Пројекат „У мојим ципелама”

И они су део локалне зајединце: активан живот особа са интелектуалним тешкоћама

Упркос предрасудама да не могу да живе и одлучују самостално, и маргинализацији у које их гура друштво, панчевачка заједница прича другу причу. Да уз вољу и подршку, особе са интелектуалним тешкоћама могу водити активан живот у заједници, показује и искуство наше суграђанке Ана Влчек, чија се свакодневница не разликује много од живота било којег другог појединца

Особе са интелектуалним тешкоћама се често доживљавају као појединици који нису способни за самосталан живот, а медији неретко о њима извештавају као о рањивој популацији, на коју се треба сажалити и помоћи. Социјална излоација и недовољна укљученост особа са интелектуалним тешкоћама у заједницу, доводе до ширења предрасуда и стварање искривљене слике о њима. Али, ако успете да оставите стереотипе по страни, и пружите себи прилику да их упознате, схватићете да су они обични људи, који имају исте потребе, жеље, емоције као и сви други.

Удружења која окупљају особе са интектуалним тешкоћама у Панчеву, и која су врло активна, заслужна су што су у заједници њихови корисници препознатиљиви и друштво их прихвата такве какви јесу. Једно од њих је Удружење „На пола пута”, основано 2006. године у циљу интеграције, социјализације и укључивање младих са интелектуалним тешкоћама и аутизмом у различите токове друштва. Броји преко 50 корисника узраста од две до 45 година и пружају различите услуге социјалне заштите.

Својим корисиницима и корисницама кроз различите програме омогућили су активан живот у локалној заједници. Једна од њих је Ана Влчек. Има 36 година и особа је са лакшим интелектуалним тешкоћама. Осам година је чланица Удружења „На пола пута”. Њени пријатељи из Удружења виде је као одговорну, ведру, насмејану, комуникативну, емпатичну и вредну особу, спремну да учи нове ствари.

Ана Влчек у Радном центру

Користила је услуге Радног центра и учествовала у различитим активностима које Удружење реализује, а тренутно је запослена у Удружењу „На пола пута” као помоћни асистент, ради у Радном центру, помаже колегама у канцеларији приликом обављања набавки, курирских послова и пружања подршке корисницима услуге становања уз подршку за особе са инвалидитетом. Тренутно је запослена преко Националне службе за запошљавање, у оквиру јавних радова за особе са инвалидитетом.

Ану смо затекли у просторијама Удружења, након што је завршила састанак Групе за самозаступање, у оквиру које се чланови и чланице Удружења уче како да заступају своја права и да се осамостале. Тога дана била је и у Радном центру Удружења, а увече је правила друштво у шетњи корисницима и корисницама који живе сами у становима, уз помоћ асистената.

Ана Влчек у Радном центру
„Дан ми почиње у Радном центру, затим идем у набавку за кориснике који живе у заједници, а предвече идем са њима у шетњу. Од целог дана имам два-три сата да се одморим. Али, све што радим волим, и испуњава ме”, каже Ана.

Први посао, након што је завршила фирзерско-занатску школу у Београду, добила је баш у овом Удружењу, 2011. године, у оквиру јавних радова. У марту ове године је завршила и курс за масера, у организацији Националне службе за запошљавање, који воли.

Чланство у Удружењу јој је донело и друге бенефите.

„Била сам прилично повучена, а захваљујући њима сам успела да пробијем лед. Такође, стекла сам много пријатеља, са којима радо проводим време”, каже Ана.

Шетња са корисницама услуге Становање уз подршку

Учествовала је у различитим градским манифестацијама и продајним изложбама, излетима, посетама позориштима и биоскопима, месечним изласцима у кафиће са осталим члановима Удружења, док је то било могуће. Слободно време воли да проводи са пријатељима у шетњи и дружењу.

Последњих месеци наша саговорница учествује у реализацији неколико пројеката – „Млади са интелектуалним тешкоћама у свету интернета”, где је са осталим члановима и уз подршку асистента, креирала публикацију „Размисли пре него што кликнеш”, а која се бави безбедним коришћењем интернета. Била је и једна од предавача на обукама за младе са интелектуалним тешкоћама на тему безбедног коришћења интернета.

Други пројекат „Учествуј, промени!” односи се на решавање питања запошљавања особа са инвалидитетом. Управо у тој области наша саговорница види највећу дискриминацију.

„Постоје и даље предсрасуде, али има све више и добрих примера, да послодавци желе да запосле особе са инвалидитетом”, закључује Ана.

Како би се што више интегрисали у зајединицу у којој живе, неопходно је омогућити особама за интелектуалним потешкоћама, да се сами представе и покажу своје потнецијале и могућности.

„Иако особе са инвалидитетом особе чине око 10 одсто становништва, а највећи део тог процента су особе са интелектуалним тешкоћама, друштво их не препознаје и не уважава њихове потенцијале, али и право на креативно изражавање. Зато је неопходно да се унапреди квалитет односа према овој популацији и омогући им се активно учешће у заједници”, наводи Катарина Тадић, координаторка услуга у Удружењу „На пола пута”.

Један од начина за укључивање особа са интелектуалним тешкоћама у локалну заједницу јесу и позоришне представе.Тако су чланови и чланице Удружења, међу којима је била и наша саговорница Ана Влчек, имали прилику да глуме у четири представе, да их уз помоћ професионалаца осмисле и прикажу публици своје потребе, размишљања, осећања, да пронађу и изразе своју потребу за прихватањем, конкретизују своје идеје и разреше конфликте које имају у искуству кроз уметничку форму.

Текст је настао у оквиру пилот пројекта „У мојим ципелама” који је покренуо сајт Панчево Си Ти

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress