Сведочење пензионисаног полицијског инспектора о Раду радне групе за спорне приватизације

Јанковић: Писање је последња одбрана истине

У књизи „Очи у очи са политичком корупцијом“ аутор је описао своје „сусрете” са политичком корупцијом, током рада на предмету ХИП „Азотара” Панчево.

Велика је вредност, а још већа реткост, да искуства из полицијских акција инспектори Министарства унутрашњих послова, поделе с јавношћу. Због политичких опструкција, током акција прикупљања доказа у вези са спорним приватизацијама, због истине и моралне одговорности, панчевачки полицијски инспектор у пензији, Синиша Јанковић, решио је да са јавности подели своја искуства и сазанања током рада у Радној групи УКП-а за 24 спорне приватизације.

У књизи „Очи у очи са политичком корупцијом“ аутор је описао своје „сусрете” са политичком корупцијом, током рада на предмету ХИП „Азотара” Панчево. Јанковић пише о актерима политичке корупције, цитира разоворе са надређенима, и полицијске акције које је политка зауставила.

На промоцији овог аутентичног штива, која је одржана у понедељак, 16. децембра, у кафе Клубу „Купе”, малобројна публика могла је да сазна занимљиве детаље из делокруга рада МУП-а. Трибину је организовала Грађанска акција Панчево, а са аутором су разговарале Милица Шарић, уредница и Анђела Миливојевић, новинарка Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), који се бавио спорним приватизацијама.

Одлуку да напише књигу, Јанковић је донео још 2010. године, када се први пут сусрео са политичком корупцијом и опструкцијама, приликом истаживања криминалитета у панчевачкој фабрици ХИП Азотара”, у вези са регресираним и нерегресираним ђубривом. У књизи он наводи да је писање последња одбрана истине.

„Када је корупција стигла до политике и власти, почеле су опструкције. Било је бар 10 таквих метода, које су нам сервирали надређени. Обустављали су истраге, тражили додатне извептаје, бирократске контроле. Ушли смо у срж корупције, имали смо их у шаци, али одлука је била политичка, да се све то заустави”, сведочи Јанковић.

Две године касније постаје члан Радне групе. Њу је чинило чак 100 људи из целе Србије, који су сада радили у Београду. С обзиром да на чело државе долази нова власт, чији је приоритет био борба против корупције и криминала, долази до преокрета и периода када инспектори имају сву слободу да раде свој посао, као и логистичку подршку. Изгледало је као да је се држава заиста спремна да се избори са корупцијом.

„Служби је враћен углед, а ми смо третирани као богови. Све што смо тражили било би нам одмах испуњено, од аутомобила, до људи. У том перидоу чак сам и ја поверовао да је борба права. Почела су и прва хапшења – министри Оливер Дулић и Саша Драгин, па Мирослав Мишковић”, описује Јанковић ситуацију у МУП-у током 2012. године.

Ипак, бајка није дуго трајала. Већ крајем 2012. године, почела је тиха опструкција, која је на крају довела до гашења Радне групе, и поред великих резултата. У јавности је изношен аргумент да Радна група много кошта – 1,5 милиона евра. Ипак, много више од те суме, била је штета коју су инспектори открили од чак две милијарде евра.

Према Јанковићем речима преломан тренутак, када највиши државни напушта дотадашњи одлучан начин борбе против корупције, јесте састанак Дачића, Вучића, и Бајатовића о цени гаса, у децембру 2012. године, након чега се све преокренуло.

Одузета су нам возила, избачени смо из канцеларија, одузете су нам привилегије. Коначно Радна група је расформирана 2014. године, и сви инспектори су требали да се врате у своје матичне јединице. Мој повратак у ПУ Панчево није био лак. Доживео сам тортуру и на само 10 месеци од пензије, више нисам могао да крочим у просторије у којима сам провео три деценије”, прича Синиша Јанковић.

На оптужници за спорну трговину ђубривом у „ХИП Азотара”, нашле су се 52 особе, а кривична пријава је имала 700 страница. Ипак, како сведочи Јанковић, иако у потпуности спремна, кривична пријава због малверзација током приватизаиције Азотаре, није процесуирана.

Јанковић закључује да је политичка корупција неуништива, прилагодљива свим условима, али да се против ње треба борити, што ће он наставити да ради,  и поред ризика, и изостанка подршке колега.

Аутор је захвалио Фонду за отоврено друштво Србија, који је помогао обављивање књиге, као и деветорици људи који су се укључили у пројекат, не желећи надокнаду. Он је позвао присутне бивше раднике Азотаре да покушају да пронађу Бранислава Арађана, који као синдикалац бранио Азотару и претрпео штету, како би му захвалио и поклонио књигу.

Промоција у Панчеву, је друга у низу од чак 20 промоција књиге које ће бити одржане широм Србије. Књига се може купити у Делфи књижарама, у Панчеву у књижари Лагуна, која се налази у шопинг центру Биг.

 

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress