Медијска коалиција: Неприхватљиве измене Нацрта Медијске стратегије

За новинарска и медијска удружења апсолутно су неприхватљиве измене Нацрта Медијске стратегије, као и начин на који су оне укључене у радни документ. У заједничком саопштењу Независно удружење новинара Србије, Независно удружење новинара Војводине, Асоцијација онлајн медија, Асоцијација независних електронских медија, Асоцијација локалних издавача „Локал прес“, Асоцијација медија наводе да је Влада Србије тиме довела у питање вишемесечни рад медијских експерата у Радној групи која је припремила овај акт.

„Нажалост, овим су се обистиниле и наше сумње да је формирање Радне групе властима у Србији послужило само као параван и стварање илузије о демократичности процеса дефинисања медијске регулативе, а све како би се према европским и другим међународним званичницима наши политички актери приказали отворенима за дијалог са медијском заједницом“.

У Нацрту Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији који је утврдила Влада Србије из првобитног текста избачени су кључни предлози Радне групе који се односе на смањење утицаја на уређивачку политику јавних медијских сервиса, као и медија чији су оснивачи национални савети националних мањина. Такође, избачене су и одредбе које су се односиле на деполитизацију РЕМ-а.

Влада није прихватила предлог о реформисању начина избора управних одбора јавних сервиса, а одбачена је и идеја о томе да се без давања сагласности запослених у редакцији не могу именовати и разрешити главни и одговорни уредници медија чији су оснивачи национални савети националних мањина.

Између осталог, одбачен је предлог да се искључи надлежни Одбор за културу и информисање Скупштине Србије из процеса предлагања чланова Савета РЕМ-а, као и предлог да се из процеса усвајања Статута РЕМ-а, његовог финансијског плана и подзаконских аката искључи скупштина и органи извршне власти.

„Заправо, овим се показало да су за власт у Србији најспорнији они стандарди који омогућавају остваривање интереса јавности на слободно и објективно информисање, те да по сваку цену намеравају да задрже политичку контролу над јавним медијским сервисима и регулатиорним телом“, наводе представници новинарских удружења.

Они упозоравају да је и нови предлог за законско дефинисање цензуре нарочито опасан јер законско дефинисање оставља могућност проналажења нових метода за цензуру, који неће бити обухваћени законом. На тај начин ће цензура моћи да се врши на све друге начине осим оних који су законом прописани као забрањени.

Непрофесионални однос према медијској заједници, како стоји у саопштењу, огледа се и у томе што су у текст Стратегије унете и такве нове одредбе за које образложење буквално гласи: „причала са колегама“. Тај „аргумент“ за Владу Србије валиднији је од стручних образложења чланова Радне групе, који, уз то, упркос првобитном договору нису ни консултовани око пристиглих предлога током јавне расправе.

Очигледно је из Нацрта и да је Влада решила да игнорише и Савет за штампу, јер се у предложеним одредбама наводи неко саморегулаторно тело иако је Савет једино које постоји, а уједно се на више места позива на Кодекс новинара, документ којем снагу управо даје Савет.

Указује се, такође, да се и у актуелном Извештају Европске комисије управо апострофирају она питања која су и новинарска и медијска удружења кроз рад у Радној групи исткала као кључна, а управо је те одредбе Влада Србије избацила из стратегије.

Усвојени Нацрт стратегије није документ иза којег могу стати чланови Радне групе доле потписаних новинарских и медијских удружења. То је искључиво документ Владе Србије којим је она на себе преузела да неке области уреди, или можда и не уреди.

Медијска и новинарска удружења ће о овом процесу, у којем је обесмишљен рад медијске заједнице у дефинисању нове медијске стратегије обавестити и Европску комисију и друге релевантне домаће и међународне организације.