Поглед уназад - новинарство у 2018. години

Громогласно ћутање панчевачких медија

Осим немаштовитости и изостанка иницијатива упадљива је неспремност некада великих, важних и угледних медија да се баве темема о којима сваки просечно обавештен грађанин Панчева може да се информише на друштвеним мрежама или из других извора.

Потонуло у просечност, безидејност и у можда најгору од свих болести – послушност, новинарство у нашем граду у озбиљној је кризи, чији се интензитет и те како осећа, и за коју се решења наслућују иако се њено окончање још не назире.

Осим немаштовитости и изостанка иницијатива (хиљадама миља далеко од идеалне ситуације у којој медији излазе из своје класичне информиши-едукуј-забави улоге и постају актери и других појава и процеса и креатори догађаја у локалној заједници), упадљива је неспремност некада великих, важних и угледних медија да се баве темема о којима сваки просечно обавештен грађанин Панчева може да се информише на друштвеним мрежама или из других извора.

Смрт професионалног новинарства настаје када икс-ипсилон Панчевац на фејсбуку или на ТВ Н1 сазна нешто важно што се тиче живота у нашем граду, а то не може да прочита/чује/види у градским „мејн-стрим” медијима: на пример, упадљиво прећуткивање активности партијски запослених напредњачких службеника у градским ЈКП-има (о трошку градског буџета и других јавних ресурса) током предизборне кампање на Новом Београду, у Смедеревској Паланци, и, епских размера, у Лучанима, постало је парадигма достојна изучавања на Новинарском смеру ФПН-а.

И уместо да објективим извештавањем и слободним коментарисањем штите вредности демократије и грађанског друштва, јавне фондове и здрав разум, а пре свега постулате професије, упорним избегавањем писања о овим свима видљивих злоупотребама СНС-а, ти су „медији” постали саучесници у обесмишљавању изборног процеса, у суспензији политичког система, у урушавању институција и у подсмевању тековинама демократије… тачније речено у очувању и учвршћивању једне аутократске власти.

Тиме су не само заузели почасно место међу најнечаснијим новинарским непочинставима, него су допринели ширењу још једног стравичног злочина: ускраћивању извора на основу којих ће они спомињани истраживачи из будућности покушати да реконструишу како смо ми, за име Бога, живели у првим деценијама 21. века…

Медији у Панчеву су, осим пар оних који стижу из окружења организација цивилног друштва, руковођени различитим интересима, одабрали да громогласно ћуте и о скандалима које градска власт продукује на дневном нивоу, о поразним чињеницама које уништавају квалитет свакодневног живота грађана, о неправдама никад завршене транзиције, о сумњивим пословима тзв. бизнисмена, о деструктивним активностима јужнобанатског гувернера Бранка Маловића…

Тај мук датира још од приватизације некадашњих градских медијских јавних предузећа, а додатно је мотивисан очекиваним, а скаредним резултатима конкурса за суфинансирање израде медијских садржаја, на којима по правилу новац добијају медији мање или више отворено под контролом или у некој врсти дила са напредњачком братијом, а о чему су преостали слободни сајтови у Панчеву писали у више наврата.

Тамо где постоји спремност за размену новца за ћутљивост, тамо нема новинаства.

Осим ових, условно речено „занатских греха” (јер се дубоко пресецају са новинарском етиком), новинарство у Панчеву је оптерећено и другим тешким манама, изазваним самом несолидношћу „изнутра”: солидарност и узајамност према колегама и колегиницама изложеним нападима режимских смећарских пара-медија постоји у траговима, за разлику од расположења да се новинарска бранша оснажи и наступа јединствено у одбрани од политичких насртљиваца, које не постоји уопште. Како то да, опет осим ретких, нико није јавно рекао ТВ Мићи да му то што је ТВ Панчево формално приватни медиј не даје за право да се не придржава Кодекса новинара и Закона о јавном информисању? И да нема право да онако бесрамно хајка и хушка на особе на мети СНС-а, нарушавајући приватност и насрћући на њихово достојанство?

Шта су, дакле, решења, како савладати кризу? Својеврсна лустрација, протеривање из новинарства компромитованих „колега” и „колегиница” свакако је један од лекова, како би се професија неминовно очистила од шкарта и шљама. Они који остану морају да се врате изворним принципима професије, а затим треба осмислити организовано образовање младих нараштаја за професионално бављење овим послом.

Формирање нових медија, медијски плурализам је свакако добродошао, те равноправан и непристрасан третман на конкурсима. Отварање према медијима и медијским удружењима професионалаца у земљи и иностранству.

Не буде ли тако, последице даљег посрнућа новинарства у Панчеву тешко је предвидети…

Пише: Ненад Живковић

1
Оставите коментар

1 Comment threads
0 Thread replies
1 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Најновији Старији Најпопуларнији
Живослав

Не слажем се једино са последњом реченицом овог текста и сматрам: последице даљег посрнућа новинарства у Панчево ЛАКО је предвидети. Две су могућности: уколико на било који начин (не знам који, а и да знам, не бих рекао) дође до некаквих радикалних промена (ма шта то значило) целокупно панчевачко, као и српско у целини, новинарсто би окренуло ћурак наопако и распалило из свих оруђа по онима које су до тада или штитили или оправдавали или бесомучно лагали за њих. Нова власт, уколико је буде било, по обичају ће прихватити улагивање и ласкање, имајући преча посла око тога ко ће које… Read more »

PANpress