Јавна предузећа: политички рингишпил и лојалност партији
„Уместо одговорности према грађанима директори јавних предузећа одговарају искључиво политичкој партији, а њихово често смењивање делује као политички рингишпил са којег на свакој седници неко силази, а неко се пење. Повремено неко добије и наградну вожњу на неком другом месту“.
На овај начин Никола Ћурчин, члан одборничке групе „Слободно Панчево“ описује систем постављања директора и в.д. директора јавних предузећа у Панчеву и њихове честе промене.
Иако још Закон о јавним предузећима из 2012. године прокламовао деполитизацију, већу транспарентност, одговорност, и професионализацију до данас политика није изашла из није јавних предузећа, како у земљи тако и у нашем граду.
Нови Закон о јавним предузећима, усвојен у фебруару 2016. године, донео је и новине међу којима су законски рок за завршетак конкурса за директоре јавних предузећа који је истекао 4. марта ове године, као и в.д. статус који може трајати највише годину дана. Ипак, и са тим чланом се манипулише тако што по истеку 12 месеци трајања в.д. стања, бира нови в.д. директора, а конкурс се или не расписује, или је расписан, али се не окончава.
У Панчеву стање је слично. Вршиоци дужности директора често не дочекају ни првих шест месеци, јер се фотеље мењају веома брзо. Најилустративнији пример је ЈКП „Хигијена”, у којој је за последњих годину и по дана промењено пет в.д. директора. Нови – стари први човек тог комуналног предузећа Александар Стевановић, који је изабран на то место по други пут крајем септембра ове године, већ је био на тој позицији, од марта 2016. до маја 2016. године, да би затим био изабран на место већника за комуналну област. Само за последњих седам година, на челу овог јавног предузећа било је девет директора.
Из фотеље у фотељу
Такође, имамо и примере ротације првих људи јавних предузећа који су променили неколико директорских фотеља за пар година – Милан Станишић је од 2012. до 2016. био директор три јавна предузећа: ЈКП „Младост“, „Хигијена“ и ЈП „Дирекција“.
Такође, дешава се и да се неки од њих постављају на месец дана, а онда дају оставке и одлазе на одговорније функције, и обезбеђују радно место у предузећу које ће их чекати када оду са високих функција. Пример је Маја Витман, која је изабрана за директорку ЈП „Дирекција“ у јулу ове године, а пре тога је била годину дана в.д. Међутим, већ месец дана касније, 20. августа се у медијима појавила вест да ће бити градска менаџерка, што је и постала, и већ 5. септембра је ступила на дужност. Како је ЈП Дирекција угашена, она је добила посао у ЈКП „Водовод и канализација“ на месту саветнице.
У ЈКП „Зеленило“, након трогодишњег директоровања, у јулу 2016. године Драган Катуца, члан СНС-а, поднео је оставку, па је на његово место именована директорка Владислава Чолић, која је била вршилац дужности непуна три месеца. Након тога за новог в. д. директора „Зеленила” постављен је Данило Бјелица, инжењер пољопривреде, који је на челу овог предузећа био до 2012. године.
И у ЈКП „Водовод и канализација“ било је промена. Од јула 2011. до августа 2012. године директорка је била Милица Радовановић, затим од августа 2012. до јула 2013. године Обрад Шијаковић, затим поново Радовановићева од јула 2013. до августа 2015. године, да би се те исте године у директорску фотељу вратио дугогодишњи директор „Водовода“ Александар Радуловић, који је и данас на том месту.
Примера има још, али заједничко за све је – партијска контрола, оцењују наши саговорници.
Златко Минић, из Транспаретности Србија каже разлог за постављање в.д. директора предузећа може бити и „да се пошаље порука да је политичка подршка крхка и да се лако може изгубити лукративна позиција“.
„Могу да претпоставим да је ограничен број кадрова од поверења који ће испуњавати партијске задатке, а који ипак испуњавају формалне услове за избор (закон захтева да в.д. испуни исте услове као и директор) на место директора. Партијски кадрови, а нарочито лако смењиви вршиоци дужности, који су свесни да их на функцији одржава само политичка (партијска) воља онога ко их је „почастио“ функцијом, често ће радити у интересу партије, испуњавати политичке задатке, уместо оно што је прописано као задатак и улога ЈП (члан 4. Закона о ЈП). То у пракси значи да ако оснивач прокламује штедњу на рачун пружања услуга, или преливање прихода ЈП у буџет на рачун инвестиција неопходних да би се систем очувао, партијски директор неће имати примедбу. Неће имати примедбу ни ако се кроз ЈП спроводи социјална политика, ако се закључују уговори о несврсисходним набавкама и слично“, објашњава Минић.
Оставке преко ноћи
Према мишљењу Николе Ћурчина, главни критеријум приликом бирања директора јавних установа није квалитет него лојалност партији што доводи до подржавања једне апсолутне партијске контроле јавног сектора.
Интерс политичке партије је апсолутан и главни код сваког руководиоца, а владајућа странка се и не труди да маскира партијски утицај. Све то има за последицу рад на `ад хок` приниципу, одсуство одговорности, и мотивације да се ради на дуже стазе. Ретко који директор дочека крај мандата на функцији, оцењује Ћурчин.
Он као проблематику види и механизам смењивања за који каже да потпуно контрадикторан:
„Власт каже да никад није боља сарадња у јавном сектору, а онда смењују оне који лоше раде. Смена изгледа тако што руководиоци поднесу оставке из личних разлога, а о томе се не расправља. Имамо само једну праву смену – директора Центра за социјални рад, а аргуменатиција је у Скупштини образложена на лично-оптужујући начин“.
Са том оценом слаже се и његов колега Ђерфи Ђандор, одборник Доста је било у локалном парламенту. Он каже да се оставке подносе преко ноћи, те да нема позива на одговорност као ни простора за критику.
„Сигуран сам да тренутна власт све позиције користи искуључиво ради приказивања моћи и сва предузећа види као плен и то у великој мери да би задовољила неке своје страначке апетите, а не са циљем да допринесе пристојном животу грађана. Континуитет вероватно и да постоји у том лошем пословању и недoвољно озбиљном приступу, стратешком развоју, већ су циљеви неки други који чак и не воде ти директори, него се на други начин спроводи политика пословања“, истиче Шандор.
Наш саговорник сматра да би требало раздвојити политичке од професионалних улога, и да треба да постоји јавни конкурс са јавним интервујима, где би и грађани могли да постављају питања. У тренутној ситуацији, према Шандоровим речима, политичари дубоко задиру у струку, бране стручњацима им да раде према својим правилима и и постављају партијске захтеве пред њих.
Ћучин каже да би сваки нови в.д директора или директор морао да представи себе и свој програм одборницима, што би се снимало и емитовало на телевизији и медијима који су добили новац за јавно информисање. На тај начин би се знало шта је урађено, а шта није и створио осећај одговорности, закључује Ћурчин.
Честе смене за последицу имају и неефикасност предузећа. Златко Минић каже да проблем настаје када партија крене да прожима ЈП по дубини, да поставља своје људе који немају стручност већ подобност на нижа руководећа места. Тада је, према његовом мишљењу угрожено функционисање ЈП и пружање услуга, а то је оно што грађани могу да непосредно осете.
„Запослени у јавном сектору су под сталним притиском да морају да доставе сигурне гласове, да би задржали посао, и у тој ситуацију не може добро да се обавља посао. Смисао јавног сектора је поптуно обесшмишљен“, сматра Никола Ћучин.
Интервенције из Градске управе
Да брза промена није добра по систем, сматра и Саша Павлов, градоначелник Панчева.
Што се тиче самих промена в.д. стања то је увек мач са две оштрице. Могуће је да брза промена не ваља пуно, јер човеку не дозвољавате услове да са својим тимом оформи неки део. Опет можда видите неке параметре рада када је боље реаговати одмах него закаснити. Све је од ситуације до ситуације, али смо ми ограничени законом који је дефинисао да в.д траје годину дана. Прибегавамо постављању в.д. директора када мењате директоре, а сматрате да у том тренутку немате неко квалитетно решење или решење које ће одговарати свим законским предусловима да буде именован по конкурсу, рекао је Павлов за наш портал.
Он је потврдио да је било интервенција из Градске управе приликом постављања и разрешења директора „ради побољшања неке комуналне услуге“:
„Ми јесмо интервенисали да дође до одређених промена у ЈКП `Хигијена` не толико због незадовољства неким претходним радом, већ због тога што претходни в.д. директора био мој непосредни сарадник и имао велики број разговора у вези са издвајањем новца за заштиту животне средине, и сматрао сам да је у том тренутку много оперативиније да настави да се бави тиме“.
Прошлог месеца Скупштина града усвојила је Одлуку о расписивању конкурса за избор директора у пет градских јавних предузећа, али не и ЈКП „Хигијене“. На питање због чега конкурс није расписан и за то предузеће, Павлов је одговорио да „још има времена за распис“.
Он је додао и да је разочаран што се мали број људи јавља на конкурсе за директоре јавно-комуналних предузећа, и да интерес за руковођењем њима очигледно не постоји.
Да би стручњаци преузели улогу директора јавних предузећа, треба их стимулисати и привући, оцењује Златко Минић.
„Конкурси који трају по годину дана или, на пример, чињеница да још није усвојен подзаконски акт који би регулисао финансијску стимулацију за (успешног) директора, или медијско промовисање в.д. директора као`особа које ће решити све проблеме` у време док конкурс траје, неће привући стручњаке да конкуришу. Углавном се унапред зна којој партији припада које ЈП/ЈКП и једино је неизвесно који партијски кадар ће доћи на чело предузећа, било као в.д. било на конкурсу, и то најчешће управо са позиције в.д.-а“, каже Митић.
Може и боље
Транспаретност Србија је недавно представила истраживање о политичком утицају у јавним предузећима, које је између осталог показало да директори често не испуњавају формалне услове прописане законом.
„То што је неко партијски функционер или партијски кадар, међутим, не мора да значи да није стручан. Као што ни чињеница да је, можда у неком ЈП за директора (било в.д. било на конкурсу) постављен неко ко дуго ради у ЈП (а на споља доведени партијски стручњак) није гаранција да је реч о стручњаку – можда је реч о неком ко је `испливао` када је његова политичка опција дошла на власт. Компетентност се може проценити на основу резултат рада – не само финансијских извештаја, већ и на основу тога како предузеће испуњава основне циљеве – обезбеђује потребе грађана, унапређује услуге, своју делатност, развија се, и евентуално остварује добит. Одговор на то питање делом се може добити праћењем годишњих планова рада, али и праћењем задовољства грађана пруженим услугама, кретањем цена, развојем нових услуга, технологија, квалитетом и обимом наплате и сл“, закључује Митић.
Судећи по броју послатих притужби и коменатрима на друштвеним мрежема, грађани сматрају да то може много боље, а сличног је мишљења и градоначелник:
„Сматрам да увек то може много боље. Мислим да више треба да испоље менаџерске способности, да обезбеде прилив средстава у својим комуналним предузећима. Да не очекују само од града новац, него да буду проактивни на терену и да тржишно пристунији, јер јако слабо ће ЈКП која живе искучиво на терет града иамти шансу да преживе неки дужи период“.