Јавно-приватна партнерства у Граду Панчеву ускоро у четири области
Сарадња јавног и приватног сектора ради изградње нове инфраструктуре од јавног интереса, нови је тренд у нашој земљи. Разлог за удруживање лежи у чињеници да потребна улагања за изградњу путева, инфраструктуре у области водоснабдевања, управљања отпадом, грејања и друго, често превазилазе капацитете задуживања јавног сектора.
После неколико година планирања, Град Панчево је у новембру 2018. године покренуо процес јавног-приватног партнерства у неколико области. Одлуке о почетку спровођења тог процеса у области јавног превоза на територији Града Панчева, реконструкције и дугорочног одржавања јавног осветљења, финансирања изградње и управљања постројењем за прераду комуналног отпада и финансирања изградње и одржавању локалних путева, усвојили су 19. новембра прошле године одборници Скупштине Града, чиме је званично и започет тај процес.
Приоритети градских власти су реализација јавно-приватног партнерства у области јавног предузећа и у области јавног превоза, који би требало да буду спроведени током ове године. Конкретни кораци већ су направљени – израђен је Предлог пројекта јавно-приватног партнерства реконструкције и дугогодишњег одржавања система јавног осветљења на територији Града Панчева применом мера уштеде енергије, о којем ће се, након позитивног мишљења републичке Комисије за јавно-приватна партнерства, изјашњавати одборници Града на предстојећој седници Скупштине, у четвртак, 7. фебруара. Следи расписивање тендера, избор извођача, потписивање уговора и његова реализација.
Писање пројекта у области у јавног превоза је у току, и према речима Саше Павлова, градоначелника Града Панчева, ускоро би требао да угледа светлост дана, а већ у јуну, уколико све буде текло по плану, може се очекивати јавна набавка, а до краја године и остварење пројекта.
Град је ушао у јавно-приватна партнерства због смањења притиска на локални буџет, с једне стране, али и због инфраструктурних улагања, које град, како каже Павлов, не може да финансира из буџета. С друге стране, реализацијом ЈПП у области јавног осветљења град ће годишње уштедети најмање 50.000 евра.
Зашто јавно-приватно партнерство?
Јавно-приватно партнерство у смислу Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама, који је донет 2011. године, представља дугорочну сарадња између јавног и приватног партнера ради обезбеђивања финансирања, изградње, реконструкције, управљања или одржавања инфраструктурних и других објеката од јавног значаја и пружања услуга од јавног значаја, које може бити уговорно или институционално.
Јавни партнер може бити јавно предузеће, јединица локалне самоуправе, покрајински или републички органи извршне власти, на челу са Владом Републике Србије.
Уговор се може закључити на период од пет до 50 година, а у Србији готово сваки већи град има одобрени пројекат или ради на изради неке идеје о ЈПП. Преко две трећине су пројекти лед расвете и превоза путника. Остали пројекти су из области грејања, управљања отпадом, изградње паркинга, гаража, преузимања државних апотека…
Јавно-приватно партнерство се може спровести са или без концесија. Код коцесија јавним уговором је уређено комерцијално коришћење природног богатства, добра у општој употреби која су у јавној својини, односно добра у својини јавног тела или обављање делатности од општег интереса које јавни партнер уступа приватном партнеру, на одређено време, под посебно прописаним условима, уз плаћање концесионе накнаде од стране приватног, односно јавног партнера, при чему приватни партнер сноси ризик везан за комерцијално коришћење предмета концесије. Посебни облици концесије су концесија за јавне радове и концесија за јавне услуге.
Према мишљењу др Владимира Васиљева, који је 2016. године докторирао на Факултету политичких наука на теми јавно-приватног партнерства, и који је на челу прве специјализоване консултантске куће која ради искључиво пројекте ЈПП, да би ЈПП модел функционисао, потребна су три услова: јака правна држава, независно правосуђе и слободно тржиште. Такви услови готово не постоје ни у развијеном свету данас, али позитивних примера ипак има, каже Васиљев.
„Србија никада није имала ни један од три услова за ЈПП модел, а данас је на најудаљенијој тачки од правне државе, независног судства и слободног тржишта. У таквом окружењу ЈПП модел може да резултира само заменом државних за приватне монополе. Влада је у Закону о ЈПП и концесијама једноставно изузела саму себе од примене тог закона, јер су у члану 3. предвидели да се међудржавни споразуми склапају директном погодбом. То значи да најкрупнији послови заобилазе сваки закон, транспарентност и јавну набавку, што је све у супротности са европским законодавством, са којим се наводно усклађујемо”, оцењује наш саговорник.
Илуструјући претходне тврдње, он наводи примере тајних уговора (Етихад, Железара Смедерево, закуп пољопривредног земљишта, итд.), концесије без Студије оправданости (Аеродром „Никола Тесла”), пројекти без урбанистичких решења (БГ на води) и бројни мањи примери континуиране нетранспарентности, која како наводи, само буди сумње на корупцију у власти.
„Има и светлих примера, јер је већина ЈПП пројеката на локалном нивоу и тиче се увођења лед расвете, што доноси уштеде за локалне буџете, али то су мрвице наспрам новца који се расипа из из републичког буџета”, сматра Васиљев.
Из мрака у ЛЕД осветљење
„Приватни партнер има само један интерес, а то је профит, што је у реду. Проблеме у ЈПП и осталим јавним набавкама праве јавни партнери, када челни партијски кадрови склапањем штетних уговора по грађане обезбеђују себи и својим играчима из приватног сектора велику финансијску корист коју плаћају грађани из буџета. Зато Београд за Нову годину светли пола године за 300 милиона динара, а светлео је не тако давно и за четири милиона динара, граде се фонтане од два милиона евра и слично, да наведем само најочигледније примере које сви знају”, додаје наш саговорник.
На питање шта ЈПП конкретно значи за грађане и грађанке, да ли се могу надати квалитетнијој услузи и мањим ценама, Васиљев одговара да ЈПП може да значи за грађане пуно, да комуналне услуге могу бити квалитетније, али не морају, те да све зависи од система у којем се ЈПП модел примењује.
„Град Сандy Спрингс у САД је комплетну јавну управу и све службе града осим ватрогасаца и хитне помоћи поверио преко ЈПП модела приватној фирми. За годину дана је град функционисао боље у свакој мереној категорији, а приватна фирма је то урадила са 29 милона долара, док је град за исти посао раније трошио 46 милиона долара. Али то је могуће у САД, где влада капитализам, а свест људи је потпуно супротна од социјалистичке свести нашег народа“, закључује Васиљев.
Када је у питању цена комуналних услуга, њих одређује скупштина.
„То не значи да су грађани заштићени, јер скупштинска већина је гласачка машина која ради по налогу са врха и није јој никакав проблем да изгласа нешто што је на штету самих грађана. Али грађани су их и бирали па морају бити спремни да плате цену избора”, сматра Васиљев.
Због „гашења пожара“ у јавним предузећима, нема новца за улагање у инфраструктуру
Традиција субвенционисања локалних јавних предузећа не заобилази ни Град Панчево. Истраживања показују да када би она боље пословала, а локалне самоуправе мање издвајале новац за „гашење пожара” у тим предузећима, било би новца и за капиталне пројекте и улагање у инфраструктуру.
Недавна ревизија сврсисходности пословања јавних предузећа под називом „Субвенције јединица локалне самоуправе јавним предузећима”, коју је спровела Државна ревизорска институција (ДРИ) спровела у осам локалних самоуправа, међу којима је и Град Панчево, показала је да у периоду од 2015. до 2017. године све ревидиране локалне власти повећавале средства за субвенције и у највећој мери их одобравале за текуће пословање јавних предузећа, као нпр. за исплату зарада, заостала дуговања за електричну енергију, неплаћене порезе и доприносе, отпремнине, покриће губитака и друго.
„С обзиром на то да су текуће субвенције чиниле три четвртине укупних субвенција, биле су смањене могућности за унапређење развоја локалне инфраструктуре. Такође, постоји ризик да би код четвртине предузећа – корисника субвенција, редовно пословање било угрожено да нису добијали субвенције”, пише у извештају који потписује др Душко Пејовић, генерални државни ревизор.
Од 2015. до 2107. године Град Панчево је од дао субвениције јавним предузећима у износу од 905 милиона динара (текуће) и 301 милион за капиталне дотације, дакле мешто више од 1,2 милијарде динара, стоји у извештају ДРИ. Како наводе већи део средстава је коришћен за пословање и покривање губитака јавних предузећа, због чега су смањене могућности за унапређење инфраструктуре.
Текст је написан у оквиру пројекта „Транс(паре)нтније – Јавне финансије јесу наша ствар”, који реализује „Центар за образовање и транспарентност” (ЦЕТРА) из Панчева, уз помоћ и сарадњу организација „Крила наде” из Босне и Херцеговине, и организација „Фрактал” и ЦЕКОР из Србије и уз подршку Европске уније. Ставови изнети у тексту не слажу се нужно са ставовима партнера у реализацији пројекта.