Медијски радници: унапредити јавно информисање у Панчеву, анкетирани грађани задовољни информисањем

Свега петнаестак људи присуствовало је у уторак, 13. марта,  у Малој сали Савеза самосталних синдиката у Панчеву, јавној дебати о стању медија и квалитету информисања грађана, коју је организовала Станко Ћурувија фондација.

Како би омогућила да се током медијске реформе чује глас локаних заједница и како би њихов глас пренела државним институцијама које раде на новој медијској стратегији, Славко Ћурувија фондација, у сарадњи са Америчком агенцијом за међународни развој (УСАИД), серијом разговора и јавних трибина прикупља искуства која су досад имали грађани, новинари, уредници, власници медија и представници локалне самоуправе у спровођењу медијске реформе. У пројекту учествује шест градова: Пожаревц, Суботица, Нови Пазар, Лесковац и Ужице.

Представници фондације разговарали су са локалним новинарима и новинаркама током два сусрета. Из тих разговора проистекли су закључци и препоруке за које ће се фондација залагати да буду узети у обзир приликом дефинисања нове Медијске стратегије.

У консултацијама је учествовало пет новинара и новинрки, као и представници цивилног друштва, док се редакције РТВ Панчева, Панчевца нису одазвали позиву. Такође, Градска управа Панчево која важи за једну од транспарентнијих у Србији, није одговорила на позив Славко Ћурувија фондација на разговоре, а нису дошли ни на јавну дебату.

Организатори кажу да је уз Пожаревац Панчево једини град који није имао представнике Градске управе.

На јавној дебати учествовали су: Јована Штетин, новинарка Н1 телевизије, Снежана Ћурувија, Refraction team, Илир Гаши, програмски директор Славко Ћурувија фондације и Ненад Живковић, новинар сајта Панчево Си Ти. Дебату ће модерирати Ивана Стевановић, програмска менаџерка Славко Ћурувија фондације.

Илир Гаши је представио анкету које је Славко Ћурувија фондација телефонски спровела међу 200 грађана и грађанки Панчева. Резултати показују да се највише информишу преко националних медија (74 одсто), затим преко локалне телевизије (65 одсто), Панчевац чита 29 одсто, а портале 23 одсто. Неформално се информише, преко пријатеља и комшија, чак 29 одсто. Када је реч о задовољству јавног информисања у граду, грађани и грађанке су прилично задовољни информисањем – одличан (19 одсто), врло добро (33), добро (34 одсто).

Најпожељније теме за грађанке и грађане су: култура (56 одсто), привреда (49 одсто), пољопривреда (48 одсто), комуналне теме (43 одсто)…

Ненад Живковић је оценио да су проблеми у панчевачком новинарство далеко већи од оног што истраживање може да покаже.

„Добро је у сваком случају да је фондација организовала овакав скуп јер су овакви догађаји неопходни нашој бранши, свуда у Србији и у Панчево да бисмо направили пресек где смо и куда требамо да идемо. Новинарство е оптерећно великим бројем проблема, постоје различити видови уцена, цензуре, аутоцензуре, корупције, и чуди ме изостанак одговора нас као професионалаца. Мало кад успе професија да се одбрани“, рекао је Живковић.

Панчевка Јована Штетин, која ради на Н1 телевизији објаснила је колико су локалне теме застуљене у националним медијима.

„Постоји простор, али за велике теме. До нас дођу и друге теме из Панчева, али се често деси да их скрајне нека друга, важннија тема или догађај који се деси углавном у Београду. Ретко ће се локални догађаји наћи у централним инфоративним емисијама, осим уколико не прате државне званичнике“, испричала је Јована.

Снежана Ћурувија истакла је да је драстично погоршан квалитет инфоримација из панчевачких медија, смањен је број новинара којима представници удружења грађана могу да се обрате, а према њеним речима мањи је и квалитет медијских садржаја, који су често без критичких осврта.

Учесници скупа сложили су се да је Панчеву потребно боље јавно информисање, а да су грађани и грађанке, односно конзументи тих медијских садржаја, без поверења, али и да су равнодушни.

Новинари и новинарке су се осврнули и на пројектно финансирање меидја у Панчеву, која је доживела дебакл. Оцена је да се квалитет јавног информисања након медијске реформе, и приватизације РТВ Панчева и недељника „Панчевац“, у константном паду.

Осим малог броја онлајн медија, грађани и грађанке немају више извора информација. Квалитетнији медијски садржаји, поштена расподела новца у оквиру пројектног суфинансирања медијских садржаја, солидарност међу панчевачким колегама, и њихово умрежавање, неки су од предлога за унапређење јавног информисања на локалу.