Сигурна кућа ће се посветити откањању потешкоћа у сарадњи са другим институцијама укљученим у заштиту корнсика, и радити на обогаћивању програм рада активностима и промоцијом економског оснаживања жена, у сислу преусмеравања на онлајн обучавање.

 

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress