Интерес немилосрдан и према грађанима и према природи

Инвеститорски урбанизам руши објекте од културно-историјског значаја

Фабрика Тесла није једини објекат који је Панчевцима и Панчевкама био важан, а данас је под налетом инвеститорског урбанизма претворен у Кинеску робну кућу. Евиденција грађанских активиста показује да је у последње четири године у граду Панчеву срушено око 180 објеката и подигнуто исто толико

И док део грађана града Панчева већ готово месец дана кампује у насељу Тесла, штитећи платане од планиране сече амбициозних инвеститора, на десетак метара од грађанске страже, баш на месту где се некада поносно уздизала једна од две највеће фабрике сијалица у читавој Југославији, ниче још један потрошачки гигант. Тако је некадашња, додуше запуштена зграда фабрике сијалица, са брендом Тесла, „очерупана“ до темеља, од које остао само бетонски костур, постала место из којег „вриште“ шарене лаже, подсећајући нас да живимо „златно“ доба.

Осим историјског наслеђа, инвеститори су немилосрдни и према природи, па је прва „жртва“ на Тесли био платан стар око 60 година, збога чега мештани Тесле протестују већ месец дана штитећи телима друге платане, који су на реду за сечу.

Нажалост, фабрика Тесла није једини објекат који је Панчевцима и Панчевкама био важан, а данас је под налетом инвеститорског урбанизма претворен у Кинеску робну кућу. Евиденција грађанских активиста показује да је од 2017. године до данас у граду Панчеву срушено око 180 објеката и подигнуто исто толико.

Инвеститорски урбанизам је концепт, односно начин вођења урбанистичке политике који често омогућава спровођење свих (материјалних) интереса инвеститора, а на штету јавног интереса и стварних потреба грађана. Након Новог Сада и Суботице, пре неколико година Панчево постаје „мека” за Београђане и пожељна дестинација за миран живот надомак Београда. Урбанистички бум још тресе овај центар Јужнобанатског округа, претварајући га из питомог, ушушканог градића у метрополу закрчену аутомобилима, и заливену бетоном.

Рушење Техничког центра

Градилишта ничу готово сваког дана, а и трка у висини зграда је у току. Да инвеститори, али ни они који им издају грађевинске дозволе, маре само за свој интерес, али не и за интерес грађана и грађанки града Панчева, доказује и однос према културно-историјском наслеђу и старим објектима који дефинишу идентитет града. Случај да је срушен објекат који је био под заштитом државе као споменик културе, како се десило на пример у Суботици, у Панчеву још није забележен, али је на пример Штапска зрада која је утврђена за непокретно културно добро од великог значаја, избушена за потребе монтаже надстрешнице за башту кафића Хедонист.

С друге стране, неки стари и драгоцени објекти јесу срушени – попут куће у којој је убијен народни херој Стевица Јовановић, по којем у Панчеву носи име једна основна и једна средња школа, улица, а подигнут му је и споменик у центру града. Кућа је срушена прошле године, а на том месту подигнута је зграда од три спрата. Ове године страдала је и кућа у којој су живела браћа Јовановић – Каменко и Павле Паја Јовановић, познати штампари и књижари, који су основали штампарију како би обезбедили штампање првог српског недељника на Балкану – Панчевца. Инвеститорски интерес пресудио је и згради Техничког центра, некадашњој школи и симболу Панчева, као и некада култној панчевачкој кафани Слога, на чијем месту је никла стамбена зграда.

Део комплекса Славина; фото: Иницијатива Одбранимо Теслу

Зградопоседницима није свето ни име Ђорђа Вајферта, првог српског гувернера, добротвора, Панчевца, човека чија је породица направила прву српску пивару на Блакану, човека који је задужио и град и државу својим алтуризомом и хуманошћу. Па су се намерили и на Комплекс Славина, у самом центру града, који је подигао Ђорђе Вајферт, и који заслужује да буде музеј посвећен овом панчевачком великану, али су инвеститори и градска власт очигледно имали друге планове. Према израђеном пројекту на том месту биће изграђене две четвороспратнице – једна са 33 стана, и пословним простором и друга сачињена од две ламеле, са 118 станова и подземном гаражом.

„Начета“ је и зграда штампарије „6. октобар“, која се у Заводу за заштиту споменика културе Панчево води као вредан објекат под претходном заштитом. Зграда је запаљена прошлог лета, а поједини медији су пренели постоје сумње да је пожар подметнут јер на том месту је планирана изградња комплекса нових стамбених зграда инвеститора Bureau Cube Partners, који се у то време рекламирао на интернету и нудио станове на адреси на којој се налази и штампарија – у Улици Доктора Светислава Касапиновића 11.

Угашен пожар у штампарији 6. октобар,фото: Александар Стојковић, 013 инфо

И док први човек ЈП Урбанизам Панчево, Славе Бојаџијевски, каже да је инвеститорски урбанизам пример развоја града, велики број грађана и грађанки се са тим не би сложило. Јер уништава природу. Јер се центар и поједина насеља претварају у чепове, у којима је нехумано живети. Јер су грађани и грађанке „таоци” инвеститорских интереса. Јер нико не води рачуна о општем добру, него о свом интересу.

А док вагамо да ли је боље да се град развија на инвеститорски начин, или да је „замрзнут” у двехиљадим годинама, попут Вршца, грађани поручују да је развој града неопходан, али у складу са њиховим интересима, а не интересима инвеститора.

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress