Медији и жртве насиља према женама

Идентитет жртава насиља и чланова породице откривен у половини медијских објава

У 40 одсто извештаја, коришћени су сензационалистички или стереотипни изрази за насиље, преживелу/жртву и насилника. У 37 одсто објава пристуни су детаљи чина убиства или насиља, а готово трећина медијских објава (28 одсто) садржала је фотографије или видео записе који су на неадекватан и стереотипан начин приказивали насиље, преживеле/жртве и насилнике.

У чак половини укупних објава о насиљу над женама, медији су откривали идентитет преживеле/жртве и чланова/чланица њене породице, показује Анализа медијских објава о проблему насиља према женама за 2019. годину, коју је израдила група Новинарке против насиља, уз подршку Програма Уједињених нација за развој УНДП.

Истраживање којом су биле обухваћене све објаве у електронским и штампаним медијима, као и на интернет порталима из Ебарт архиве медијског извештавања, а било их је 11.266, показује да су у високом проценту, од 40 одсто, медији користили  сензационалистичке или стереотипне изразе за насиље, преживелу/жртву и насилника.

У више од трећине објава (37 одсто) у медијским извештајима су пристуни детаљи чина убиства или насиља, а готово трећина медијских објава (28 одсто) садржала је фотографије или видео записе који су на неадекватан и
стереотипан начин приказивали насиље, преживеле/жртве и насилнике.

Једна петина (20 одсто) медијских објава садржала је информације којима се чин насиља може оправдати спољашњим околностима или личним особинама насилника, док су се у нешто мање – 15 одсто новинарских извештаја користили изрази којима се умањује, односно исмева насиље и исказује директно неверовање преживелој/жртви. У 10 одсто објава, односно у чак 1.100 текстова, медији су одговорност за почињено насиље пребацили са насилника на жртву.

Тек 17 одсто медијских објава испуњавало је едукативну функцију (у виду описа феномена, превенције и
начина заштите и подршке), а само 13 одсто објава пружало је информацију о узроку насиља према женама који се огледа у неједнаким односима моћи између мушкараца и жена.

Ауторке анализе напомињу да медији и јавност не посвећују довољну пажњу феномену злоупотребе оружја и насиља према женама. Констатују да ни у једном медију у посматраном периоду није било аналитичког, нити критичког осврта на злоупотребу ватреног оружја за насиље према женама. Та тема је, како наводе ауторке, актуелна је у медијима само онолико колико је потребно да се пренесу најосновније информације са што више сензационалистичких детаља о инциденту, и то оних који не захтевају истраживачки рад.

Проблемом насиља према женама су се највише бавили онлине портали (60 одсто свих објава), затим штампани медији (34 одсто свих објава), док су ТВ и радио станице знатно мање пажње посветиле овој теми (6 одсто свих објава). Медији знатно чешће објављују када је реч о конкретним случајевима (78 одсто), у односу на објаве које се баве феноменом насиља према женама из едукативног угла (22 одсто).

Целу анализу можете прочитати на линку.

 

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress