Избегнут најгори сценарио, спас у јавно-приватном партнерству

Последњим ребалансом градског буџета, АТП-у је додељено 77 милиона динара. На шта ће бити потрошен тај новац?

Шездесет милиона ће бити употребљено за редовно пословање, док је 17 милиона динара опредељено за солидарну помоћ за 354 запослених. Бруто износ за све раднике АТП-а износи 40.000 динара. Руководство града је у договору са представницима синдиката, донело ту одлуку. То дефинитивно значи да град води рачуна о својим грађанима, па и на тај начин.

АТП ће остати без једног броја аутобуса с обзиром да су уведена строжа правила за технички преглед. О ком броју се ради?

У августу су уведена строжа правила за путнички и теретни саобраћај приликом регистрације, и тада смо урадили анализу возног парка. До краја године остаћемо без двадесет возила, јер ти аутобуси неће моћи да се региструју.

Тренутно су у функцији 56 аутобуса, док на стању стоји број 79. Они нису у употреби и следеће године биће расходовани. У договору са оснивачем изнашли смо најбоље решење, а то је изнајмљивање аутобуса. Имали смо предлоге да се купе нова возила што је безусловно одбијено, затим да се набаве половна, што је такође одбијено, јер не може брзо да се одреагује. Решење је било или да обустављамо део саобраћаја, или да рентирамо возила од других превозника. У питању ће бити половна возила, марке Икарбус, јер су наши возачи највише обучени за те аутобусе, али и због јефтиног одржавања. Ова мера биће на снази до склапања уговора о јавно-приватном партнерству.

Ко ће плаћати изнајмљивање возила?

Ми из буџета града добијамо 40 одсто укупних средстава, наших је 60 одсто. Да ли ће бити из једног или другог извора остаје да се види, али то су нам једина расположива средства, других немамо.

Просечна старост аутобуса је око 20 година. У каквом стању су та возила?

Временски период експолатације аутобуса је максимално 10 година, а наш најстарији аутобус је из 1993, који није употреби. Суштина је у томе да сваки превозик треба да има основно средтво за рад, а то је аутобус или комби. Овде треба много да се улаже, прилично је стар возни парк, између 20, 25 година, и та возила нису ни безбедна. Ми издвајамо око 4,5 до пет милиона динара за одржавање, а требало би много више.

Потребно је сваке године занављати 10 одсто возила, да аутобуси не би прелазили по 400 километара. Овде није било таквих инвестиција, и ако погледате све параметре, иако су биланси позитивни, ово предузеће је пред банкротством.

Почетком месеца на снагу цена карата у АТП-у су поново поскупеле, ове године било је два поскупљења. У јавности је настала права узбуна због тога јер сад на пример карта до Београда кошта 200 динара, а до недавно је коштала 120 динара. Како коментаришете поновно подизање цена?

Свако поскупљење је сигурно за коментар јер за некога ко нема повећање плате, а мора да плати ту карту, па га сигурно то и жуља. Али то је неминовност и ми морамо да пратимо цене да не бисмо из редовног пословања правили губитак. Ово је чисто покривање трошкова, зараду немамо. У свакој превозничкој фирми 40 одсто трошкова износи нафта, а она је нагло поскупела и у складу са тим, и ми морамо да формирамо цену превоза. До скока цена је из оправданих разлога, а последњи пут су се цене усклађивале 2013. године.

Јавно-приватним партнерством које је покренуто, биће обухваћен само градски и приградски саобраћај, јер како је градоначелник Панчева објаснио, локална самуоправа има дозволу за обаваљање те врсте саобраћаја. Где ће припасти међуградске линије, међу којима је и најпрофитабилнија линија Панчево-Београд?

Град Панчево је нама одлуком уступио посао обављања градског и приградског превоза, док је за међуградксе линије задужено Министарство саобраћаја. Постоји законска регулатива којом би Министарство актима и ту линију уступило партнеру, и мислим да ће се то десити јер је у интересу града и грађана.

Да ли постоје у Србији добри примери јавно-приватног партнерства у области саобраћаја и који су?

Добар пример јавно-приватног партнерства је Град Београд. Део саобраћаја који ГСП не може да обавља поверен је приватним превозиницима, а други део Ласти. Реч је о уговору који постоји већ десет година, и продужен је на још десет, тако да су искуства добра.

Ове године АТП је напустило десетак возача. Због ниских зарада углавном одлазе у инсптранство. Каква је треунутна ситуација са бројем возача, има ли их довољно?

Ситуација је и даље критична. Поштујући све законске одредбе у виду радних сати, ми морамо да имамо око 120 возача, и ми смо ту сада на ивици. За сада их има довољно, али и даље одлазе, до краја године четворо иду у иностранство.

Да ли је према вашем мишљењу улазак у пројекат јавно-приватног партнерства добар потез и шта грађани могу да очекују када приватник дође?

Свакако је то добро решење за предузеће које не може само набави возила која су преко потребна. Велики терет је и црно тржиште, и око 850.000 евра који годишње заврше у џеповима нелегалних превозника. Грађани у сваком случају могу да очекују боље аутобусе и наравно квалитетнију услугу.