Истраживање БИРН-а и НУНС-а „Послови 1 на 1 са државом"

Које медије финансирају панчевачка јавна предузећа?

Како су у питању директни уговори, без претходних процедура, није јасан критеријум одабира медија с којима се склапа уговор, шта их кандидује као најбољи избор – да ли је то велика гледаност/читаност/посећеност, квалитет продукције или наклоњеност/ненаклоњеност структурама власти у редовним извештавањима.

Четири панчевачка јавна предузећа су током 2019. и 2020. године, потрошила око три милиона динара на информисање и рекламе. То показују подаци до којих су дошли Балканска истраживачка мрежа(БИРН) и Независно удружење новинара Србије (НУНС), у оквиру истраживања о државном финансирању медија путем директног улагања, под називом Послови 1 на 1 са државом„, а објављује их Панпрес. Сав новац са рачуна панчевачких јавних предузећа отишао је у руке медијима који су и ранијих година добијали новац и који су наклоњени властима у извештавању.

Више од половине укупног новца добио је издавач портала epancevo.rs, Open view доо из Вршца – око 1, 7 милиона динара, а добро је прошао и Старт прес, издавач недељника Старт 013 (223.500 динара), као и недељник Панчевац (212.000 динара), док је мањи део новца додељен Креативном културном клубу, издавачу Старчевачких новина (160.000 динара), и РТВ Панчево (22.368 динара).

Према прикупљеним подацима, јавно-комунална предузећа „Младост“, „Водовод и канализација“,и „Зеленило“, као и јавно предузеће „Урбанизам“, новац обезбеђен за рекламу дали су: Старчевачким новинама, недељницима Старт 013 и Панчевац, порталу epancevo.rs, и РТВ Панчево.

Истраживачи и истраживачице БИРН-а затражили су и од Градске управа града Панчева уговоре и наруџбенице са медијима, али документацију нису добили, иако је локална самоуправа дописом продужила рок за доставу информација са 15 на 40 дана.

Подаци показују и да је настављена пракса додељивања средстава истим медијима као и у претходном периоду, од 2016. до 2018. године, како је пре две године открила Цензоловка. Ипак, „победичкој петорци“, у 2019. и 2020. години придружиле су се и Старчевачке новине, у којима такође немогуће наићи на критичку мисао.

Почетком 2020. године ЈКП „Младост“ закључило је уговор са фирмом Open view доо из Вршца, којој је за редовну промоцију услуга спортских и других активности на теренима и објектима тог предузећа, уплаћено 597.600 динара са пдв-ом.

Прошле године Open view је профитирао и у јавном предузећу „Урбанизам“ и у ЈКП „Водовод и канализација“. Са првопоменутим предузећем закључили су уговор о пружању услуга маркетиншког представљања и публиковања активности предузећа за 2020. годину у износу од 499.998 динара са пдв-ом. Уговором се извршилац обавезао да медијски прати активности и рад наручиоца, објављује и публикује вести и догађаје од значаја за његов рад као и све врсте сервисних информација до краја године. Како пише у допису ЈП „Урбанизам“ овај уговор закључен је без поступка јавне набавке, с обзиром на вредност услуга која је мања од 500.000 динара.

И ЈКП „Водовод и канализација“ је било дарежљиво према истој фирми и медију – Open view и порталу epancevo.rs. Петог марта 2020. потписана је наруџбеница ради набавке услуге рекламе и пропаганде вредна 597.600 динара са пдв-ом. Open view се обавезао да ће емитовати пропагандни садржај, те да ће пратити и оглашавати информација о редовним активностима предузећа, и објављивати директне рекламе путем банера.

Водовод је прошле године новац за рекламу дао и Креативном културном клубу, односно Старчевачким новинама, у износу од 100.000 динара, за обавештења и огласе. Са Старт пресом уговор је закључен још у августу 2012. године, до даљег на износ од 4.500 динара месечно, за праћење активности предузећа. Прошле године су зарадили 58.500 динара.

ЈКП „Зеленило“ није имало тендере за медијске услуге, већ су такође користили наруџбенице. Изводи из аналитичких картица у које смо имали увид, показују да је током 2020. године Креативном културном клубу, уплаћивано сваког месеца по 5.000 динара за огласе и рекламу, што је укупно 60.000 динара. Од Зеленила новац су добили и стари знанци – Старт прес (издавач недељних новина Старт 013), Панчевац и РТВ Панчево. Недељнику Панчевац током 2019. и 2020. године уплаћено је на име огласа преко 212.000 динара, док је РТВ Панчево доста скромније прошло – крајем 2019. године уплаћена је честитка за новогодишње празнике у износу од 22.368 динара са ПДВ-ом. Старт прес је месечно током 2019. и 2020. године добио од Зеленила 165.000 динара за услугу ПТС како пише на једној достављеној фактури.

Поменуто истраживање БИРН-а и НУНС-а показало је да више од 55 милиона динара јавног новца потрошено на директне уговоре којима јавне институције и предузећа наручују медијске услуге.

Мониторинг је показао да највећи број јавних предузећа наручује огласе, промоцију, маркетинг, јавне кампање и слично путем овог механизма који не предвиђа никакав јавни или компететивни процес пре доделе уговора. Овакви послови са медијима, напомиње се у истраживању, додатно могу да утичу на перцепцију информација, јер се промотивни садржај може представити као новинарски и довести грађане у заблуду.

Истраживање је урађено на узорку од 20 градова са највећим бројем становника (обухваћене су локалне самоуправе и јавна/јавно-комунална предузећа) као и 10 министарстава/канцеларија. Анализирано је 199 уговора које је реализовало 95 медија током 2020. године. Најскупљи уговори вреде и по више десетина милиона динара, док најмањи не прелазе десетак хиљада. Милионским износима могу да се надају само национални и регионални електронски медији, док су услуге које пружају остали локални и онлајн медији заправо јако јефтине.

За овај начин финансирања медија карактеристично је да се не расписује јавни позив; да не постоје јавно доступни критеријуми за одабир медија који ће пружити одређену услугу; о додели услуга одлучује се
дискреционо, нема независне комисије; не постоје јавно доступни документи, уговори који су потписани
са медијима који су добитници; не постоје јавно доступни извештаји о реализацији медијске услуге; жалбени механизам, као и права и обавезе, регулишу се појединачним уговорима.

Неконтролисано и нетранспарентно државно финансирање, а нарочито директно уговарање које се одвија у законској „сивој зони“, има негативан утицај на медијско тржиште, наводи се у истраживању. Овај проблем
констатован је и у Медијској стратегији (Стратегији развоја система јавног информисања у Републици Србији за период 2020-2025. године) у којој се наводи да „путем механизама државне помоћи (пројектно суфинансирање), јавних набавки, уговора о пословној сарадњи јавног сектора и (издавача) медија, нетранспарентна и нејасна кредитирања пореских и других обавеза (издавача) медија према јавном сектору, те други видови (посредног и непосредног) финансирања медија и даље у великој мери утичу на тржиште“.

Како су у питању директни уговори, без претходних процедура, није јасан критеријум одабира медија с којима се склапа уговор, шта их кандидује као најбољи избор – да ли је то велика гледаност/читаност/посећеност, квалитет продукције или наклоњеност/ненаклоњеност структурама власти у редовним извештавањима.

Индикативно је, како пише у истраживању, да су медијске куће, добитнице уговора, по уређивачкој политици (на пример, Пинк) или директним или индиректним власничким везама (на пример, Студио Б, РТ Крагујевац, Новосадске ТВ и сл.) блиске владајућој странци и у стручној јавности означене као главни носиоци пропаганде. Директни уговори су још један начин да се ови медији награде за лојалност и „пријатељско“ извештавање тако што ће имати отворен пут и ка овој линији буџетског новца, сматрају аутори публикације.

Колико је цео процес нетранспарентан говори и искуство истраживача БИРН-а да готово ништа од података нису нашли на званичним сајтовима институција и јавних/јавно-комуналних предузећа, па је тако целокупна
документација за потребе истраживања прикупљена на основу захтева за приступ информацијама од јавног значаја. Уговори са описом наручених услуга и обавезама обе стране, као и рачуни за спровођење конкретних услуга су једина документација, а по правилу врло су ретки: извештаји о реализацији (уговори који су им били доступни у току истраживања показују да тек понеке институције траже извештај као услов за плаћање рачуна); економске анализе потреба за оглашавањем и потрошњом новца за услуге оглашавања; анализе медијског и оглашивачког система; и доступних понуђача за одређени тип посла.

У оквиру истраживања дате су и препоруке држави, медијима, али и локалним самопоуправама како да унапреде процес директног уговарања.

Пре свега неопходно је донети интерне прописе који осигуравају транспарентност, ефикасност, економичност у потрошњи новца.

У осмишљавању ових процедура водити се правилима која се примењују за јавне набавке. Осигурати јавност и приступ информацијама у вези са овим уговорима, кроз постојеће канале комуникације (на пример, званична веб презентација, информатор о раду и сл.). Спроводити економске анализе и анализе потреба које ће указати на најекономичнији и најефикаснији начин потрошње новца за оглашавање и куповину медијских услуга. Након спроведене анализе, потрошњу за ове услуге предвидети у годишњим буџетима (у текућој за наредну годину). Уредити систем евалуације и извештавања о квалитету наручених услуга, као и о наменски потрошеном новцу. Услуге снимања седница скупштине наручивати путем јавних набавки, не директним уговарањем. Потрошњу за овај тип услуга редовно пријављивати Регистру медија, у складу са Законом о јавном информисању и медијима.

 

Ивана Предић

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress
%d bloggers like this: